NIKO NIJE SMEO NA CRTU TRAMPU: Kamala Haris demokratsko žrtveno jagnje?

Niko drugi iz stranke nema hrabrosti koliko ona ima samopouzdanja bez pokrića

Posle očiglednog gubitka u prvoj debati povodom predsedničkih izbora, očigledno pitanje je bilo „Koliko dugo će trebati Bajdenu da se povuče?“

Poslednji dani Bajdenove predsedničke kampanje ukazivali su na to da je samo pitanje trenutka kada će to biti saopšteno. Svi čija je podrška delovala nepokolebljivo, poput lidera demokrata u Predstavničkom domu i Senatu, istaknutih levičarskih novinara i velikih donatora Demokratske stranke okrenuli su leđa Bajdenu.

Konačno je pre 10 dana Bajden i uradio ono što se očekivalo od njega, u nedelju 21. jula najavio je da prekida svoju kampanju i da je „vreme da se baklja preda novoj generaciji“. U objavi na društvenim mrežama svoju odluku je objasnio kao „najbolju za stranku, predsedništvo i američku demokratiju“.

Bajden je postao jedan od retkih američkih predsednika koji su odlučili da se ne kandiduju za drugi mandat.

Ovaj trenutak je jedinstven u američkoj političkoj istoriji, pošto je Bajdenova odluka doneta neposredno pre sledećih predsedničkih izbora, nakon što je već praktično nominovan. Predizbori su trajali od januara do juna, ali je do marta 2024. Bajden dobio dovoljno glasova da postane potencijalni demokratski kandidat.

Već je bilo sličnih presedana u istoriji SAD: u 20. veku Lindon B. Džonson i Hari S. Truman takođe se nisu kandidovali za drugi mandat. Međutim, oni su preuzeli dužnost nakon smrti aktuelnih predsednika i na kraju su služili više od jednog predsedničkog mandata.

Pre Bajdena Lindon B. Džonson je poslednji objavio svoju odluku da se ne kandiduje za reizbor, 1968. Kao i Bajden, imao je zdravstvenih problema: umro je dva dana nakon što bi mu se završio drugi puni mandata na mestu predsednika.

Izgubio je podršku važnih frakcija unutar svoje partije, u njegovom slučaju zbog neuspeha da prevaziđe spoljnopolitički zastoj u Vijetnamskom ratu. Plašeći se raskola u Demokratskoj stranci i neuspeha na izborima, na kraju dugog televizijskog obraćanja o ratu u Vijetnamu najavio je da neće tražiti ili prihvatiti nominaciju svoje stranke za drugi mandat.

RATNA MORNARICA RUSIJE KREĆE U AKCIJU: 20.000 ljudi, 50 aviona i 300 brodova (VIDEO)

Problematična kandidatura i traljava kampanja

Bajdenova podrška potpredsednici Kamali Haris za nominaciju demokrata bila je očigledna i možda jedina moguća opcija u nedostatku vremena za punopravne predizbore. Delegati na predstojećoj konvenciji stranke u Čikagu sredinom avgusta verovatno će to podržati.

Svaki unutrašnji sukob unutar demokrata koristiće Trampu, što će Bajden i Harisova naglašavati u svakoj prilici koja prethodi konvenciji kako bi se obezbedila nominacija aktuelne potpredsednice.

Ipak, Tramp je pokazao svoju snagu i političku moć jer je za samo nekoliko dana ne samo preživeo pokušaj ubistva, već je i snažnim potezom eliminisao protivnika posle samo jedne debate.

– Nedostatak alternative za demokrate, međutim, ne poništava niz problematičnih pitanja u vezi sa nominacijom Harisove – piše za RT Alan Lolaev, gostujući istraživač u Laboratoriji za političku geografiju i savremenu geopolitiku na Visokoj ekonomskoj školi u Moskvi.

Ona se suočava sa teškom bitkom: ima samo oko 100 dana da ubedi američke birače da je podrže na predsedničkim izborima, naglašava on.

– Taj kratak vremenski okvir u oštroj je suprotnosti sa kampanjom bivšeg predsednika Donalda Trampa, koja je počela u novembru 2022. Njegova kampanja je bila više nego puna svetlih događaja, od kojih su mnogi, međutim, imali negativne posledice. Ali to ne menja činjenicu da je republikanski kandidat bio njuzmejker broj jedan, uživajući u apsurdnoj količini publiciteta za razliku od Harisove, koji je ostala u Bajdenovoj senci skoro četiri godine – smatra Lolaev.

Demokrate joj uvalile kosku

Izbori u Sjedinjenim Američkim Državama su personalizovaniji, što znači da zahtevaju više vremena i novca za medijsku promociju kandidata, napominje stručnjak.

