HRVATI VRAĆAJU VOJNI ROK, PROCURELI DETALJI OBUKE: U igri rok od 3 meseca, a šuška se i o visini plate!

Kako prenose regionalni mediji, u MORH-u se definišu poslednji detalji tri zasebna predloga nove vojne obuke. Tri predloga u suštini definišu tri različita trajanja vojnog roka i ishode koji bi trebalo njime postići i tek kada se odluči za jedan od tri predloga, znaće se sa sigurnošću u kojem će se smeru tačno ići s vojnim rokom. Naravno, ministar odbrane Ivan Anušić konačnu odluku o modelu vojne obuke neće doneti samostalno jer je reč o političkoj odluci koja je nemoguća bez da je aminuje vlada, odnosno njen predsednik Andrej Plenković.

Najizglednija je obuka od tri meseca, naknada bi bila 700 evra mesečno

Izgleda da će obuka trajati tri meseca, ali odluku tek treba doneti. Obuka od tri meseca je srednja opcija među tri modela. Postoji i duža (izgledno šest meseci) i kraća (mesec ili dva). Razmišlja se o naknadi od minimalno 700 evra mesečno, koliko i sada imaju dobrovoljni vojnici.

Vrlo je verovatno da bi služenje tromesečnog vojnog roka, ili kako se to sada naziva – obuke, ulazilo u staž, što znači da bi polaznici imali i sva ona prava koja imaju zaposlene osobe. Materijalni uslovi, kao i staž, trebalo bi da pripomognu promociji vojnog poziva, odnosno učiniti ga atraktivnijim mladima, smatraju u MORH-u.

Moguće je da se s vojnom obukom krene već od 1. januara 2025., ali i o datumu se tek treba odlučiti, a to Anušić sigurno neće napraviti bez Plenkovića.

Važno je napomenuti da celi projekt iziskuje velike infrastrukturne zahvate u sistemu objekata Oružanih snaga, konkretno u smeštajnim kapacitetima, što je i sam ministar Anušić naglasio krajem prošle nedelje. Generalno, radi se o zahtevnom logističkom i finansijskom projektu pa će i to biti faktor kod donošenja konačne odluke o datumu kada će se ponovo uvesti vojni rok. Ono što se čini prilično sigurnim je da je 1. januara najraniji mogući datum početka vojne obuke.

Izvor iz MORH-a kaže da je još dalek put da budu poznati ključni detalji o vojnom roku kada se zna da celu stvar treba usvojiti kao političku odluku.

I oni s prigovorom savesti bi prolazili obuku, ali drugačiju

Veliko pitanje u celoj priči o vojnoj obuci je i pitanje prigovora savesti. Pravo na prigovor savesti je, naime, definisano Ustavom i država nikoga ne može naterati da uzme oružje u ruke i u punom smislu prođe vojnu obuku.

Ali u MORH-u smatraju da bi se vojna obuka mogla proći tako da se mladići koji se pozovu na prigovor savesti podvrgne drugačijem tipu obuke – podučavanju prve pomoći i reagovanja, primera radi, u slučajevima katastrofe, te sličnim veštinama, čime bi se izbegla nekadašnja praksa civilnog služenja vojnog roka po domovima za starije i sličnim ustanovama, a umesto toga bi svi dobili barem osnovnu obuku za vanredne situacije.

Kao što je to bio slučaj i nekada, pre služenja vojnog roka prolazio bi se lekarski pregled i psihološko testiranje. Vojna obuka bila bi obavezna samo za muškarce, dok bi žene i dalje služile samo dragovoljno.

Šta će se raditi tokom vojnog roka?

Ministar odbrane Anušić prošle je nedelje govorio šta će se raditi tokom vojnog roka.

“Postoji nešto što se zove baratanje ubojitim sredstvima. Nakon toga postoji i jedan deo koji se odnosi na znanje, taktiku, primenjivanje taktike u određenim situacijama, bilo da se radi o odbrani, napadu… Postoji i treći deo – fizička priprema“, rekao je Anušić.

„Za to je dovoljno tri meseca, čak i ako ste u potpunoj fizičkoj nepripremljenosti. Za tri meseca možete postati od nekoga ko ne može pretrčati 50 metara da možete odraditi jedan ozbiljan marš od 30 kilometara s opremom, možete odraditi jedno trčanje od 3200 metara, što je nivo koju bi svi trebalo da naprave“, ustvrdio je ministar.

Zašto se uvodi vojni rok?

Iako je uvođenje vojnog roka velika novost za zemlju u kojoj je obavezno služenje vojske ukinuto početkom 2008. godine, Anušić nije puno govorio o razlozima uvođenja vojnog roka. No zato je, umesto privlačenja ljudi u vojsku što je realan interes države, počeo spominjati vojsku u kontekstu svojevrsnog vaspitavanja mladića, što je inače odgovornost roditelja i škole.

„Moramo biti svesni da nije vojni rok samo nešto što usmerava čoveka za eventualni budući sukob. Nije njegova svrha samo odlazak u rat nego da se resocijalizuje na specifičan i drugačiji način, da se navike koje su loše možda promeni i prihvati neke druge“, rekao je Anušić.

„Spavanje na vreme, nemanje laptopa uz sebe…“

„Od spavanja na vreme, nemanja laptopa uz sebe, puštanja loših navika i prihvaćanja dobrih navika. Ne bih rekao da će ih to odgojiti, ali ta iskustva i pristup će im svakako pomoći za život pred njima“, naveo je Anušić.

„Vojna obuka nema alternative, ili je imamo ili je nemamo, civilna zaštita to ne može zamijeniti. U slučaju vojne ugroze svi muškarci od 18 do određenih godina su vojni obveznici, mogu biti mobilizovani imali vojnu vežbu ili ne. S njom će biti svakako lakše”, rekao je Anušić.