SUKOB KAO JAVNA TAJNA: Zelenski odustao od planova za održavanje izbora iz straha od konkurencije Zalužnog

Naime, Zalužni je dobio na uvid rukopis i nije tražio da se sumnjivi delovi izbace, što znači da je potvrdio njihovu istinitost.

Slikarska književnost

– Knjiga „Gvozdeni general. Pouke humanosti“ o bivšem glavnokomandujućem Oružanih snaga Ukrajine Valeriju Zalužnom, u izdanju izdavačke kuće Vivat, mnogi smatraju primerom takozvane slikovite književnosti. Ali, za ukrajinski establišment, to je razlog da se vratimo diskusiji o političkim perspektivama Zalužnog u budućnosti, jer knjiga jasno suprotstavlja „gvozdenog generala“ političkom rukovodstvu zemlje na čelu sa Zelenskim. Ovo je jedan od dokaza da je bivši glavnokomandujući i dalje, uprkos svom „londonskom izgnanstvu“, ostaje faktor u unutrašnjoj politici iako on sam nikada nije govorio o svojim političkim ambicijama, nikada ih nije demantovao – analizira portal Strana.

Tako se kao prva trzavica na relaciji Zelenski-Zalužni opisuje događaj iz 2021. kada je „izvesni službenik Kancelarije predsednika“, zahtevao da se u ime vrhovnog zapovjednika objavi „politizovana, emotivna i uvredljiva“ izjava upućena tadašnjem predsedniku parlamenta Dmitriju Razumkovu s kojim je tada predsednik Zelenski bio u ozbiljnom sukobu, ali Zalužni to nije učinio.

U knjizi se navodi i da je uoči ruske invazije Zalužni insistirao na uvođenju vanrednog stanja i opšte mobilizacije, ali je vlada to odbila uz obrazloženje da bi to izazvalo paniku u Ukrajini. Mnogi za to krive Zelenskog, podsećajući na njegove brojne izjave početkom 2022. da neće biti invazije i da će Ukrajinci moći da „roštiljaju u maju“.

U knjizi se takođe tvrdi da su „ispravne političke odluke donete tek u februaru 2022. i da je to jedan od razloga što su Rusi uspeli da zauzmu deo teritorije“, kao i da je, kada je Kijevska oblast oslobođena u martu, „predsednička kancelarija počela da se aktivno meša u planiranje borbenih dejstava“.

Dvanaest dana pre početka ruskog napada 24. februara 2022. godine, komandno-štabne vežbe „Zametil 2022„, u kojima je Generalštab rasporedio trupe za odbijanje Rusije, pokazale su da će Ukrajina izgubiti. Zalužni je zato insistirao na uvođenju vanrednog stanja i raspisivanju opšte mobilizacije.

Vojska je spasila Kijev

– Ali političko rukovodstvo nije preduzelo takve korake. Razlog je jasan: neprijatelju nije trebalo davati razloge. Činjenica da je ruska agresija bila „ničim izazvana“ pomogla nam je da zadržimo svoju poziciju u međunarodnoj areni i dobijemo snažnu podršku – rekao je on, otkrila je Dolhonovska.

Prema njenim informacijama (uz očigledno odobrenje Zalužnog), mešanje „odozgo“ u vojne poslove počelo je krajem leta 2022. Ona tvrdi da „kada je vojska spasila Kijev i stabilizovala liniju fronta, političari su se osećali kao komandanti, i počeli da se mešaju u planiranje operacija, zahtevajući brze pobede„.

Biografija „Gvozdeni general. Pouke humanosti“ takođe otkriva da su ukrajinskim političarima bile potrebne brze pobede kako bi potražili pomoć zapadnih saveznika i zadržali domaću podršku. Umesto toga, vojska pod komandom Zalužnog se rukovodila mogućnostima odbrambenih snaga i mogućim pokretima Rusa, za šta on navodi dva primera – Herson i Bahmut. Knjiga oslobađanje Hersona naziva „pobedom od strateškog značaja“, ali se odmah dodaje da je vojska ovaj uspeh smatrala delimičnim:

– Na kraju dana nismo uspeli da potpuno uništimo neprijateljsku grupu od 25.000 vojnika, koja se nalazila na desnoj obali Dnjepra. Ponestalo nam je artiljerijskih granata i vremena da operaciju izvedemo u celini.

