PREMIJERKA SE OGLASILA PISANOM IZJAVOM O SARADNJI SA ODHIR-OM: Objavila DETALJAN PREGLED ISPUNJENOSTI PREPORUKA i DEMANTOVALA DEZINFORMACIJE koje se plasiraju javnosti!

Vlada Republike Srbije je kontinuirano i posvećeno radila sa ODHIR na
implementaciji preporuka iz Završnog izveštaja o parlamentarnim izborima 2020. godine,
Završnog izveštaja o predsedničkim izborima 2017. godine i Završnog izveštaja sa
vanrednih parlamentarnih izbora 2016. godine.
Prostom matematikom možete sabrati da je ODHIR ocenio, i to nedavno, odnosno
prošle godine, da je Srbija ispunila u potpunosti 14 preporuka, u velikoj meri sprovela
takođe 14 preporuka i delimično sprovela 29 preporuka iz prethodna 3 izveštaja. U
pitanju su zaista značajne cifre i pomaci.
Ako se okrenemo isključivo preporukama iz Završnog izveštaja o parlamentarnim
izborima 2020. godine, videćete da je ODHIR ocenio da je Srbija u potpunosti, uglavnom ili
delimično sprovela 23 od 29 preporuka, što jeste 79% ukupnog broja preporuka.
Važno je, zbog potpunog i tačnog informisanja građana Republike Srbije, kao i
partnera iz međunarodne zajednice, takođe naglasiti da postoje preporuke ODHIR, a koje
se ponavljaju iz izveštaja u izveštaj, koje smo bili spremni da primenimo, ali nismo, zato
što se opozicija ne slaže sa tim preporukama.
Na primer, pred prošle izbore 2022. godine, Vlada je bila spremna da primeni
preporuku broj 17 (u izveštaju iz 2020. godine), koja kaže da bi postupak podnošenja i
proglašenja izbornih lista bio sveobuhvatniji ukoliko bi se razmotrilo ukidanje
ograničenja prema kojem birač može da podrži samo jednu izbornu listu.
Naime, Vlada je, kroz predloge novih Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o
lokalnim izborima predložila Narodnoj skupštini rešenje prema kojem bi svaki birač
mogao da svojim potpisom podrži kandidovanje više izbornih lista. Međutim, opozicioni
narodni poslanik je podneo amandmane na ove predloge zakona, koje je parlamentarna
većina u Narodnoj skupštini usvojila u skladu sa oštrim zahtevom opozicije, i kojima je u
nove zakone vraćeno rešenje da birač može da podrži kandidovanje ipak samo jedne
izborne liste, čime ova preporuka iz Izveštaja iz 2020. nije ispunjena i zbog čega je
ponovljena i u Izveštaju iz 2022. godine pod rednim brojem 14.
Konačno, i iz neosnovanih optužbi koje smo imali prilike da čujemo prethodnih
dana, očigledno je da ni određeni predstavnici opozicije u Srbiji, a ni mediji koji ih
podržavaju, ne mare za izveštaje ODHIR ili stepen implementacije preporuka, već žele da
stvore percepciju domaće i strane javnosti da u Srbiji ne postoji adekvatan pravni okvir za
slobodne, fer i demokratske izbore. Njihova želja je da se Srbija drži u permanentnoj nestabilnosti i haosu i zato sada koriste ODHIR u cilju priprema za proteste, koje već sada planiraju da započnu nakon sledećih izbora, a u pokušaju dalje destabilizacije zemlje
ukoliko građani, ponovo, i u ovom izbornom ciklusu kao i u mnogim prethodnim, za njih
ne budu želeli da glasaju. Vlada Republike Srbije će nastaviti da posvećeno radi sa
partnerima iz EU, OEBS/ODHIR, kao i svim drugim relevantnim partnerima na
kontinuiranom unapređenju izbornih uslova u Republici Srbiji, ali i šire, na jačanju
institucija i vladavini prava zato što verujemo u našu zemlju i njene ljude.
Vlada Republike Srbije blisko sarađuje sa ODHIR od 2019. godine. Nakon izbora održanih
prošle godine, po formiranju nove Vlade Srbije, 2022. godine formirana je nova Radna grupa koja
je nastavila rad sa ODHIR na daljoj implementaciji njihovih preporuka.
