VIDOVDANSKA „ĆIRILICA“ UDARILA U SRŽ! „Rat se ne opsuje kakav je bio na frontu već iskustvo pozadine!“

Počela je čuvena emisija „Ćirilica“ na Happy televiziji.

Urednik Happy televizije, Milomir Marić, Vidovdansku „Ćirilicu“ okreće na novi nivo.

U studiju se nalaze: Dragoslav Bokan, Mile Jovičić, Zoran Ćirjakovića Aleksandar Radović i Slobodan Vladušić.

Tema večerašnje emisije je u duhu praznika: „Pobedili smo na Kosovu.“

Atmosfera se već zahuktava, a Marić emisiju započinje sledećom rečenicom:

– Ne znamo šta nam je neizvesnije, prošlost, sadašnjost ili budućnost. Danas je Vidovdan mi i pobrajamo sve te značajne Vidovdane u našoj istoriji, ne znamo šta je gore 6. april ili Vidovdan. –

–  Mile Jovičić je bio upravnik aerodroma u Sarajevu, sve do dramatičnih situacija kada je Alija Izetbegovič sleteo iz Lisabona, bio je plan kurtiljera da Bosna preživi bez rada, da tri konstitutivna naroda žive u bratstvu i jedinstvu, onda je došao američki ambasador Vorenj Cimerman, i rekao Izerbegoviću ako vam on ne odgovara možete da povučete potpis a tebe je na aerodromu Alija Izetbegović, blokiran od vojske, pitao da telefonom pozoveš Radovana Karadžića da na dva dana obustavi bombardovanje Sarajeva i on će da potpiše sporazum iz Lisabona. – rekao je Marić, na šta se nadovezao sam Mile Jovičić, ispričavši detaljno celu priču sa Sarajevskog aerodroma.

– Situacija je bila vrlo neobična, stiuacija se desila 2. maja 1992. godine, U Sarajevu su tog dana bile borbe, napadi na komandu, na ustanove JNA, nama je bilo javljeno, opšti napadi u gradu, budite spremni da i vi dočekate napad. I sada, bilo je planirano da se Alija vrati iz Lisabona, da normalno dođe, obaveštena je EU, i svu si čekali njega da dođe i onda je otkazano zbog svih borbi koje su se toga dana odvijale. Mi nismo imali jasnu predstavu šta se tog dana događalo. Malo mi pratimo šta se dešava po gradu i u jednom momentu dolazi pukovnik i kaže, sad smo dbili obaveštenje – Alija dolazi. Kaže on, molim te izađi i dočekaj predsednika. Ja št ću izašao, i on dolazi i kaže meni, ja sam trebao da dođem u 1 oni su otkazali taj let, a onda sam ja zvao i rekao – hoću danas u Sarajevo. I tako se i desilo, dok je Alija sleteo, još su pucnjave bile oko aerodroma, još je bila mutna atmosfera ali je on rekoa da je došao na svoju odgovornost. Sa njim je bila njegova ćerka, čovek koji mu je bio lično obezbeđenje. I onda me je pitao, šta se to togađa u Sarajevu, i onda mu ja kažem da je počeo napad i da televizija govori da grad gori, da su tenkovi ušli u grad i ruše sve pred sobom. Kaže on, pa dobro jeste li vi zadovoljni sa razgvorima tamo, i on reče, jesam, Radovanu je rečeno da ide u Sarajevo i da zaustavi ove napade na grad. I kako mi dalje idemo on nešto malo stane i kaže, mogu li ja nešto vas zamoliti, jel bi mogli da prenesete jednu poruku Karadžiću, ja sam mu rekao da mi nemamo nikakve veze sa Radovanom, recite mu samo ovo: Ja sam spreman da potpišem Lisabonski sporazum, ali samon tražim dva dana mira, da ne bude pucanja po gradu i ja ću potpisati. Ja mu kažem da ću pokušati. A onda su krenule da se odvijaju druge stvari da vosjka hoće da prebaci Aliju u Lukavicu.

Onda se polako razjašnjavala situacija, komanda JNA je u bezazlenoj situaciji i da je odatle potekla ideja da ga uhapse. Iz onog razgovora koji sam čuo, mogao sam naslutiti da nešto nije u redu. Mi nismo ništa imali sa njim. Mi nismo ići u grad, ja sam tih dana bio na Aerodromu i to što se dešava smo gledali preko televizije. Kamera je pokazivala malo i Kukanjca i Izetbegovića.Tu je očigledno različitih priča. Ja sam nakon tog ostao još četiri dana. 

Na pitanje da li je verovao da ćemo ići u mir a ne u rat, Mile ističe da je uvek bio na stranu mira, ali da je došao dan kada se suočio sa ratom i shvatio da je stvarno počeo.

