Kada su Kinezi prošle nedelje predstavili novi model svojih naprednih čipova od 7 nanometara, komentatori na Zapadu bili su prinuđeni da im priznaju da su načinili ”proboj u proizvodnji čipova, što je udarac za američke sankcije”. Kina se oslobađa stega tehnološke blokade SAD, zadovoljno se istim povodom iz Pekinga oglasio ”Global tajms”.
Uostalom, nije bez obilja dobrih razloga američki magazin ”Nešenel interest” i pre ovog proboja upozorio da ”Amerika gubi tehnološki rat sa Kinom”, a time i ”trku za tehnološku superiornost u 21. veku”. Pritom, kako se ukazuje, američki problem daleko je širi od čipova. I, praktično, nerešiv.
Neočekivani napredak
Pažljivije tumače tektonskih promena svetskog poretka, uključujući i naučni, ovo stanje stvari ne iznenađuje isuviše, imajući u vidu da je i nemački ”Špigl” još prošlog jula nezadovoljno prebrojao pa ukazao na podatak da ”autokratske države” – a kao takve su na prvom mestu obeležene Kina i Rusija – ”registruju više patenata nego Zapad”, te sada predstavljaju izvor 60 odsto novih patenata.
U pogledu pomenutih čipova, elem, kao tehnologije čiju upotrebu Zapad naročito nastoji da uskrati svojim rivalima, ”Blumberg” sad opominje da je ”kineska vlada načinila napredak u nastojanjima da izgradi domaći ekosistem čipova”; s tim u vezi, uzgred budi rečeno, posebno zgodan detalj predstavlja podatak da su ovi napredni kineski čipovi javnosti predstavljeni baš dok je u Kini boravila Džina Rajmondo, šefica američkog Ministarstva trgovine koje je zaduženo za sprovođenje mera za obuzdavanje tehnološkog napretka Kine.
Evidentno bezuspešnih mera, jer, kako napominje ”Blumberg”, američka ideja bila je da se Kini dozvoli da napreduje samo do 8 godina zastarele tehnologije u odnosu na najnapredniju – do čipova od 14 nanometara – a sada je prikazana mogućnost serijske proizvodnje koja kaska samo pet godina i pritom, kako se naglašava, ”napreduje po ubrzanoj trajektoriji” i ”približava se cilju samodovoljnosti u oblasti čipova i poluprovodnika… Većina nije predvidela da će u ovoj oblasti Kina moći da sustigne (rivale) tako brzo… Kineski napredak je veći od očekivanog”, konstatuje ”Blumberg” te stoga i postavlja (retoričko) pitanje ”efikasnosti američke globalne kampanje da se Kini ne dozvoli pristup najsavremenijoj tehnologiji”.
Četvrta industrijska revolucija
Za to je, međutim, već kasno, zaključak je opsežne letošnje studije magazina ”Nešenel interest” koji, sa stanovišta američkog interesa, konstatuje da je, ”jednostavno, prekasno za pokušaje da se obuzda Kina. Sjedinjene Države moraju ozbiljan novac da ulože u istraživanje i razvoj, uz usklađivanje svoje industrijske politike, ili će izgubiti trku za tehnološku nadmoć u 21. veku”.
Uz primedbu da ”zapadni mediji uglavnom ignorišu impozantan opseg kineskih pilot-projekata u automatizaciji industrije”, te da su ”potpuno automatizovane fabrike, rudnici, luke i skladišta već operativni”, ”Nešenel interest” ukazuje da ”nema naznaka da su restrikcije koje je administracija Džoa Bajdena nametnula na bilo koji način usporile kinesko nastojanje da uspostavi dominaciju u takozvanoj Četvrtoj industrijskoj revoluciji”, koja nije ono što priželjkuju Klaus Švab i društvo iz Davosa nego je reč o ”primeni veštačke inteligencije u proizvodnji, rudarstvu, zemljoradnji i logistici. Iako je zbog magle tehnološkog rata teško precizno proceniti razmere kineskog napretka, dostupne informacije govore o iznenađujuće rapidnom napretku Kine u zaobilaženju tehnoloških restrikcija”.
5G i veštačka inteligencija
Ukratko, objašnjava se, brzina čipova uopšte i nije toliko bitna koliko širokopojasni 5G internet koji je ”ključni element u automatizaciji biznisa. Prenos velikih količina podataka predstavlja veće ograničenje od brzine čipova”. Imajući to u vidu, ”Nešenel interest” ukazuje da ”kineska 5G tehnologija postaje svetski lider u novoj industrijskoj revoluciji… Kina je postala lider u primeni veštačke inteligencije i širokopojasnog brzog interneta u proizvodnji.”
A sva američka ograničenja imala su takav efekat da se broj 5G baznih stanica u Kini u 2021. udvostručio na 1,43 miliona, a zatim u prošloj godini i dodatno porastao na 2,31 miliona – od ukupno 3 miliona koliko ih ima na svetu. Štaviše, ukazuje se i na iznenađujući podatak da američke 5G mreže imaju upola manju brzinu od kineskih, a i osim toga dva rivala imaju sasvim različit pristup veštačkoj inteligenciji; jedni su usmereni na zabavu potrošača u korist profita korporativnih džinova iz Silicijumske doline, dok drugi kažu da ”nemaju vremena za poeziju” i fokusirani su na automatizaciju teških fizičkih poslova.
Pa je zahvaljujući ”opipljivim i vidljivim prednostima 5G mreže i primene veštačke inteligencije”, objašnjava se dalje, Kina ove godine, primera radi, postala svetski lider u najvećoj proizvođačkoj industriji na svetu – automobilskoj.
Sve u svemu, navodi ”Nešenel interest”, Amerika i saveznici mogu da probaju da zajedničkim snagama preskoče Kinu i ”povrate tehnološko liderstvo u industriji”, ali u Kini godišnje diplomira više inženjera nego u celom svetu zajedno, dok SAD sad troše skoro 3 puta manji deo svog budžeta na naučna istraživanja nego pre 30 godina, pa se ova mogućnost čini poprilično nerealnom. Druga predložena opcija je da SAD i Evropa postanu sledbenici Kine kao što je Kina generaciju ranije sledila njih, dok je treća da Amerika ”nastavi da gubi pozicije u industriji uz povećanje zavisnosti od uvoza, čime bi pošla za Ujedinjenim Kraljevstvom na putu industrijskog opadanja”. Kako god, zaključak je, ”jednostavno je prekasno za pokušaje da se suzbije Kina. To više nije u našoj moći.”
Kako je Amerika izgubila moć da suzbije Kinu? Koja je suštinska razlika između dva modela razvoja? I koliki je geostrateški značaj ovog rata za tehnologiju budućnosti?
