KRISTOFER HIL, AMBASADOR SAD U VELIKOM INTERVJUU: Gledajmo unapred, sa Srbijom nam predstoji veliki posao! Imamo mnogo zajedničkih ciljeva

Glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj rekla mi je da se inflacija ove godine ne povećava. Istovremeno znamo da je Crveno more glavna trgovačka ruta, a sada je tamo kriza. Šta možemo da očekujemo, koji bi bio najgori scenario i kako to da sprečimo?

– Najgori scenariji su uvek jako loši, ali hajde da se potrudimo da morski putevi ostanu prohodni. Sjedinjene države su jasno rekle da neće dozvoliti prekid u pomorskom saobraćaju. Moramo da budemo jasni po tim pitanjima. Šire posmatrano, moramo da se fokusiramo na ono što je potrebno da uradimo, kako da potaknemo države da sarađuju i kakva naša uloga može da bude radi postizanja većeg blagostanja. Ako pogledamo unazad u istoriju, živimo u doba do sada nezabeleženog blagostanja. Postoje, međutim, brojne pretnje tom blagostanju i na nama je da ih zajedno predupredimo.

U razgovoru savetnik za diplomatiju Stejt departmenta rekao je da glavni uzrok problema leži u Iranu. Postoji li ikakva šansa da Amerika diplomatskim putem reši taj problem?

– Po pitanju Irana? Iran podržava neke vrlo problematične aktere u svemu tome. Iran mora da shvati da mi nismo ravnodušni i da pažljivo pratimo situaciju. Ujedno preduzimamo vrlo ozbiljne mere kada je to potrebno. Naš stav nije da je lakše preduzimamo akcije nego da razgovaramo, mi preferiramo da postoji određeni proces za bavljenje raznim pitanjima, kao što je, na primer, iranski nuklearni program. Ovo je vreme kada diplomate moraju da budu veoma aktivne i uvek je bolje rešavati probleme diplomatskim putem.

Šta očekujete od nove Vlade Srbije?

Pre svega, neka Vlada bude formirana. Sednica parlamenta biće sazvana početkom proleća, i Vlada će biti formirana posle toga. Radujemo se tome, jer nam sa Srbijom predstoji veliki posao. Imamo mnogo zajedničkih ciljeva, želimo da poboljšamo ekonomske odnose i to je izuzetno važno. Ako pogledamo ekonomsku situaciju danas, ne radi se samo o odnosima između pojedinačnih zemalja, radi se o regionima i o širem povezivanju – rekao je Hil o Srbiji i ciljevima Amerike sa njom, pa je nastavio:

– Ono što je važno i što pokreće naše interese u odnosu sa Srbijom je perspektiva da čitava oblast Zapadnog Balkana bude mirnija i povezanija i u kojoj postoje obrasci saradnje. Ako se vratimo u prošlost, neposredno posle pada Berlinskog zida, zemlje poput Poljske, Mađarske i tadašnje Čehoslovačke pokušavale su da uspostave saradnju. U početku je svaka forsirala sopstveni plan da prva uđe u Evropsku Uniju. Na kraju su se sastale u Višegradu, u Mađarskoj, i dogovorile da koordiniraju svoj ulazak u Evropsku Uniju. Dogovorile su se da izbegnu situaciju da ih posmatraju kao zemlje koje stalno imaju nesuglasice i ogovaraju jedne druge, i samim tim ne žele da ih prime u EU. Smatram da je deo rešenja za to u ovom regionu „Otvoreni Balkan.“ Zemlje moraju da shvate da ne mogu da se izmeste iz ovog regiona i da moraju da sarađuju. Sa tačke gledišta EU, potrebne su joj zemlje koje koegzistiraju u miru i međusobno sarađuju.

Kada pominjemo region, bilo je toliko sastanaka u Briselu i na drugim mestima, ali se ipak čini da tapkamo u mestu i da napretka nema. Šta da uradimo da bismo imali veći napredak između Prištine i Beograda?