Koliko je preporuka implementirano od strane Vlade Srbije nije stvar proizvoljnog
tumačenja, niti predmet interpretacije izjava političara, analitičara i posmatrača. Dovoljno
je da odete na sajt ODHIR i pogledate poslednji izveštaj o predsedničkim i vanrednim
parlamentarnim izborima od 3. aprila 2022. Taj izveštaj nije pisala Vlada Srbije, nije ga pisao
Aleksandar Vučić, niti Ana Brnabić, već sam ODHIR.
U tom izveštaju sasvim jasno piše da ODHIR ispunjenje prethodnih preporuka od strane
Republike Srbije ocenjuje na sledeći način:
o Preporuke 1, 8, 11, 14, 15 i 20 iz konačnog izveštaja sa vanrednih parlamentarnih
izbora 2016. godine, preporuke 10, 12 i 19 iz konačnog izveštaja o predsedničkim
izborima 2017. godine i preporuke 2, 9, 12, 26 i 27 iz završnog izveštaja o
parlamentarnim izborima 2020. godine su u potpunosti sprovedene. Preporuke se
tiču: obezbeđivanja pravne sigurnosti kroz uvođenje najvažnijih propisa u zakonske
okvire, dok bi tehnička pravila i detalji bili sadržani u uputstvu RIK; ovlašćenja RIK da
po službenoj dužnosti koriguje ili poništi odluke donesene od strane izbornih komisija
nižeg nivoa i da poništi izbore u celini ili na jednom ili na više biračkih mesta, ukoliko
nepravilnosti utiču na ishod, i naloži ponavljanje glasanja; brisanja generalnog
ograničenja prava glasa za osobe proglašene mentalno nesposobnima ili uvođenja
pojedinačnog odlučivanja u zavisnosti od okolnosti; preispitivanja rokova za
podnošenje i proglašenje izbornih lista kako bi se izvršila detaljna verifikacija
dokumenata za kandidovanje; unošenja u Zakon o izboru narodnih poslanika odredbi
o rokovima i uslovima za povlačenje kandidata sa već proglašenih izbornih lista;
unošenja u zakon odredbi o domaćim i međunarodnim posmatračima kojima se jasno
definišu njihova prava i obaveze, omogućava da prisustvuju svim fazama izbornog
procesa, kao i da podnesu nove zahteve i dobiju nove akreditacije za posmatranje
ponovljenih izbora; zakonskog uspostavljanja srednjeg nivoa izborne administracije i
jasnog razgraničenja zadataka i odgovornosti različitih nivoa;
o Preporuke 3, 7, 22 i 25 iz završnog izveštaja sa vanrednih parlamentarnih izbora
2016. godine, preporuke 1, 8 i 9 iz završnog izveštaja sa predsedničkih izbora 2017. i
preporuke 1, 8, 11, 13 16, 19 i 29 iz završnog izveštaja o parlamentarnim izborima
2020. godine uglavnom su sprovedene. Preporuke se tiču: razjašnjenja pravila o
podnošenju i proglašavanju izbornih lista, uključujući i proceduru za overu potpisa
podrške; zakonskog propisivanja jednostavnog, pristupačnog i efikasnog pravnog leka za rešavanje nepravilnosti izbornog dana i omogućavanja osporavanja izbornog
procesa, uspostavljanja procedure kojima se reguliše pregled izbornih materijala i
mere za čuvanje izbornih materijala dok traje pregled; pravovremenog objavljivanja
izbornih rezultata prema biračkim mestima; obezbeđivanja ovlašćenja institucijama
potrebnih za kontrolu i nadzor sprovođenja izbornog procesa; obezbeđivanja
delotvornih mehanizama za uspostavljanje pravnog leka u slučaju izbornih
nepravilnosti uključujući mogućnost osporavanja uputstava i pravila RIK –
produžavanje zakonskih rokova za podnošenje prigovora; obezbeđivanja objavljivanja
rezultata po pojedinačnim biračkim mestima i zapisnika sa podacima o rezultatima;
regulisanja usvajanja promena zakona nakon sprovedenih javnih konsultacija, gde bi
trebalo predvideti da se osnovni aspekti zakona ne menjaju godinu dana pre izbora;
produžavanja rokova za podnošenje prigovora i za donošenje odluka od strane RIK i
Upravnog suda; povećanja kapaciteta RIK i pružanja pravovremenih i sveobuhvatnih
informacija i relevantnih materijala njenim članovima; periodično objavljivanje
podataka iz biračkog spiska po različitim vrstama ažuriranja i broja registrovanih
birača po opštinama; uvođenja zakonske obaveze identifikacije dobavljača na
štampanim i digitalnim materijalima za izborne kampanje i sankcija zbog
nepoštovanja propisanih mera; uspostavljanja efikasnog mehanizma za podnošenje
prigovora na nepravilnosti uvođenjem standardizovanog formulara za prigovore na
biračkim mestima za prijavljivanje nepravilnosti u toku izbornog dana.
