MRAČNA STRANA VISOKOG IQ-a: Zbog čega najinteligentniji ljudi pate od psihičkih poremećaja?

Smatra se da ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije imaju brojne prednosti u životu. Njima se predviđa veći uspeh u obrazovanju, bolje poslovne pozicije i veća zarada. Ipak, visok IQ ima i svoju “mračnu stranu” – visoka inteligencija kao da ima i visoku cenu.

U poslednje vreme sve više se govori o vezi između visokog koeficijenta inteligencije i raznih mentalnih i autoimunih poremećaja i oboljenja, poput depresije, bipolarnog poremećaja, anksioznosti, ADHD, alergija, astme… Zbog čega je to tako?

Nova studija, objavljena u magazinu Intelligence istražuje mehanizme koji su možda odgovorni za postojanje veze između inteligencije i mentalnih bolesti.

Autori ovog istraživanja uporedili su podatke o 3.715 članova američkog udruženja Mensa sa podacima nacionalnih službi, kako bi ispitali učestalost javljanja nekoliko poremećaja kod ljudi sa većom inteligencijom, u odnosu na prosečnu populaciju.

Rezultati istraživanja su pokazali da visoko inteligentni ljudi imaju 20% veće šanse da im bude dijagnostifikovan autizam, 80% veće šanse da obole od ADHD-a, 83% veće šanse da obole od anksioznosti i 182% šanse da tokom života razviju bilo koji od poremećaja raspoloženja, u odnosu na prosečnu populaciju.

Kada je reč o fiziološkim poremećajima, ljudi sa veoma visokim IQ-om imaju čak 213% veće šanse da razviju alergije, 108% veće šanse da boluju od astme i 84% veće šanse da razviju neku autoimunu bolest.

Psihoneuroimunologija možda može da objasni ovaj fenomen
Istraživači su se, zatim okrenuli novijoj medicinskoj oblasti psihoneuroimunologije (PNI) ne bi li pronašli odgovore. Ova oblast medicine istražuje kako akumulirani stres, nastao pod uticajem spoljašnjih faktora, utiče na komunikaciju između mozga i imunog sistema.

Istraživači su istakli da kod najpametnijih ljudi često dolazi do preteranog intelektualnog uzbuđenja, što dalje vodi hiper-reaktivnosti centralnog nervnog sistema. S jedne strane, ovo te ljude daruje pojačanom svesnošću, širinom perspektive i velikim kapacitetom za shvatanje svega što ih okružuje. S druge strane, hiper-reaktivnost centralnog nervnog sistema produbljuje depresije i podriva mentalno zdravlje. Ovo naročito važi za pesnike, pisce i uopšte ljude sa pojačanom verbalnom inteligencijom. Njihov emotivan odgovor na okruženje je toliko intenzivan, da povećava šansu za nastanak anksioznih poremećaja i depresije. Oni su preterano skloni brizi i preispitivanju i ubog toga često ispaštaju.

Pojačan psihološki odgovor na spoljašnje uticaje često utiče i na imunitet, ističu istraživači. Ljudi koji se suviše intelektualno uzbuđuju i imaju suviše jake reakcije na naizgled bezazlene stimulanse postepeno ulaze u stanje hroničnog stresa, što izaziva negativan imuni odgovor organizma.

Kada naše telo veruje da je u opasnosti, bez obzira da li realna opasnost postoji ili ne, to izaziva niz fizioloških odgovora. Organizam počinje da se brani i hormoni, neurotransmiteri, molekuli su u “borbenom stanju”. Kada se ovakva situacija događa često, svakodnevno, hronično, struktura tela i mozga se menja, imuni sistem počinje da pravi greške i dolazi do pojave oboljenja poput astme, alergija i autoimunih bolesti.

Naučna literatura potvrđuje vezu između nadarenosti kod dece i procenta oboljevanja od alergija i astme. Jedna studija pokazuje da čak 44% dece sa koeficijentom inteligencije preko 160 pati od alergija.

Na osnovu nekoliko različitih istraživanja naučnici zaključuju da veza između hiperinteligencije i povećane stope oboljevanja zaista postoji i da je veoma realna. Što je veća aktivnost mozga, to je i telo hiperaktivnije, što u krajnjoj liniji vodi preosetljivosti tela na i najbenignije spoljašnje nadražaje.

Preispitivanje i preterana briga koja prati pojačanu svesnost doprinosi tome da je telo u konstantnom beži-napadaj modu, što za sobom povlači odgovarajuće imune odgovore. U idealnim uslovima, imuni sistem sanira upale kada se jave u telu i zatim se vraća u neaktivno, mirno stanje. Kod osoba sa visokim IQ-om, imuni sistem nikad ne odmara, jer njihovo telo nikada ne miruje, zbog toga što je njihov centralni nervni sistem konstantno prestimulisan. Tako se narušava prirodna ravnoteža u organizmu i dolazi do hronične aktivacije imunog sistema, što dalje vodi njegovom kvarenju.

Autori studije zaključuju da veoma važno nastaviti izučavanje ove veze između visoke inteligencije (naročito onih 2% ljudi sa najvišom inteligencijom) i oboljenja. Visok IQ može biti i dar i prokletstvo. Važno je detaljno ispitati kako on postaje jedno, a kako drugo, od kojih faktora zavisi da li će nekome visoka inteligencija doneti dobrobit ili napraviti pakao od života. Na kraju krajeva važno je priznati i prihvatiti da u svakom brilijantnom umu postoji ova mračna sila koja vreba negde iz potaje. Priznati to i sa naučnog aspekta, znati to, izučavati to, znači držati je na oku i preduzeti prvi korak u njenom zauzdavanju, oduzimanju njene moći i njenom savladavanju.

Besno pile
Foto: Arhiva