– Ne moram vama u Srbiji da govorim koliko je to pitanje teško. Strane su duboko ukorenjene u svojim stavovima. Mislim da je briselski proces dobar, iako su mnogi nezadovoljni što toliko dugo traje. Ja sam svojevremeno otišao sa Balkana i bio sam, između ostalog, u Poljskoj i Južnoj Koreji. Nisam očekivao da ću se vratiti na Balkan i da će pitanje Kosova još uvek biti aktuelno – rekao je Hil, pa detaljnije obrazložio:

– U diplomatiji je najvažnije da postoji mehanizam za rešavanje takvih pitanja i mislim da je ambasador Lajčak pravi čovek u pravom trenutku za to. Potrebno je zatim proći kroz sva pitanja i videti šta može da se uradi. Mislim da su Sjedinjene Države jasno stavile do znanja, mesecima unazad, da je Zajednica srpskih opština ključni element koji mora da se realizuje. Istovremeno, i Kosovo je nezadovoljno što mu je blokiran pristup nekim međunarodnim organizacijama i time isto moramo da se pozabavimo. G. Lajčak je to i uradio. Lako je posmatrati sa strane kako neko pokušava da nešto uradi i davati savete, sada je trenutak da se podrži ono što se želi postići dijalogom pod pokroviteljstvom EU.

Kada govorimo o saradnji Amerike i Srbije i investicijama u Srbiju, hajde da govorim malo o novcu. Koji je glavni interes Amerike da ulaže u Srbiju?

– Važno je shvatiti da je američka Vlada, koju ovde zastupa američka ambasada, veoma zainteresovana da pomaže američkim kompanijama koje žele da ulažu u Srbiju. Sagledavamo relevantna pitanja i pokušavamo da budemo od pomoći, baš kao i svaka ambasada u svim delovima sveta, mi nastojimo da pomognemo svojim kompanijama. Postoji veliki interes američkih kompanija za srpski IT sektor i sektor visokih tehnologija. Izvan Beograda postoji veliki broj kompanija iz tog sektora. Neka od čuvenih imena, poput „Majkrosofta“, već su tu. Veliki je broj ozbiljnih kompanija zainteresovanih za Srbiju. Zašto? S jedne strane, one računaju – i mislim da su u pravu – na to da će u nekom trenutku Srbija ući u Evropsku uniju. Ne mogu da predvidim tačan datum ili okolnosti, ali američke kompanije veruju da će do toga doći – obrazložio je Hil, potom rekao da američke firme računaju na mlade ljude u Srbiji:

– Drugo, mislim da američke firme računaju i na mlade ljude u Srbiji. Ako pogledate kompanije kao što je NCR, sa sedištem na Novom Beogradu, u kojoj radi na hiljade mladih ljudi, mislim da postoji pozitivan stav o mladima u Srbiji. Na Srbiji je da sama odredi kako se te kompanije zajedno uklapaju u njene ekonomske planove i ekonomski sistem i koje industrije treba da podrži i pomogne. Vlade Srbije tokom godina su nastojale da pomognu IT sektoru, uglavnom zato što se to poklapa s kvalifikacijama kakve u Srbiji postoje. Ovde smo jer smatramo da imamo zajednički cilj sa Srbijom i želimo da uradimo još više. Ekonomija je veliki deo tih nastojanja, ali ima i drugih elemenata u okviru naših odnosa.

Ako pogledamo u budućnost, na koji način možemo da idemo rame uz rame sa Amerikom? Možda u strategiji odbrane ili čemu zapravo?

– Nekakav zajednički put podrazumeva još neke stvari osim ekonomije. Moramo da imamo u vidu i element bezbednosti i odbrane. To je veoma važno. Imamo situaciju da je Rusija, blago rečeno, brutalno napala susednu zemlju. Danas smo u januaru 2024. i mnogi više ne mogu ni da se sete šta je Rusija želela time da postigne. Šta su uopšte pokušali da postignu? Jasno je da u tome nisu uspeli, da Rusija mora da se povuče iz Ukrajine. Ali zabrinjavajuće je to što su se uopšte odlučili da napadnu drugu zemlju s ciljem da je osvoje i stave pod kontrolu. Mislim da je važno da Sjedinjene Države, Srbija i druge zemlje sarađuju. Sjedinjene Države su veoma aktivne u Evropi preko NATO. Severnoatlantski savez je osnovan krajem 40-ih godina i to je bio način da Amerika ostane prisutna u pitanjima bezbednosti Evrope – izneo je tvrdnje Kristofer Hil za Kurir televiziju, pa dodao:

– Mi smo bili napustili Evropu i u Prvom svetskom ratu smo morali da se vratimo usred rata, a isto je bilo i 1944. godine u veoma teškim okolnostima. Kada dolazite u Evropu, bolje je da to ne bude iskrcavanjem na njenim obalama, već na neki drugi način. Amerikanci su tako naučili da bi trebalo da ostanemo u Evropi i budemo faktor mira i stabilnosti. Nije svaka zemlja u Evropi članica NATO i moramo s njima da razvijamo odnose. Mi to i radimo sa Srbijom, tu je veliki broj zajedničkih vojnih vežbi. Na Srbiji je da o tome odlučuje, neću sada pominjati neke teške istorijske momente između naše dve zemlje. To će na kraju biti obostrana odluka, mi nećemo govoriti Srbiji šta joj je činiti, niti će Srbija nama govoriti šta da radimo. Ipak, ako možemo da se dogovorimo o zajedničkim interesima, postoji prostor za mnogo veću saradnju.