o Preporuke 2, 4, 5, 9, 10, 16, 17, 18, 19, 21, 23 i 24 iz završnog izveštaja sa vanrednih
parlamentarnih izbora 2016. godine, preporuke 3, 7, 11, 13, 16 i 20 iz završnog
izveštaja sa predsedničkih izbora 2017. godine i preporuke 3, 5, 6, 14, 18, 20, 22, 23,
24, 25 i 28 iz završnog izveštaja sa parlamentarnih izbora 2020. godine, delimično su
sprovedene. Preporuke se tiču: mogućnosti da se preliminarni izvodi iz biračkog
spiska izlože na uvid javnosti – odnosno usklađivanje Zakona o jedinstvenom
biračkom spisku i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti kako bi se propisao obim ličnih
podataka koji sme biti objavljen; usvajanja propisa u cilju regulisanja izborne
kampanje uključujući propise za sprečavanje zloupotrebe javnih sredstava i službenog
položaja, poboljšanja transparentnosti finansiranja izborne kampanje kroz
pravovremeno objavljivanje finansijskih izveštaja – zakonsko propisivanje
objavljivanja prihoda i troškova izborne kampanje kao i smanjivanje limita za donacije
i razmatranje uvođenja mehanizma nadzora u smislu obaveznog primanja izvoda iz
banaka radi verifikacije izveštaja; sprovođenja edukacije birača pre održavanja izbora
od strane RIK; sprovođenja standardizovanih obuka o izbornim procedurama članova
biračkih odbora; uspostavljanja mehanizma koji bi obezbedio dovoljno sredstava za
finansiranje javnih medija i zakonskog regulisanja rada medija kako bi se obezbedila
veća transparentnost vlasničke strukture i njihovo finansiranje; regulisanja dela
izveštavanja medija o zvaničnicima koji su istovremeno kandidati na izbornim
listama; unapređivanja efikasnosti i transparentnosti procesa rešavanja sporova kroz
produžavanje rokova za podnošenje prigovora i blagovremeno objavljivanje
informacija, odnosno evidencija o podnetim prigovorima i odlukama donetim po
njima na internet stranici RIK; utvrđivanja kriterijuma za dodelu statusa nacionalne
manjine radi sprečavanja zloupotrebe odredbi kojima se izbornim listama omogućava
sticanje statusa nacionalne manjine; obezbeđivanja tajnosti glasanja i uvođenja
identifikacione oznake koju bi nosili svi članovi biračkog odbora; zakonsko propisivanje detaljnog procesa utvrđivanja rezultata glasanja od strane izborne
administracije; uvođenja mera za postizanje veće tačnosti u radu biračkih odbora
uključujući prebrojavanje glasova i pisanje zapisnika; reorganizacije biračkih spiskova
u cilju povećanja tačnosti podataka; sprovođenja sveobuhvatne obuke za sve članove
biračkih odbora uključujući i one iz šireg sastava; preispitivanja rasporeda i dizajna
paravana za obezbeđivanje tajnosti glasanja kako bi se obezbedila tajnost glasanja za
sve birače uključujući i osobe sa invaliditetom i razmatranje rada na podizanju svesti o
važnosti tajnosti glasanja.