IZRAELSKA BOMBA ZBRISALA JE 103 ČLANA NJEGOVE PORODICE: „Šta sam uradio, zašta sam kriv što sam ostao bez dece, majke, žene, i braće?“

Ahmad je radio na gradilištu u Tel Avivu kada je Hamas napao Izrael 7. oktobra – nije mogao da se vrati ženi i trima malim ćerkama zbog rata koji je usledio i izraelske vojne blokade.

Razgovarao je sa njima u isto vreme svakog dana, kada su telefonske veze dozvoljavale.

Neposredno uoči napada, 8. decembra uveče, pričao je sa suprugom Širin telefonom.

„Znala je da će umreti“, rekao je.

„Rekla mi je da joj oprostim za svaku lošu stvar koju mi je uradila. Rekao sam joj da nema potrebe da to kažem. Bio je to naš poslednji razgovor.“

Veliki bombaški napad na kuću njegovog strica te večeri ubio je njegovu suprugu i tri male ćerke – Talu, Lanu i Najlu.

Ubili su i Ahmadovu majku, četvoricu njegove braće i njihove porodice, kao i desetine njegovih tetaka, ujaka i rođaka.

Ukupno, više od 100 mrtvih.

Posle dva meseca, neka od njihovih tela i dalje su ispod ruševina.

Prošle nedelje je najmlađoj ćerki obeležio rođendan.

Najla bi napunila dve godine.

Ahmad još pokušava da se suoči sa ogromnim gubitkom.

OBLACI RATA NADVIJAJU SE NAD EVROPOM: Još jedna zemlja hoće da šalje vojsku na Rusiju OVO JE REALNA OPASNOST!

Bez mogućnosti da tela dece u naručju ili da im priredi sahranu, on i dalje govori o njima u sadašnjem vremenu, a lice mu je nepomično, dok mu se suze slivaju niz obraze.

„Moje ćerke su za mene male ptičice“, rekao je.

„Osećam se kao u snu. Još ne mogu da verujem šta nam se dogodilo.“

Uklonio je slike devojčica sa ekrana telefona i laptopa, kako bi mu bilo bar malo lakše, da ne mora svaki put kad pogleda u uređaje da ga nešto „preseče“ u stomaku.

Pokušava da sastavi mozaik šta se dogodilo iz priča nekoliko preživelih rođaka i komšija.

Rekli su mu da je projektil prvo pogodio ulaz u kuću njegove porodice.

„Požurili su i otišli ​​do obližnje kuće mog ujaka“, rekao je on.

„Petnaest minuta kasnije, i tu kuću je pogodila bomba iz borbenog aviona“.

Četvorospratna zgrada u kojoj je porodica ubijena bila je se iza ugla medicinskog centra Sahaba u naselju Zejtun u gradu Gazi.

Sada je to gomila popucalog betona, ruševina prožeta tek po kojom bojoma: zelena plastična čaša, komadići prašnjave odeće. U blizini ruševina, sa koje vise delovi odvaljene građevinske konstrukcije poput zavese, nalazi se zgužvana školjka srebrnog automobila, sa vetrobranskim staklom iskrivljenim u grimasu.

Hamid al-Guferi, jedan od Ahmadovih preživelih rođaka, rekao je za BBC da su, kada su počeli udari, oni koji su pobegli uz brdo preživeli, a oni koji su sklonište potražili u kući – ubijeni.

„Bilo je poput vatrenog pojasa“, rekao je.

„Pogođene su još četiri kuće pored naše. Gađali su kuće na svakih 10 minuta.“

„Tamo je bilo 110 ljudi iz porodice Guferi – naše dece i rođaka“, rekao je on.

„Pobijeni su svi, osim nas nekolicine“.

Preživeli kažu da je najstarija žrtva bila 98-godišnja baka; najmlađi dečak – rođen samo devet dana ranije.

Drugi preživeli rođak koji se takođe zove Ahmad, opisao je dve velike eksplozije posle napada iz vazduha.

„Nije bilo upozorenja unapred“, rekao je on.

„Da [neki] ljudi već nisu otišli, mislim da bi bilo stotine mrtvih.

„Ovaj kraj sada izgleda potpuno drugačije. Tu je bio parking, mesto za skladištenje vode i tri kuće plus jedna velika kuća. Bombe su uništile čitavu stambenu oblast“.

Hamid je rekao da su preživeli do ranih jutarnjih sati izvlačili tela iz ruševina.

„Avioni su leteli iznad nas, a iz helikoptera su pucali na nas dok smo pokušavali da ih izvučemo“, rekao je rođak Ahmad.

„Sedeli smo u kući i našli smo se pod ruševinama“, rekla je Um Ahmad al Guferi za BBC.

„Razvlačili su me s jedne strane na. Ne znam kako su me izvukli. Gledali smo smrti u oči.“

Dva i po meseca kasnije, još pokušavaju da dođu do nekih tela zakopanih ispod ruševina.

Porodica je prikupila novac da unajmi malu mašinu za kopanje.

„Izvukli smo četiri tela [danas]“, rekao je Ahmad za BBC, „između ostalih, suprugu mog brata i mog nećaka Muhameda, koji su izvučeni u komadima. Bili su pod ruševinama 75 dana“.

Njihovi privremeni grobovi leže na parčetu prazne zemlje u blizini, obeleženi štapovima i plastičnim presvlakama.

Ahmad, koji je ostao zaglavljen u Jerihonu, nije ih posetio.

„Šta sam uradio i šta sam kriv što sam ostao bez dece, majke, žene, i braće?“, pita se.

„Svi su bili civili“.

Pitali smo izraelsku vojsku o navodima porodice da je bila meta vazdušnih udara.

Kao odgovor, vojska je saopštila da nije upoznata sa udarom u pitanju i da su njene snage preduzele „izvodljive mere predostrožnosti da ublaže štetu civilima“ u ratu sa Hamasom.

Došlo je do intenzivnih borbi izraelskih snaga i naoružanih napadača Hamasa u oblasti Šedžaja, nekoliko blokova južno od kuće Al-Guferija, u danima neposredno pre i nakon što je Ahmadova porodica ubijena, naveli su.

U dnevnom objavljivanju podataka od 9. decembra, vojska je saopštila da je „identifikovala određeni broj terorista naoružanih protivtenkovskim projektilima“ koji su se približavali trupama u Šedžaji i zatražila helikoptersku podršku i napad.

Saopštili su da su borbeni avioni gađali terorističke ciljeve u Pojasu Gaze, dok su kopnene operacije nastavljene. Područje Zejtuna, gde se nekada nalazila porodična kuća, sada je središte novih operacija izraelske vojske.

Ahmad i dalje ponekad pozove iz Jerihona preživele rođake u Gazi.

Ali nakon što je mesecima bio zaglavljen i očajnički je želeo da se vrati, sada više nije siguran da li će se to nekada desiti.

„Moj san je uništen u Gazi“, rekao je.

„Po koga da se vratim? Ko će me zvati ‘tata’? Ko će me zvati ‘dragi’? Žena mi je govorila da sam bio ceo njen život. Ko će mi to sada reći?“.