ZAŠTO SU SRČANI UDARI NAJČEŠĆI PONEDELJKOM UJUTRU: Dani u nedelji i godišnja doba utiču na rizik od infarkta

Godišnja doba, dani u nedelji, kao i doba dana i te kako utiču na porast rizika od srčanog udara. Sve više istraživanja pokazuje da je ponedeljak najčešći dan u nedelji kada se pacijenti primaju u bolnicu sa srčanim udarom opasnim po život

BEZ BRIGE: Ove namirnice mogu da pomognu svima koju pokušavaju da snize holesterol

Srčani udar ili infarkt miokarda podrazumeva izumiranje srčanog mišića (miokarda) usled naglog prestanka cirkulacije kroz neku od arterija koje ishranjuju srce. Naučnici su utvrdili da se najveći broj srčanih udara događa u jutarnjim satima, ali i da su ti infarkti najopasniji.

Osim toga, više istraživanja pokazuje da je ponedeljak dan sa najviše srčanih udara, a razlozi zašto je tako su višestruki.

Najviše srčanih udara ponedeljkom, a najmanje subotom

Ranija studija švedskih naučnika pokazala je da se većina srčanih udara javlja ponedeljkom, dok se najmanje infarkta događa subotom.

Švedski naučnici su analizirali podatke 156.000 pacijenata primljenih u bolnicu zbog problema sa srcem tokom sedam godina. Oni su ustanovili da se većina srčanih udara javlja ponedeljkom, a najmanje subotom.

Istraživanje je pokazalo da je rizik od srčanog udara u ponedeljak bio veći za 11 odsto u odnosu na druge dane. Dodatno, mladi, zaposleni ljudi ranjiviji su upravo ponedeljkom – njihov rizik od infarkta je za 20 odsto veći prvog dana radne nedelje, pokazalo je istraživanje u Švedskoj.

Srčani udari ponedeljkom su i najopasniji

Prema istraživanju koje je prošle godine predstavljeno na konferenciji Britanskog kardiovaskularnog društva u Mančesteru, veća je verovatnoća da će se ozbiljni srčani udari pojaviti ponedeljkom u poređenju sa drugim danima u nedelji.

Studija koju su sproveli lekari iz Belfastskog fonda za zdravstvenu i socijalnu zaštitu (BHF) i Kraljevskog koledža hirurga u Irskoj, ispitala je podatke 10.528 pacijenata primljenih u bolnice širom Irske.

Ovi pacijenti su hospitalizovani zbog najteže vrste srčanog udara, poznatog kao akutni infarkt sa elevacijom ili podignutim ST segmentom (STEMI). Ova vrsta srčanog udara nastaje kada glavna koronarna arterija, koja snabdeva srce krvlju, postane potpuno blokirana. Tada je neophodno da se krvni sud hitno otvori, to jest da se uradi koronarografija. Bez hitne medicinske pomoći, STEMI mogu biti fatalni.

Istraživači su otkrili da je došlo do značajnog povećanja stope STEMI srčanih udara na početku radne nedelje, sa najvišim stopama u ponedeljak (povećanje od 13 odsto). Takođe su nedeljom zabeležene stope STEMI veće od očekivanih.

– Pronašli smo snažnu statističku korelaciju između početka radne nedelje i učestalosti STEMI. Ovaj fenomen češćih srčanih udara ponedeljkom je već opisan, ali ostaje kuriozitet – rekao je dr Džek Lafan, kardiolog i glavni autor studije BHF.

I godišnja doba utiču na rizik od srčanog udara

U odnosu na mesece u godini, najkritični za srčane udare je decembar, dok je jun najpovoljniji, pokazalo je istraživanje u Švedskoj. Do sličnih zaključaka došli su i irski istraživači.

– Znamo da je veća verovatnoća da će se srčani udari dogoditi zimi i u ranim jutarnjim satima. Isti efekat se vidi u stopi moždanih udara. Prethodne studije su takođe pokazale veću stopu srčanih udara u danima nakon što se kazaljke na pomere unapred za letnje računanje vremena – naveo je dr Džek Lafan.

Doktorka Ivana Stefanović iz beogradske Hitne pomoći podsetila je da se ranije smatralo da promena kazaljki ne utiče na organizam, a da danas sve više uviđamo posledice na fizičko i psihičko zdravlje.

– Naučne studije poslednjih godina pokazuju da se tog prvog ponedeljka nakon pomeranja kazaljki unapred beleži veći broj infarkta nego inače. S druge strane, prvog ponedeljka nakon što pređemo na zimsko računanje vremena, beleži se manje infarkta nego uobičajeno. O tome sve više govore naučnici i ističu da je ključni uzrok – nedostatak sna pri pomeranju kazaljki na satu – objasnila je ranije za „Blic zdravlje“ dr Stefanović.

Cirkadijalni ritam utiče na sklonost ka srčanom udaru

Tačan razlog za efekat takozvanog „plavog ponedeljka“ još nije poznat. Prethodne studije koje pokazuju veću verovatnoću srčanog udara na početku nedelje, sugerišu vezu sa cirkadijalnim ritmom tela, koji upravlja našim ciklusima spavanja i budnosti.

Naime, sve je više dokaza da cirkadijalni ritam (biološki ritam koji reguliše osnovne funkcije u organizmu tokom 24 sata), utiče na nekoliko kardiovaskularnih procesa poput krvnog pritiska, srčanog ritma i sklonosti ka srčanom udaru.

– Tačan mehanizam za ove varijacije u stopi srčanog udara je nepoznat. Uzrok je verovatno višefaktorski, ali pretpostavljamo da ima neke veze sa načinom na koji cirkadijalni ritam utiče na hormone koji mogu da povećaju rizik od srčanog i moždanog udara – rekao dr Lafan.

Stres i povratak na posao

Vreme kada su srčani udari češći podudara se sa nivoom stresa u organizmu, kao na primer povratak na posao u ponedeljak. Ranije je jedno istraživanje utvrdilo da stres može da bude okidač za promene u telu koje mogu osobu da učine ranjivijom na srčani udar. Kako rastu nivoi stresa, tako se pojačava aktivnost u amigdali, delu mozga odgovornom za emocije.

– Verovatno je da su srčani udari ponedeljkom dešavaju usled stresa zbog povratka na posao. Povećan stres dovodi do povećanja nivoa hormona stresa kortizola, što je povezano sa većim rizikom od srčanog udara – objasnio je kardiolog dr Džek Lafan.

Briga o zdravlju svakog dana, ne samo ponedeljkom

Nalazi ovih istraživanja svakako nameću potrebu za posebnom pažnjom u ponedeljak, ali najrazumniji pristup je briga o zdravlju srca i zdravlju uopšte tokom cele nedelje. To znači preduzimanje svakodnevnih koraka za smanjenje faktora rizika za koronarnu bolest srca, kao što su:

• prestanak pušenja
• zdrava ishrana
• redovna fizička aktivnost
• upravljanje stresom.

Iako je verovatnije da će se srčani udari pojaviti ponedeljkom, to ne znači da je malo verovatno da će se desiti tokom ostatka nedelje. Bilo da je ponedeljak, utorak ili drugi dan u nedelji, srčani udari su jedan od najčešćih hitnih slučajeva.