“Teško je reći da li je to iskliznuće slučajno ili namerno. U Ukrajini postoji struja koja se zalaže za priznanje kosovske nezavisnosti. Teško je reći koliko je to struja pod uticajem aktuelnih događaja, a koliko je reč o izvesnim lobističkim strukturama unutar samog Kijeva. Ono što je važno napomenuti je da se radi pre svega o opozicionim političarima koji su čak pokretali i nekoliko inicijativa u tom pravcu”, kaže Životić.
Objašnjava da je jedna inicijativa trebalo da se razmata u ukrajinskom parlamentu, ali da nije prošla u nadležnom odboru, dok je u drugom slučaju organizovana peticija, ali da ni ona nije uspela.
Životić ističe da su sasvim jasni razlozi zbog kojih Ukrajini u ovom trenutku ne bi odgovaralo priznavanje Kosova.
“Ako se uzme u obzir prosta činjenica da se Ukrajina trenutno suočava sa aneksijom delova svoje teritorije od strane Rusije, i to postojano od 2014. godine do danas, svakako da bi to predstavljalo svojevrstan potez koji bi drastično naštetio njenoj poziciji pre svega u odnosu na Rusiju, ali i na glavne aktere na međunarodnoj sceni”, kaže Životić.
On dodaje da je i za Srbiju važno da ne dođe do tog priznanja.
“Izuzetno je za Srbiju važno da se to ne desi iz nekoliko razloga. Pre svega, priznanje kosovske nezavisnosti od strane još jedne evropske zemlje, velike – mnogoljudne države, pritom veoma bliske slovenske, dominantno pravoslavne, bio bi veliki udarac za Srbiju u ovom trenutku. Na drugoj strani, pozicija Srbije u odnosu na Rusiju bi se na neki način izmenila. Rusiji bi svakako odgovaralo takvo priznanje jer bi na taj način bile drastično poljuljane ukrajinske pozicije ne samo u Beogradu, već i u regionu. Na taj način bi opet dobili i određeni argument za opravdanje onoga što je trenutna ruska politika u odnosu na Ukrajinu”, smatra Životić.
Po njemu, najbolji scenario po Kosovo bilo bi da Ukrajina otvori u Prištini predstavništvo ispod nivoa ambasade, ali da su i za to male šanse.
“S obzirom na to da se Ukrajina nalazi u ratu i da su njeni prioriteti mnogo širi i drastično se razlikuju od ovih koje bi želele prištinske vlasti teško je to očekivati. Mada treba napomenuti da niz zemalja koje nisu priznale kosovsku nezavisnost imaju predstavništva različitog ranga, nivoa i različitih zadataka u Prištini”, zaključuje profesor Životić.