– Ja sam bio jedan od onih koji je verovao u mir a ne u rat. Međutim kada sam pričao sa drugima svi mi kažu , ma šta Jovičiću pa vidiš da je rat. Za mene je bio šok kada su Aluiju zaustavili na aerodromu. Stvari su tada krenuli drugim putem i onda sam shvatio, ovo je čisti rat. Govorili su da imamo odrede za silovanja. – 

JOVIČIĆ: U JEDNOM TRENUTKU SU STVARI KRENULE DRUGIM PUTEM, I TADA SAM SHVATIO DA JE TO BIO ČISTI RAT!

Bio si prisutan kada je 30 000 Srba iseljeno iz Sarajevskog aerodroma, dodao je Marić, na šta je Mile prokomentarisao da su svi videli da nije išlo na bolje i da se nigde nije moglo.

– Posle ovog ašto se desilo u Dobrovoljačkoj ulici, došlo je do razdora u MUP-u., srpska i muslimanska strana. Svi ljudi su videli da nije išlo na dobro, nije se moglo nigde. Avioni su počeli da lete da bi JNA izvukla vojne porodice. –

Zoran Ćirjaković je bio izveštač za vreme ratova u Bosni, pa je ovim povodom dodao svoju stranu gledišta na rat i ispričao svoju priču

– Da, prvi tekst kome sam izveštavao kao prevodilac, je taj pokušaj da bude potpuno uništen, iako je ceo tekst laž – general Mekenzi – radio se o optužbi iza koje je stajao Roj Gatman, on je ključno, njegova knjiga se zove „Svedok genocida“, jedan od jevreja koji su preuzeli na sebe, mnogi iskreno, a za njega ne mislim tako. Naravno Alija i njihovi saradnici nisu prvi koji su krenuli da iduna status novih jevreja. Srbi su trebali da postanu nacisti novog doba. –

– To se podrazumeva čim postoje jevreji mora biti i nacista, zato je pitanje ko su bili jevreji u ovom ratu, ovo pitanje su mnogi ljudi počeli da postavljaju i na osnovu rata na Kosovu, pa čak i da nema jevreja. Mekenzi je jako važan,  Ja ne mogu da kažem da je Mekenzi podržavao Srbije, on je samo hteo da pokaže neku iznijansiranu sliku o tom ratu, da su to životinje, on je general kanadski koji siluje zarobljenice. Nijedna priča o ratu nije jednostavna. Sad ta priča sa prostitucijom, pa i silovanjima u ratu od strane vojnika UN-a, neki su bili u toj situaciji da su mislili da su te žene želele to sa vojnicima UN- a. Neko ko ne dozvoljava da se uspostavi ta crno- bela slika Srba kao nacista, nacisti nisu ideologija, to je narod i kultura. Ono što ubija nije ideologija, Srbiju ubijaju iz kulture.  –

ĆIRJAKOVIĆ: PITANJE JE KO SU U OVOM RATU BILI JEVREJI A KO NACISTI

O pričama i crnim legendama o Srbiji, o lažima i promenjenoj istoriji,  Dragoslav Bokan imao je dosta toga da kaže, ali se najviše dotakao komunizma i vladavine Slobodana Miloševića.

– Sve počinje trenutkom kada se zapad okreće protiv Kraljevske vojske u otadžbini i generala Mihajlovića i kada se opredeljuje za Tita. To je ključ od tog trenutka Zapad nema nikakve veze sa sa Srbijom i srpstvom i to se tretira kao nešto što je prorusko negativno i nečeg što je anti-evropskog. Ono što je važno jeste da je Tito je posle 1948. godine bio Zapadni čovek, napad na Titov komunizam nije bio prihvaćen kao napad drugih antikomunizma. –

Napad srpskih nacionalista na zločine i pokušaj da se zaborave zločini, to je sve dopušteno pošto je Tito prišao NATO paktu na način na koji je to tada bilo moguće i svaki pokušaj antikomunizma u Srbiji je bio definisan kao nešto što je retrogradno, kao razoran i antihumanistički i na kraju se to zaveršilo kroz filozofiju palanke i stvaranje drugosrbijanstva. 1989. /90. i 91. godine  dolazi do strahote u kojoj se ostaci komunizma mešaju sa pokušajem traganja nacionalnog identiteta. Ta petokraka na šlemu i uniformama i ta vrsta retrogradnosti u najgorem mogućem trenutku  pomagla neprijateljima da nađu argumente tamo gde ih nisu očekivali.

