BEŽAO IZ ZATVORA KROZ PROZOR I VENTILACIJU: Kriminolog objasnio kako je moguće da zatvorenik pobegne toliko puta

Poslednji put pobegao je 6. jula.

TUKAO GA DOK NIJE PAO NA POD: Žena otkrila policiji šta se zapravo dogodilo

Kriminolog Dobrivoje Radovanović objašnjava kako je moguće da zatvorenik toliko puta pobegne.

– Teoretski je moguće da se, ako postoji patologija u organizaciji zatvora, ulazi i izlazi kako hoće, ali najrealnije je da je on imao svoje ljude u upravi zatvora, u sistemu. Sigurno je izlazio na vikende, tačnije omogućavali su mu da izađe, a on se ne bi vraćao. Takođe su „žmurili“ na to ako bi preskakao zid zatvora. Ali da bi čovek pobegao iz zatvora, i to toliko puta, teorijski je nemoguće bez pomoći „odozgo“ – ističe Radovanović.

Faton Hajrizi je prvi put uhapšen 2000. godine, kada je imao 15. godina. Tada je ubio ruskog vojnika koji je bio pripadnik KFOR. Faton Hajrizi u će se, u narednim godinama, pretvoriti u osobu sa dugom kriminalnom istorijom, poznaz po mnogim bekstvima iz kosovskih zatvora. U vreme svog poslednjeg bekstva sa Kosova, Faton Hajrizi je opisan kao disciplinovani zatvorenik koji je čak stekao pravo da vikendom ide kući.

Ubio ruskog vojnika

U sudskom dokumentu iz 2001. godine za Hajrizija se navodi da je „odrastao u dobrim porodičnim prilikama“, kao i da se „dobro snalazio do vremena rata“. Taj dokument prvi je u Hajrizijevoj istoriji kriminalca, koja je počela krajem 2000. godine, nekoliko meseci nakon završetka rata između srpskih snaga i tzv. Oslobodilačke vojske Kosova 1999. godine.

Prema dokumentima do kojih je došao Radio Slobodna Evropa, Hajrizi je najmanje tri puta osuđivan pred dva različita suda, a u vezi sakrivičnim delima ubistvo, ubistvo u pokušaju, krađa i pljačka.

Najpoznatiji je po ubistvu ruskog vojnika KFOR 29. februara 2000. godine, kada je imao 15 godina. Ubistvo se dogodilo na trgu, kada je Hajrizi vojniku oteo oružje, a potom pucao u njega. Vojnik I. K. preminuo je dva dana kasnije.

Tako je Hajrizi od početka 2000. godine bio u različitim pritvorskim centrima, sve dok mu u martu 2001. godine nije izrečena „vaspitna mera“, odnosno kazna od jedne do pet godina zatvora. Tom merom bio bi upućen u „Edukativni centar“, gde bi bio „pod nadzorom stručnog tima“. Ipak, ne zna se gde je tačno Hajrizi poslat posle te odluke.

U nekoliko intervjua koje je Hajrizi tokom poslednjih meseci dao za kosovske medije, on tvrdi da je u Kazneno-popravnom domu u kontinuitetu bio sa odraslima, a ne sa maloletnicima.

Osim za ubistvo vojnika, Hajrizi je presudom iz 2001. godine osuđen i za jedan pokušaj ubistva, tri slučaja krađe, uglavnom delova automobila i dva slučaja zloupotrebe automobila, odnosno vožnje bez dozvole. Sve to je, prema navodima suda, počinio od početka 2000. do početka 2001. godine u Srbici, Glogovcu, Prištini i Južnoj Mitrovici.

Hajrizi je 24. januara 2008. godine osuđen za dva krivična dela oružane pljačke koja je izvršio 2006. godine u Srbici, sa osobom inicijala B. B. U tim pljačkama otuđili su novac, telefone, punjače za telefone i cigarete.

Takođe je osuđen i za posedovanje oružja bez dozvole. Osuđen je na šest godina zatvora, a oružje mu je oduzeto. U trenutku izricanja presude bio je u pritvoru, a tamo je vreme proveo od maja 2006. godine.