Poređenje američkih izbornih kampanja sa evropskim zemljama otkriva ovu ključnu razliku. Parlamentarni sistemi imaju tendenciju da budu centralizovani, sa kandidatima koji izlaze na izbore sa dobro poznatim stranačkim agendama, što smanjuje razlike između kandidata unutar iste stranke. To znači da ako, iz bilo kog razloga, kandidat bude zamenjen, podrška birača manje zavisi od priznavanja kandidata i rezultata politike, za razliku od SAD – objašnjava on.

Harisova, koja je prikupila više od 100 miliona dolara za samo nekoliko dana nakon što je Bajden odustao od predsedničke trke, trebalo bi da nastavi sa energičnim prikupljanjem sredstava dok kampanje brzo troše sredstva.

Stoga, demokrate moraju da održavate visok nivo prikupljanja sredstava za podršku njenovoj kampanji i suprotstave se značajnim donacijama koje podržavaju Trampa i njegovu reklamnu strategiju.

– S druge strane, Haris može imati koristi od relativno kratkog perioda kampanje. Duge kampanje mogu da dovedu do zamora birača i gomilanja visokih antirejtinga, kao što se desilo sa Trampom i Bajdenom. Relativno kratka kampanja takođe mogla bi da smanji marginu greške i ograniči vreme koje republikanci mogu da potroše na stvaranje negativne medijske percepcije Harisove – kaže Lolaev.

Međutim, i dalje najveći izazov za demokrate su odnosi Harisove sa biračima. Uprkos tome što je potpredsednica, i dalje je manje poznata mnogim biračima, a znaju je uglavnom po osrednjim debatnim nastupima tokom predizbora demokrata 2020, što ju je na kraju primoralo da odustane i traži od Bajdena da je izabere za svoju potpredsednicu.

Haris ima snažnu podršku demokratskih lidera i pristup Bajdenovim značajnim finansijskim i političkim resursima, ali njen uspeh će zavisiti od njene sposobnosti da izgradi široku bazu birača koji veruju da može da vodi zemlju kao sledeći predsednik.

– U prilično podeljenoj Demokratskoj stranci Harisova mora da balansira između različitih političkih grupa (od centrista kao što je Bajden do levičarskih figura kao što je Berni Sanders) kako bi postala ujedinjujući kandidat za birače koji su različiti – od belaca, preko rasnih manjina i članova sindikata do studenata – objašnja Lolaev.

– Malo je verovatno da će druge demokrate osporiti njenu kandidaturu: Najsigurnija strategija za njih je da zauzmu opreznu poziciju i da se kreću prema „liniji stranke“. Oni će gledati unapred na predsedničke izbore 2028, sa mogućnošću da pokrenu punu kampanju bez jakog izazivača u Donaldu Trampu. Uostalom, gubitak izbora od Trampa sada znači uništavanje političke karijere, što bi se itekako moglo dogoditi Harisovoj, kao što se dogodilo Hilari Klinton 2016. godine – dodao je.

Sporedni, ali skoro jednako važni izbori

Predsednički izbori su najvažniji, ali nikako i jedini važni izbori ove jeseni.

Amerikanci će 5. novembra 2024. birati ne samo glavnokomandujućeg i potpredsednika SAD. Istovremeno, svih 435 članova Predstavničkog doma i 34 od 100 članova Senata biće izabrani za formiranje 119. Kongresa SAD. Biće održani i izbori za 13 guvernera država, kao i mnogi drugi državni i lokalni izbori.

Politički odnos snaga na državnom nivou od ogromnog je značaja u američkoj politici. Države i dalje zadržavaju visok stepen autonomije od Vašingtona i mogu, iako uz određene poteškoće, da sprovedu sopstveni ideološki kurs na osnovu toga kojoj stranci pripada guverner i koja stranka ima većinu u lokalnom zakonodavstvu.

Kongres ima daleko veći uticaj, jer je „novčanik kod njega“, uključujući finansiranje vladinih programa i vojne potrošnje, i značajna ovlašćenja da ograniči odluke predsednika.

U trenutnoj političkoj polarizaciji u Sjedinjenim Američkim Državama, bez podrške Kongresa, predsednikov dnevni red može biti zaustavljen ili blokiran. Sistem provere i ravnoteže omogućava Kongresu da kontroliše izvršnu vlast i da istražuje, osporava i ograničava postupke predsednika.

Kongres takođe kontroliše federalnu potrošnju i raspodelu budžeta, što znači da ima dalekosežan uticaj i na spoljnu politiku. U ovoj situaciji demokrate mogu izgladiti efekat verovatnog poraza na predsedničkim izborima tako što će uspešno dobiti izbore za Kongres, obezbeđujući većinu u nadi da će uspeti da obuzdaju Trampa ako uspe da osvoji još jedan četvorogodišnji mandat.