Kod nas istovremeno postajala logika da Milošević podržavajući drugosrbijanske intelektualce a proglašavajući nas srpske antikomunističke intelektualnce za nekakve fašiste za radikalne desničare ljude koji ne žele mir i za ljude koji prave haos i on je pristao na taj narativ i izložio nas progonu unutar svoje zemlje. Milošević kao čovek koji nijen imao nikakvu viziju, čovek koj je izbegao pravoslavlje on je sam lično imao otpor prema odlaska u crkvu prema obilasku ranjenika. U njegovom slučaju postoji nastavak Titove politike. Za njega nažalost nisu bili ekstremisti oni mrzitelji naroda i Srba, ja za vreme Miloševića nisam mogao nikada da budem u zvaničnim medijima, pazite to je 10 godina, apsolutnog neprisustva. –

BOKAN: Sve počinje trenutkom kada se zapad okreće protiv Kraljevske vojske u otadžbini

Književnik Slobodan Vladišić, na ovu temu daje komentar iz svoje pozicije. 

– Slobodane, ti si proučavao istoriju literature, vreme ratova devedesetih,je među književnicima u Srbiji preovladalo mišljenje da u tom ratu ne smemo da navijamo za naše nego protiv naših. Sve najgore uglavnom su napisali srpski pisci – rekao je Marić, na šta je Slobodan dodao sledeće

– Ono što dominira to je zapravo pozadniski pristup ratu, dakle ne opsuje se rat kakav je bio na frontu već se opisuje iskustvo pozadine gde se pokušava kreirati kako su ti ljudi koji i nisu iskusili rat prave i jedine žrtve rata, pri čemu biti u Pozadini u Beogradu u to vreme je mnogo lakše nego biti na frontu.

– Rekao bih da to nije stvar načina na koji pisci pišu već je to stvar kulturne politike. To je jedan od razloga što sada kada razmišljate o srpskom ratu  devedesetih vi nemate nijednu knjigu koja je opstala, sve su one samo deo istorije knjiženosti to govori samo o tome da su one bile ideologizovane i da su samo poslužile jednom političkom stanovništvu. –

VLADIŠIĆ: pokušava SE  kreirati kako su ljudi koji i nisu iskusili rat prave i jedine žrtve rata!

A onda se u studiju „Ćirilice“ dotakla i goruća tema ovih dana, dešavanja na političkoj sceni Crne Gore, kao i nedavna pomena rezolucije o Srebrenici.

Na tu temu jen govorio Aleksandar Radović, čuveni istoričar.

– Aleksandre, ti si istoričar, mi smo bili zatečeni crnogorskom odlukom posle svih litija, da Crna Gora makar neće biti antisrpska i taj parlament donosi odluku sad ne znam od koga naručenu o srpskom genocidu u Srebrenici – započeo je Marić priču, na šta je Aleksandar imao šta da doda.

On ističe da je već posle nedelju dana od izbora u Crnoj Gori 30. avgusta, situacija promenila i da je već tada sve ukazivalo da ide u poogrešnom pravcu.

– Posle 8. septembra, bilo je jasno u kom će pravu ići politika Crne Gore. Vrlo brzo, dakle nedelju dana posle veličanstvene pobede, sve je ukazivalo, ne preterujem kad to kažem, da je sve ukazivalo da će ići u tom pravcu. Ja govorim o onima koji kreiraju ovu državnu politiku Crne Gore a ona je ostala antisrpska, proalbanska ali i prohrvatska. Na kraju i ta postizborna prevara otvorila je niz pitanja a ključno pitanje je kako je moguće da i u onom dualističkom delu Crne Gore, među ljudima koji imaju dvostruki identitet. Crnogorsko – srpski, nije tako jednostavno uopšte

Ne govorim o tom vremenu koje je prošlo mada i sada postoji ta ravnoteža straha. Ali kada govorimo o toj netrpeljivosti u Beogradu, ona se ne može gurati pod tepih i ne tiče se samo ovih ustaša iz DPS-a, ja ih ovako nazivam jer sam Milo Đukanoviuć kaže 2018. da treba engovati crnogorsko – domovinski identitet. Na kraju vidimo evo i pre neki dan na toj obljetnici 30. godina osnivanja HOS -e, prisustvo ovih takozvanih patriotskih snaga ovih komita koji su rame uz ramo sa HOS -om slavili i bili za dom spremni. Milo Đukanović me je nazvao kvazi-istoričarem. Ne znamo kada će Crna Gora bankrotirati. Mi kao republika Srbija ne treba da se petljamo u to i ne treba da ih spašavamo. Opomena je da ne treba lako verovati ljudima i dočekivati ih raširenih ruku  i gledati da im se pomogne, iz ovih sadašnjih događaja koji su se dogodili u Crnoj Gori mislim da su svi izvukli poruku. Kada govorimo o Republici Srbiji, Republici Srpskoj i tim integralnim Srbima u Crnoj Gori mi smo konstituisani kao jedna nacija, mi smo već postali jedna politička nacija i politički narod.  –

RADOVIĆ: IZ SADAŠNJIH DOGAĐAJA U CRNOJ GORI SMO IZVUKLI PORUKU – NE TREBA VEROVATI LJUDIMA!

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.