Faton Hajrizi je takođe osuđen od 2019. godine za pokušaj ubistva. Tada je dobio godinu dana zatvora. Informacije o drugim krivičnim delima koja je izvršio nisu dostupne.

Bežao kroz prozor i ventilaciju

Veruje se da je Faton Hajrizi iz zatvora pobegao devet puta, ali zvanične informacije o broju bekstava nisu objavljene. On je kosovskim medijima rekao da je pobegao i iz američke vojne baze na Kosovu.

Hajrizi je prvi put uspeo da pobegne još 2000. godine. Te godine dogodio se veći broj njegovih bekstava, tri ili četiri. On je istakao da je „bežao jer su ga kao maloletnika tretirali samo u sudu, ali ne i u zatvoru“.

Prema njegovim rečima, prvi put je pobegao iz Pritvorskog centra u Severnoj Mitrovici. Bilo je oko pet sati ujutru, a on je izašao kroz prozor toaleta. Kada su u pitanju druga bekstva, tvrdio je da je sekao rešetke testerama prokrijumčarenim iz inostranstva, kao i da je kao izlaz koristio ventilaciju.

Sam Okružni sud u Severnoj Mitrovici, u presudi iz 2001. godine navodi da je tada 15-godišnjak pobegao jednom iz Pritvorskog centra u Mitrovici u martu 2000. godine i drugi put u novembru iste godine iz Pritvorskog centra u Srbici. Iako nije naveden tačan broj bekstava, u odluci je navedeno da je „pritvorenik ulagao napore i nekoliko puta uspeo da pobegne iz zatvora“.

Do trenutka bekstva 2004. godine, Hajrizi je odležao 17 godina i pet meseci zatvorske kazne, a preostalo mu je još sedam i po godina.

Još jedno bekstvo opisano je u izveštaju američkog Stejt departmenta. Kako je navedeno, Hajrizi je pobegao iz zatvora u Peći, a ponovo je uhapšen u oktobru 2006. godine. Do kraja te godine ostao je iza rešetaka.

Iz zatvora Dubrava u Istoku pobegao je 2007. godine. Kako su mediji tada izveštavali, Hajrizi je pobegao zajedno sa još šest osoba, tako što su prošli zatvorske ograde, a sa druge strane čekali su ih ljudi koji su otvorili vatru na zatvorske čuvare.

Iz zatvorskog centra u Prizrenu pobegao je 2012. godine tokom dnevne šetnje. Preskočio je zatvorski zid tako što se držao za oluk, a potom sa skočio preko bodljikave žice sa zida visokog nekoliko metara. Tri hica iz pištolja brzo su alarmirala zatvorske čuvare i policija je počela da juri begunca.

Bio u zatvoru otvorenog tipa

Tokom poslednjih meseci Hajrizi je bio u zatvoru otvorenog tipa Smrekonica u Vučitrnu. To znači da su mere bezbednosti bile niske. Iskoristio je svoje pravo da vikendom ode kući nekoliko puta, a prijavio se i za rad van popravne ustanove.

Pobegao je 6. jula oko jedan sat posle ponoći. Zatvorski službenici privremeno su suspendovani do okončanja istrage jer se sumnjalo da nisu na vreme primetili izlazak osuđenika praćenjem snimaka sa nadzornih kamera.

Bekstvo je izazvalo pometnju na društvenim mrežama jer se Hajrizi oglasio na TikToku, izazivajući institucije koje su za njim tragale. Dominantna poruka njegovih videa bila je da ne mogu da ga uhvate.

Jedno vreme se nije znalo gde se Hajrizi nalazi, a onda je došlo do ubistva srpskog graničnog policajca Nikole Krsmanovića i ranjavanja njegovog kolege Vjekoslava Ilića tokom rutinske kontrole u Loznici. Dan nakon ubistva Hajrizi je pronađen u napuštenoj fabrici.

Kako je tokom hapšenja pružao otpor i pucao na policiju, Faton Hajrizi je neutralisan.