Pevanje je jedna od najboljih terapija za unapređenje kvaliteta života – kaže Kejti Kat, operska pevačica.
– Svaki dan se živi sa stresom – slušamo prijatelje, članove porodice i kolege o problemima koji su posledica stresa. Pod stresom se najčešće podrazumeva neprijatna emocija kao napetost, uznemirenost, nervoza, zabrinutost, a psiholog i geštalt terapeut Ana Kujundžić objašnjava kako nastaje stres.
Stres opasan kada se ponavlja
Reč je o posledici stresora, događaja koji izaziva napetost, mada postoje i osobe koje svojim tempom same sebi izazivaju stres.
– Reakcije na stres mogu biti psihičke i fizičke, a sam stres može biti pozitivan i negativan. Pozitivan je ako pomaže u prilagođavanju tako što povećava budnost, motivaciju i kreativnost, a negativan stres iscrpljuje, izaziva nezadovoljstvo i može ugroziti psihičko i fizičko zdravlje ako se ponavlja i dugo traje – objašnjava naša sagovornica koja ističe i da postoje individualne razlike u pogledu osetljivosti na stres.
Ne reaguju svi isto na isti stresor, a i odbrana od stresa se razlikuje.
– Ljudi s više samopouzdanja su otporniji na stres jer ga tumače pozitivno ili su sposobni da sagledaju duhovite i šaljive strane problema. Humor pomaže u stresnim situacijama da lakše podnesemo pritisak. Ljudi koji su osetljivi na stres doživljavaju ga negativno, kao nešto što ih slabi. Ta osetljivost ponekad zavisi od bioloških faktora, od genetske predispozicije da fiziološki jače reaguju na stresore. Njima može da se ubrza rad srca, skoči pritisak, poveća se koncentracija šećera u krvi, brže se luči adrenalin. Stres se tada jače doživljava, a ako se produži, može se razviti neka bolest. Osobe koje su stalno napete, nestrpljive, užurbane i ambiciozne, same sebi izazivaju stres – navodi.
Stres je neminovnost života i ne možemo uvek biti spremni da ga dočekamo i da se od njega odbranimo, ali možemo da usvojimo neke tehnike kojima možemo da ga oslabimo i umanjimo.
– Kada nešto iznenada i neočekivano dobijemo, recimo, neprijatnu poruku od drage osobe, shvatimo da se pokvario laptop, primetimo da je u našoj ulici požar, tad osetimo da srce ubrzano kuca, dlanovi se znoje i preplavljuje nas uznemirenost. Šta uraditi da sebi olakšate? Obratite pažnju na disanje. Udahnite duboko nekoliko puta. Nastavite da dišete ravnomerno i mirno, koliko traje udisaj, toliko i izdisaj. To je kao prva pomoć za stresne situacije – preporučuje Kujundžić.
Navodi i da je korisno da zamišljate da udišete smirenost, a izdišete tegobe. U takvim momentima treba da usmerite fokus na nešto ili da zamišljate da ste na nekom lepom mestu, izađite napolje na svež vazduh, pozovite osobu za koju znate da je prijatna i pozitivna i provedite neko vreme s njom.
– Ono što možete praktikovati svaki dan jeste pevanje kao odbrana od stresa. Recimo, ispod tuša. Tada ste sami, niko vas ne sluša, ne morate da znate tekst i intonaciju, pustite glas i uživajte. To treba da radite svaki put kad se tuširate, jer je dokazano da se tako reguliše krvni pritisak preko regulisanja nivoa kortizola. Osim toga, poboljšava se imunitet preko povećavanja imunoglobulina koji štiti od infekcija. Pevanje deluje smirujuće, izaziva lučenje oksitocina koji podiže raspoloženje, poboljšava napetost mišića i podstiče telo da luči endorfin i ublažava neprijatne senzacije – kaže Kujundžić. Objašnjava i da pevanje čoveka čini zdravijim, radosnijim, pametnijim i kreativnijim.
Pevanje u grupi
Predlaže i solo pevanje i u grupi za koje navodi da je od evolucijskog značaja. Naime, pevanjem u grupi, kroz evoluciju, prenosile su se informacije, gradilo se poverenje, obezbeđivala zaštita od neprijatelja. Dokazano je da pevanje u grupi sinhronizuje srčane otkucaje pevača preko vibracija muzike koja prolazi kroz tela.
– Pevanje u grupi pomaže depresivnim osobama da redukuju simptome. Svaki čovek koji ima glas može da peva i da nauči da peva još bolje. Pevanje čoveka bolje povezuje s desnom, temporalnom stranom mozga, sa svetom mogućnosti. A to znači sa kreativnošću, imaginacijom i intuicijom. Grupno pevanje povećava sposobnost komunikacije sa drugim ljudima i utiče na samopouzdanje, a to je veoma važno za razvoj i život svakog pojedinca.
Pop hor donosi radost
U Beogradu postoji „Pop hor” koji pevačima donosi samo osmeh, radost i sreću. Da biste se učlanili ne morate da znate da pevate i ne morate biti muzički obrazovani. Potrebno je samo da dođete i želite da pevate. Nema provere, niti audicije. A pozdrav među kolegama je: „Kidaš kako pevaš”.
– Probe hora su jednom nedeljno, traju sat i po. Na repertoaru su popularne pesme i sigurno je da toliko možete da učinite za sebe. Hor organizuje i koncerte, nastupe i sve je to jedno veoma lepo druženje koje oslobađa od stresa i napetosti. I navijanje spada u odličan način oslobađanja od stresa – navodi naša sagovornica koja je i sama počela da peva i nastupa s ovim horom.
