MISTERIJA NAJVEĆIH PLJAČKI MUZEJA! Jedna je proslavila „Mona Lizu“

– Slučaj iz Grčke ulio je javnosti nadu da će i druga poharana dela u nekom trenu biti pronađena

– Grčka policija pronašla je pre dva dana dva platna Pabla Pikasa i Pita Mondrijana, ukradena iz grčke Nacionalne galerije 2012. godine. Lopovi su provalili u galeriju i ukrali Pikasovu sliku „Ženska glava“ iz 1939. godine, koju je umetnik poklonio galeriji 1949. godine, i Mondrijanov „Mlin“ iz 1905. godine.

Dela su vraćena instituciji, a činjenica da ovako dugo nisu visila u njoj i bila dostupna svima podsetila je ljubitelje umetnosti na platna o čijoj se sudbini i dalje ništa ne zna, ali i na velike umetničke pljačke koje su, srećom, uspešno rešene.

Njih pet su naročito potresle javnost.

„Krik“, Edvard Munk

– Hiljadu puta hvala za loše obezbeđenje – pisalo je na poruci koju su ostavili lopovi koji su provalili u Narodni muzej u Oslu, isekli žice sa kojih je čuveni „Krik“ visio na zidu i napustili ustanovu sa remek-delom pod miškom. Sve se događalo u vreme Zimskih olimpijskih igara koje su se 1994. godine održavale u ovoj zemlji.

U trenutku je pljačka postala senzacija u Norveškoj. Aktivisti koji su se protivili abortusu tvrdili su da sliku mogu da povrate, ali u zamenu za to da nacionalni servis emituje reklame koje služe njihovom cilju. Ispostavilo se da su lagali i da nisu znali gde se nalazi slika.

Skoro dve godine policija je tražila platno, a Vlada je porekla da je platila milion dolara otkupa. „Krik“ je konačno pronađen u jednom hotelu na severu Osla. Četvorica muškaraca osuđeni su 1996. godine zbog povezanosti sa ovom pljačkom.

„Impresija, rađanje sunca“, Klod Mone

Delo koje je kumovalo celom pokretu impresionizma ukradeno je iz pariskog muzeja „Marmotan“ 1985. godine u jednoj od najsmelijih pljački koje su ikada počinjene. Lopovi su ovo platno ukrali usred bela dana. Kao i svi drugi posetioci kupili su karte, a odneli ikoničnu sliku Kloda Monea „Impresija, rađanje sunca“,  ali i dela Berte Morizo i Pjera Ogista Renoara.

Devet čuvara i 40 posetilaca bili su na nišanu dok su lopovi skidali sa zidova slike vredne oko 20 miliona evra. Inače, „Impresija, rađaje sunca“ nema cenu. Svih devet dela pronađeno je 1990. godine u vili na Korzici, a sedmoro ljudi je stavljeno iza rešetaka.

„Pastorala“, Anri Matis

Krađa pet remek-dela iz pariskog Muzeja moderne umetnosti 2010. protekla je toliko glatko da su je mnogi uporedili sa lopovlucima Arsena Lupina, fikcionalnog lika iz francuskih petparačkih priča. Paralele su se vukle i sa Spajdermenom, pod čijim je imenom kradljivac ovih dela postao poznat. Iza nadimka krio se Francuz hrvatskog porekla, Vjeran Tomić, koji se te 2010. godine nekoliko puta vraćao u muzej kako bi na prozor prskao kiselinu i, ključnog dana, kroz njega neometano ušao.

Jedne noći, u tri ujutru, on je ukrao Matisovu „Pastoralu“. Zatim je, kada se alarm nije oglasio, takođe odneo i dela Amadea Modiljanija, Fernana Ležea, Pabla Pikasa i Džordža Braka. Veruje se da je Tomić sarađivao sa dilerom Žanom-Mišelom Korvezom, koji je dela trebalo da proda. Tomić je uhvaćen i osuđen na osam godina zatvora.

„Mona Liza“, Leonardo da Vinči

Da Vinčijeva „Mona Liza“ verovatno je najpoznatije delo na svetu, a jedan od razloga za to je i pljačka koja je s početka prošlog veka postala glavna vest svetskih medija. Zapravo, slika i nije bila toliko popularna sve do 1911. godine kada su Vinćenco Peruđia, italijanski majstor, i njegova dva sunarodnika provela noć u plakaru u Luvru, a kada se muzej isprazno, ukrali sliku.

Stvari su izmakle kontroli kada je nestanak Leonardovog platna postao međunarodno pitanje i glavna vest. Čak i na crnom tržištu sliku je bilo veoma teško prodati. Peruđia ju je duže od dve godine krio ispod poda u svom stanu, sve dok je na kraju nije predao dileru iz Firence. Kradljivac je veoravo da je ovo pitanje kulturne repatrijacije – da je Napoleon počinio zločin kada je italijansko kulturno nasleđe odneo u Francusku. Želeo je da sliku vrati u svoju domovinu.

Istina je da je Leonardu „Mona Lizu“ naslikao u Francuskoj, a da je delo 1519, nakon smrti velikog umetnika, kupio kralj Fransoa Prvi. Firentinski diler je nazvao direktora galerije Ufici koji je uzeo sliku, tvrdeći da će je čuvati na sigurnom, a onda pozvao policiju. Peruđia je proveo sedam meseci u zatvoru.

Krađa nekoliko umetničkih dela u Bostonu

U rano jutro, dan nakon Svetog Patrika, lopovi su ušli u muzej „Izabela Stjuart Gardner“, savladali čuvare, a nakon nekoliko sati išetali sa delima neverovatne vrednosti. Među njima subile dve Rembrantove slike: „Oluja na Galilejskom moru“, jedini morski pejzaž ovog umetnika, i „Dama i gospodin u crnom“; zatim pet skica Edgara Dega, Maneov „Mali portret čoveka“ i, najskuplja slika od svih – Vermerov „Koncert“. Samo se ovo poslednje delo procenjuje na 250 miliona dolara.

Ni dan danas se ne zna gde su ova dela, a njihov nestanak detaljno je analiziran u dokumentarcu  „Ovo je pljačka: Najveća krađa umetnina ikad“.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.