Rat u Ukrajini na neki način je sve izmorio. Šta je sa investicijama? Da li su se Amerika i evropske zemlje umorile od ulaganja u Ukrajinu i pomaganja njoj?

– Pre svega, Ukrajina je velika zemlja, sa 40-50 miliona stanovnika, i postoji veliko interesovanje za ono što će se dešavati posle rata. Iako usred nekog rata niko ne veruje da će se završiti, svi ratovi se na kraju završe. Zatim se postavlja pitanje kako će izgledati situacija posle rata. EU donela je neke hrabre odluke u vezi sa Ukrajinom, kao zemljom koja teži ulasku u EU. To je imalo neke efekte i na Zapadnom Balkanu i stav je da je u svetlu situacije u Ukrajini potrebno razmisliti šta će biti i sa ovdašnjim zemljama, jer su one i te kako deo Evrope. Kada je o Ukrajini reč, proces obnove će biti opsežan. Rusija napada gradove i civile, bombarduje stambene zgrade i moraće da se postavi pitanje potrebe za obnovom mesta u kojima ljudi tamo žive – detaljno je zaronio u ovu temu, pa je i detaljisao:

– Zato mislim da zemlja kao što je Srbija može da učestvuje u budućoj obnovi Ukrajine. Zato mi je bilo drago što je Privredna komora Srbije pozvala kolege iz Ukrajine i da je potpisan memorandum o razumevanju o pitanju eventualne saradnje. Biće sve više toga i Ukrajina i Srbija imaju mnogo toga zajedničkog. Drago mi je što su se prošle godine predsednik Srbije i predsednik Ukrajine sastali tri puta. Ukrajina bi mogla da se ispostavi kao vrlo važna za Srbiju i njenu ekonomiju.

U svetu je u poslednje vreme toliko žarišta – na Bliskom istoku, u Evropi i drugde. Postoje li opipljivi razlozi da budemo u strahu ili ne?

– Mislim da se mnogi boje kada u medijima vide naslove o ratovima koji se šire. Ljudi i treba da budu zabrinuti, bilo je sličnih situacija u istoriji. Postoji miroljubivi način razmišljanja, ali i onaj ratnički. Ne smemo da dozvolimo da taj drugi prevlada. Logika mira je, međutim, daleko jača od logike rata. Rat je destruktivan proces i moguće je oporaviti se od rata kada se on završi, ali logika očuvanja mira je od presudnog značaja. Nadam se da će na tome biti akcenat – kako da nastavimo da sarađujemo i dođemo do zajedničkih dogovora. Na primer, Amerika i Kina su poslednjih godina imali svoje probleme, ali je istovremeno postojala spremnost da se sedne za sto i o tome razgovara. To je zato što imamo neke zajedničke interese i želimo njima da se bavimo. Nijedno od tih pitanja nije jednostavno i u naučnim krugovima često se govori o procesima koji dovode do novih kriza, ali ukupno posmatrano, žele bolju budućnost za sebe, svoju decu i decu svoje dece. To govori u prilog logici mira, mislim da možemo to da ostvarimo i znam da i američki i srpski narod razmišlja tom logikom.

Dakle, vi verujete u dobru strategiju diplomatije?

– Pre svega, ja verujem u strategiju. Uvek je važno da znate šta radite, bilo da igrate šah ili košarku, potrebna vam je strategija i morate da razmišljate kako ćete rešiti neki problem ili prebroditi neku prepreku. Diplomate upravo to treba i da rade. Mi to ne radimo kada govorimo za televiziju, ali mnogo vremena provodimo razmišljajući o problemima i tome kako da ih rešimo. Nemojte da vas obeshrabri neuspeh ili ako nešto ne ide u dobrom pravcu, jer se stvari obično ne odvijaju kako treba sve vreme i morate da budete strpljivi i nastavite da idete napred – zaključio je Hil.