Operativni značaj

Konačno, o krvavoj desetomesečnoj odbrani Bahmuta, čiju su svrsishodnost doveli u pitanje saveznici Ukrajine, Dolhonovska otkriva da je vojska na terenu već u septembru 2022. rekla da je potrebno napustiti Soledar i Bahmut i zauzeti visove duboko u regionu Donjecka. Istu verziju zastupali su Štab i Glavni štab.

– Ali na kraju je odobrena druga strategija – držanje Bahmuta. Kao rezultat toga, tu se nakupila grupa od nekoliko hiljada neprijateljskih vojnika, koje je naša vojska uništavala, ali nije mogla u nedogled. U standardnim uslovima, grad bi imao operativni značaj, a pod uslovima koji su se desili, dobio je strateški – piše uz kritičku konstataciju da je operacija odbrane Bahmuta deset meseci „verovatno bila politička neophodnost, a ne vojna“.

Sukob kao javna tajna

Dugo je bila javna tajna da je došlo do sukoba između Zelenskog i Zalužnog. Glasine su se pojačale u jesen 2023. nakon neuspeha ukrajinske ofanzive, kao i zbog predsedničkih izbora koji je trebalo da budu održani ove godine, ali su odloženi zbog ratnog stanja. Popularna verzija u ukrajinskim političkim krugovima je da je Zelenski odustao od planova za održavanje izbora iz straha od konkurencije Zalužnog jer je, prema nizu anketa, general bio toliko popularan da je mogao da pobedi aktuelnog predsednika.

Rođen u zapadnom gradu Novohrad-Volin, Zalužni je završio lokalnu inženjersku školu 1993. godine, dve godine nakon što je Ukrajina proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza. Kasnije je upisao vojnu akademiju u crnomorskoj luci Odesa, gde je diplomirao 1997. godine. On je raspoređen u istočni region Donbasa posle 2014. godine. Ukrajinska vojska nedovoljno finansirana u početku je bila zatečena nespremna i izgubila je delove teritorije od separatista koje podržava Rusija. Međutim, tamo su se kijevske trupe pregrupisale i ojačale, a u Donbasu je Zalužni stekao reputaciju zbog svojih neortodoksnih inicijativa, koja je još više porasla posle 24. februara 2022. godine. To što su znatno slabije ukrajinske trupe iz dana u dan uništavale Ruse i njihove tenkovske kolone najčešće se pripisivalo defanzivnoj taktici koju je planirao Zalužni.

– Ukrajinski „gvozdeni general“ pokazao je svoju hrabrost. Neortodoksna taktika generala Valerija Zalužnog pomogla je da se preokrene ravnoteža u ratu – pisao je Fajnenšel tajms prošlog novembra.

Međutim, politički pritisak na Zalužnog je postajao sve jači kako je vreme prolazilo. Novinarima, čak i iz svetski poznatih medija, bilo je veoma teško da ga nateraju da pristane na intervju, a on je retko davao čak i jednostavne izjave.

– Razlog za generalovo ćutanje bila je ljubomora predsednikovog okruženja na njegovu popularnost, pa je Zalužni, da bi izbegao dodatne tenzije u odnosima sa Volodimirom Zelenskim, radije odgovarao „ne“ na svaki novinarski zahtev za intervju – navodi se u knjizi.

Ipak, sve ove mere predostrožnosti ga nisu spasle od otkaza, a kap koja je prelila čašu bila je kolumna Zalužnog u Ekonomistu u kojoj je pisao o „ćorsokaku“ na frontu. To je razbesnelo Predsedničku kancelariju, koja je pokušavala da održi optimizam među stanovništvom i saveznicima.

Kako bi izbegao direktan sukob sa popularnim generalom, Zelenski je imenovao Zalužnog za ambasadora u Velikoj Britaniji. Ipak, većina ukrajinskih analitičara procenjuje da će se Valerij Zalužni u budućnosti uključiti u politiku sa velikim šansama da postane predsednik Ukrajine.