ZAŠTO JE POST DOBAR ZA ZDRAVLJE: Dovodi do promena u mozgu i mikrobiomu creva
Povremeni post i gladovanje dovodi do značajnih promena u crevima i u mozgu, pokazuje istraživanje. Ovo otkriće otvara nove mogućnosti za održavanje zdrave telesne mase i sprečavanje gojaznosti.
Naučnici iz Kine analizirali su 25 dobrovoljaca sa dijagnozom gojaznosti u periodu od 62 dana, tokom kojih su učestvovali u programu mršavljenja koji podrazumeva pažljivo praćenje unosa kalorija i povremeni post
Kako se ispostavilo, ispitanici ne samo da su izgubili na težini, već su kod njih primećene i promene u moždanoj aktivnosti i mikrobiomu creva
. Naime, učesnici studije su izgubili u proseku 7,6 kilograma, a istraživači su ustanovili da je kod ispitanika došlo do promena u aktivnosti delova mozga koji su povezani sa gojaznošću, kao i u sastavu crevnih bakterija.
– Naše istraživanje je pokazalo da režim ishrane koji uključuje pažljivu kontrolu unosa kalorija i povremeno gladovanje, menja aktivnosti ljudskog mozga i creva. Uočene promene u mikrobiomu creva i aktivnosti u delovima mozga su veoma dinamične i povezane tokom vremena – rekao je istraživač Kiang Zeng iz Nacionalnog kliničkog istraživačkog centra za gerijatrijske bolesti u Kini.
Dvosmeran proces između mozga i creva
Nije jasno šta uzrokuje ove promene niti da li promene u mikrobiomu creva utiču na mozak, ili je reč o obrnutom procesu. Međutim, poznato je da su creva i mozak blisko povezani, tako da bi lečenje određenih delova mozga moglo da se kontroliše unosom hrane.
Promene u moždanoj aktivnosti, koje su otkrivene putem skeniranja magnetnom rezonancom (fMRI), bile su u delovima mozga za koja se zna da su važni u regulaciji apetita, uključujući takozvani inferiorni frontalni orbitalni girus.
Štaviše, promene mikrobioma creva, analizirane putem uzoraka stolice i analiza krvi, bile su povezane sa određenim delovima mozga.
– Smatra se da mikrobiom creva komunicira sa mozgom na složen, dvosmeran način. Mikrobiom proizvodi neurotransmitere i neurotoksine koji pristupaju mozgu preko nerava i cirkulacije krvi. Zauzvrat, mozak kontroliše ponašanje u ishrani, dok hranljive materije iz naše ishrane menjaju sastav crevnog mikrobioma – objasnio je medicinski naučnik Sjaoning Vang iz Državnog kliničkog centra za gerijatriju u Kini.
Ključno u prevenciji gojaznosti
Procenjuje se da je više od milijardu ljudi širom sveta gojazno, što povećava rizik od brojnih zdravstvenih problema – od razvoja raka do srčanih bolesti. Bolje razumevanje veze između mozga i creva moglo bi značajno da doprinese efikasnoj prevenciji i smanjenju gojaznosti.
– Sledeće pitanje na koje treba odgovoriti je precizan mehanizam kojim mikrobiom creva i mozak komuniciraju kod gojaznih ljudi, uključujući i tokom mršavljenja. Takođe, i koji su specifični mikrobiom creva i delovi mozga ključn za uspešan gubitak težine i održavanje zdrave težine – rekao je biomedicinski naučnik Liming Vang sa Kineske akademije nauka.
Gledajte “Happy” kablovske kanale i to: “Moje happy društvo”, “Moj happy život”, “Moja happy zemlja” i “Moja happy muzika”.
Program se emituje kod kablovskih operatera “IrisTV” i “Supernova”, a možete ih pronaći na sledećim kanalima: “Moje happy društvo” - IrisTV / 171 ; Supernova / 71 | “Moj happy život” - IrisTV / 172 ; Supernova / 72 | “Moja happy zemlja” - IrisTV / 173 ; Supernova / 73 | “Moja happy muzika” - IrisTV / 174 ; Supernova / 74