
NUTRICIONISTA UPOZORILA RODITELJE – Šećer može da stvori oboljenja i težak oblik zavisnosti kod dece
Svi volimo da jedemo slatkiše, a da li smo se zapitali šta se dešava u našem organizmu kada jedemo slatko?
Zavisnost od šećera poprima razmere globalne epidemije, smatraju stručnjaci. Ljudsko telo nije programirano za unos velike količine šećera i masnoća. Te namirnice, osim što štete, vremenom postanu nešto što telo traži i to u sve većim količinama.
Kako šećer razboljeva?
Dnevna preporučena doza šećera 30g, dok prosečan dnevno pojede oko 90g šećera, što znači da postoje i oni koji pojedu i oko 300g u toku dana. Baš kao što previše dopamina stvori otupljenost na dopamin, tako previše šećera stvori otupljenost na šećer.
Šećer je glavni uzročnik nečega što znamo kao insulinska rezistencija, a to je nesposobnost naše ćelije da reaguje na insulin i da iskoristi glukozu. Insulinska rezistencija kasnije vodi u metabolički sindrom, i dijabetes tipa II, što je u principu jedna ista bolest u različitim fazama.

Ove tri bolesti leže kao stub tri najveća uzročnika smrti, srčanih oboljenja, najtežih bolesti i demencije.
Drukčije rečeno, insulinska rezistencija, metabolički sindrom i dijabetes tipa dva su hrana za srčani udar, kancer i demenciju, i ako želimo da smanjimo rizik oboljevanja od ovih bolesti, moramo drastično da smanjimo unos šećera.
Razlozi zbog kojih i deca i odrasli žude za slatkišima
Nutricionistkinja Ivana Šarčević otkrila je za portal Srbija Danas koji su to razlozi zbog čega nam se veoma često traži da pojedemo nešto slatko.
– Nedovoljan unos hrane tokom dana se često dešava kada želite da smanjite kalorijski unos. Doručak osludan, tučak takođe. Onda dođe vreme za večeru i sve nadoknadite jer dolazi do haotičnog osećaja gladi.
– Nedostatak sna može da bude povezan sa prejedanjem i sa prekomernim konzumiranjem nezdrave, procesuirane hrane bogate šećerom jer nas asocira na brzi dotok energije. Pokušajte da spavate kvalitetnije kako biste smanjili želju za poslasticama.
– Nedovoljan unos ugljenih hidrata je nešto što se jako često dešava. Već je poznato da postoje oni koji se “plaše” ugljenih hidrata. Oni su ustvari gorivo za naše telo i daju nam energiju.
– Kada pregladnimo ili ignorišemo glad javlja se jaka potreba za ugljenim hidratima što je razumljivo jer nam treba energija.
– Premor i jača fizička aktivnost (gde spadaju i treninzi) iziskuju veći unos ugljenih hidrata i telo vapi za energijom iz istih.
– Poznato je da niži nivo serotonina u mozgu izaziva potrebu za šećerom. Hrana bogata šećerom poboljšava raspoloženje i ublažava teskobu. Zato je potpuno logično što naše telo žudi za slatkišima kada osećamo teskobu ili smo pod stresom.
– Pokazalo se da je žudnja za šećerom često posledica navike. Kad jedemo šećer, insulin se povećava u primitivnim delovima našeg mozga, što je naš put do nagrade. To uzrokuje povećanje oslobađanja dopamina, zbog čega se osećamo dobro, ali istovremeno i pretvara naše ponašanje uzimanja šećera u naviku. Kao rezultat toga, stvaramo naviku da svaki put kad pojedemo obrok da uzmemo nešto slatko, jer imamo osećaj da se baš zbog toga osećamo dobro.
Gledajte “Happy” kablovske kanale i to: “Moje happy društvo”, “Moj happy život”, “Moja happy zemlja” i “Moja happy muzika”.
Program se emituje kod kablovskih operatera “IrisTV” i “Supernova”, a možete ih pronaći na sledećim kanalima: “Moje happy društvo” - IrisTV / 171 ; Supernova / 71 | “Moj happy život” - IrisTV / 172 ; Supernova / 72 | “Moja happy zemlja” - IrisTV / 173 ; Supernova / 73 | “Moja happy muzika” - IrisTV / 174 ; Supernova / 74
Pročitaj još iz rubrike

POHOVANI KARFIOL: Savršeno predjelo, samo dodajte prilog po želji

KAKVU ŠMINKU ODABRATI ZA POSAO? Pet brzih makeup saveta za zaposlene žene
