SVET BACILI POD NOGE, JEDAN JE TO UČINIO IZ INATA: Bili su prvi po svojim poduhvatima, i svi su bili SRBI
Jedan je otišao u Ameriku i tamo osnovao državu, drugi je poleteo pre braće Rajt u avionu koji nije katapultiran, treći je glumio u Holivudu i osvojio Oskara, a četvrtog je stara srpska boljka - inat naterala da proputuje planetu uzduž u i popreko. I svima su zajedničke dve stvari: bili su Srbi i bili su prvi u svojim nesvakidašnjim poduhvatima.
U vreme kada je Srba u Srbiji sve manje, a onih u inostranstvu sve više, sećamo se našeg prvog „zemljaka“ koji je sreću rešio da potraži „preko bare“. Prema podacima ambasade SAD, prvi Srbin koji se zvanično doselio u ovu državu bio je Đorđe Šagić, kasnije nazvan Džordž Fišer (Đorđe „Ribar“).
PUT BORBE I SLAVE: Svaki Srbin mora bar jednom da se popne na Kajmakčalan!
Nakon kraha Prvog srpskog ustanka Đorđe Šagić, sin pravoslavnog Srbina iz Stonog Beograda u današnjoj Mađarskoj imao je dva izbora – ili da se vrati kući i po očevoj želji postane sveštenik, ili da proba da sreću potraži sam, daleko od porodice.
Đorđe, tada mladić od tek 19 godina, izabrao je drugu opciju. Proveo je dve godine lutajući na lađama Dunavom kao trgovac, da bi se 1814. u Hamburgu ukrcao na brod za Ameriku.
Đorđe se u dalekom svetu dobro snašao, piše „Istorijski zabavnik“. Oženio se bogatom Elizabetom Dejvis iz Misisipija i naselio se kod njenih roditelja. Imali su trojicu sinova. Godine 1825. pomagao je u osnivanju Jorske masonske lože, a 1829. postao je državljanin Meksika.
Ivan, poleteo pre Rajtovih
Subotičanin Ivan Sarić, atletičar, rvač, biciklista i motociklista koji se takmičio širom Evrope, ostavio je ogroman doprinos u svetu vazduhoplovstva. Smatra se da je on prvi leteo avionom, a ne braća Rajt.
Najinteresantnije je što svi istoričari i hroničari kažu da su braća Rajt poletela prva 1903. godine.
Miroslav Antelj, autor dokumentarnog filma o Sariću, kaže da je ovaj Subotičanin poleteo 16. oktobra 1910. na lokalnom hipodromu u avionu sopstvene konstrukcije i izrade koji „nije bio katapultiran“ kao avion Rajtovih, već je poleteo sopstvenim motorom ka visinama.
– Letovi pre Sarićevog su bili takvi da su avioni bili katapultirani i bačeni u daljinu, a Sarić je prvi u svetu koji je avion podigao sopstvenim motorom. Digao ga je na visinu od oko 30 metara, napravio je dva kruga, u drugom krugu mu puca cilindar i on spušta avion kao jedrilicu. To nije uspelo ni braći Rajt – kazao je Antelj.
Milorad, prvi proputovao ceo svet
Milorad Rajčević iz Leskovca, rođen u Prokuplju 1890. godine, bio je prvi Srbin koji je proputovao ceo svet. Duže od tri decenije je putovao po planeti, pa je hemisferu obišao šest puta zbog čega se smatra prvim svetskim putnikom.
– Njemu je na vizit-karti pisalo samo svetski putnik, jer je zaista to bio. Svako putovanje doživljavao je kao jednu vrstu upoznavanja života, pa se zato smatra prvim srpskim svetskim putnikom – rekao je kustos istoričar Goran Vilić, upravnik Muzeja Jadra.
Milorad je na svoje prvo putovanje, kako svedoči Vilić, pošao kao petnaestogodišnjak, a sa 20 godina upoznao je braću Savić, vlasnike beogradskih novina „Mali žurnal“. Braća su Miloradu, sumnjajući u njegovu priču o avanturističkim putovanjima, ponudila opkladu da ako za dve godine, sa maksimalnim sredstvima od 150 dinara, obiđe ceo svet, dobiće 10.000 dinara. Ova opklada je ušla u istoriju. Savići su zadali zadatak Rajčeviću da sa tih svojih putovanja šalje dopisnice i razglednice kao dokaze da je bio u svakom od mesta koje je posetio. Mladom avanturisti to nije teško palo, piše „Politika“. Ugovor je podrazumevao tačnu maršrutu puta. Milorad je mogao da koristi prevoz koji je želeo ako bi za to imao novca. Išao je peške, na biciklu i motociklu, kolima, železnicom, na slonu, nosili su ga u rikši. Na put dug 120.000 kilometara, ispratilo ga je pola Beograda 14. marta 1910. godine i kralj Petar mu je poželeo srećan put.
Mladen, jedini Srbin Oskarovac
Mladen Sekulović poznatiji kao Karl Malden ostvario je američki san: jedini je srpski glumac koji je osvojio Oskara, igrao rame uz rame sa Marlonom Brandom i ostvario 72 uloge na filmu. Slava mu nije „udarila“ u glavu, te je uvek govorio da je ponosan na srpsko poreklo.
Sekulović, koji je napustio rodno Podosoje kod Bileće i došao u Čikago. Tu je rođen Mladen, kao najstariji od trojice braće. Odrastao je u rudarskom gradiću Gera u Indijani gde je njegov otac radio u čeličani. Od malih nogu je govorio srpski i rado pričao o svojoj prošlosti i poreklu. – Srećan sam što sam rođen u srpskoj kući, što sam kršten u srpskoj crkvi, što je redovno posećujem, što pevam u srpskom horu i što mogu da kažem da sam Srbin – govorio je Malden o svom narodu.
Tridesetih godina napustio je Geri i rad u čeličani radi pohađanja „Gudmenove škole“ u okviru „Gudmen teatra“ u Čikagu. Tu je upoznao Marlona Branda, a potom i Kirka Daglasa. Tada je promenio ime u Karl Malden, na nagovor pozorišta. Ubrzo je otputovao u Njujork i zaigrao na Brodveju da bi se potom pridružio Grup teatru i upoznao reditelja Eliju Kazana, u čijim filmovima je stekao popularnost.
Karl Malden rođen je 1912. godine kao Mladen Sekulović i bio je američki glumac srpskog porekla. Prekookeanski iskorak je najpre preduzeo njegov otac Petar Sekulović, koji je napustio rodno Podosoje kod Bileće i došao u Čikago. Tu je rođen Mladen, kao najstariji od trojice braće. Odrastao je u rudarskom gradiću Gera u Indijani gde je njegov otac radio u čeličani. Od malih nogu je govorio srpski i rado pričao o svojoj prošlosti i poreklu. – Srećan sam što sam rođen u srpskoj kući, što sam kršten u srpskoj crkvi, što je redovno posećujem, što pevam u srpskom horu i što mogu da kažem da sam Srbin – govorio je Malden o svom narodu.
T
Gledajte “Happy” kablovske kanale i to: “Moje happy društvo”, “Moj happy život”, “Moja happy zemlja” i “Moja happy muzika”.
Program se emituje kod kablovskih operatera “IrisTV” i “Supernova”, a možete ih pronaći na sledećim kanalima: “Moje happy društvo” - IrisTV / 171 ; Supernova / 71 | “Moj happy život” - IrisTV / 172 ; Supernova / 72 | “Moja happy zemlja” - IrisTV / 173 ; Supernova / 73 | “Moja happy muzika” - IrisTV / 174 ; Supernova / 74