RIZICI KOJE NE SMEMO IGNORISATI: Ginekolog otkriva zašto u Srbiji vlada hormonofobija

Zašto je važno da žene u menopauzi dobiju više pažnje i kako medicina može da im pomogne da sačuvaju zdravlje u ovom osetljivom periodu života? Na nedavno održnom 3. Nacionalnom simpozijumu sa međunarodnim učešćem o poremećajima ishrane i gojaznosti prof. dr Svetlana Spremović-Rađenović, spec. ginekologije i akušerstva sa Klinike za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, govorila je upravo o gojaznosti i metaboličkom sindromu u menopauzi, kao i tome koliko se društvo posvećuje ženama koje se suočavaju s naglim padom estrogena.

– Za razliku od muškaraca, kod žena proces starenja uključuje dramatični prekid reproduktivne funkcije, praćen naglim padom polnih hormona. Taj hormonalni „šok“ ne dolazi sam – on se dešava u širem kontekstu endokrinog starenja koje pogađa ceo organizam. Na primer, hormon rasta, važan za regeneraciju i snagu, opada već od 30. godine, a posle 40. se više ne podiže ni vežbanjem. Zajedno s padom ovog hormona dolazi i do gubitka mišićne mase, slabije fizičke kondicije i opšteg osećaja vitalnosti – objašnjava dr Spremović-Rađenović.

Žene u ovom periodu mogu primetiti da se teže odmaraju, da spavaju lošije i da se bude ranije. Kortizol, hormon stresa, noću ima više vrednosti nego ranije, što dodatno otežava odmor i pojačava osećaj napetosti.

Promene koje počinju iz mozga

Prve promene izazvane padom estrogena dešavaju se upravo u mozgu. Centralni nervni sistem je pun receptora za polne hormone, pa žene često prvo primećuju toplotne talase (valunge), promene raspoloženja, osećaj depresije, anksioznost, nesanicu ili čak gubitak identiteta. „Ne prepoznajem sebe“, često kažu pacijentkinje, navodi doktorka.

– Pad hormona utiče i na hemiju mozga – smanjuju se nivoi serotonina, dopamina i prirodnih opioida, zbog čega se žena zapravo nalazi u svojevrsnom „apstinencijalnom sindromu“. Pored toga, hormonski disbalans ima i dugoročne metaboličke posledice, odnosnodovodi i do povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti i osteoporoze u godinama koje slede – naglašava.

PROČITAJTE: POVRATITE ENERGIJU: Prolećni umor – reakcija organizma na sezonske promene

Višak kilograma iako se navike nisu promenile

Jedan od najčešćih problema na koji žene ukazuju jeste naglo dobijanje u težini. Iako ne jedu više i ne menjaju navike, mnoge dobiju 4-5 kilograma u kratkom periodu. Nauka potvrđuje da se u menopauzi povećava insulinska rezistencija i nakuplja visceralna mast – ona koja se taloži oko unutrašnjih organa i predstavlja poseban zdravstveni rizik.

– Adipociti, masne ćelije koje su ranije bile raspoređene u kukovima, sada se premeštaju u predeo stomaka i postaju hormonski aktivne – one više ne čuvaju energiju već je pretvaraju u upalne procese. Svaki stres, manjak sna ili emocionalno opterećenje dodatno podstiče rast ove masti, stvarajući začarani krug – sugeriše ginekolog.

Smanjenje mišićne mase dodatno pogoršava situaciju, jer su mišići ključni potrošači energije i glukoze. U prevodu, gubitak mišićne mase usporava bazalni metabolizam i doprinosi nakupljanju kilograma.

Rizici koje ne smemo ignorisati

Studije pokazuju da žene koje imaju izražene valunge imaju veći rizik od razvoja srčanih bolesti kasnije u životu. Takođe, žene koje ranije uđu u menopauzu češće razvijaju dijabetes tip 2. Razlog tome je složena hormonska interakcija u kojoj žene prirodno imaju manje zaštitnih faktora od muškaraca.

Šta sami možemo da učinimo?

Iako ne postoji čarobno rešenje, postoji niz koraka koje žena može da preduzme, uz podršku lekara. Prvi je razumevanje šta se dešava u telu. Drugi je prilagođena ishrana – mediteranski način ishrane, visokoproteinske dijete i kontrolisana redukcija kalorija mogu da pomognu da se smanji visceralna mast.

– Fizička aktivnost je podjednako važna, ali mora da bude prilagođena godinama i stanju zglobova i mišića. Nije poenta u iscrpljujućem treningu, već u redovnom, umerenim aktivnostima koje održavaju snagu i ravnotežu – navodi dr Spremović-Rađenović.

Bauk zvani hormonska terapija

U Srbiji vlada izražena hormonofobija, dodaje. Na primer, kada pacijentkinju uputite na mamografiju ili ultrazvuk dojki, često se vrati potpuno uplašena i pita: ‘Šta to vi meni hoćete da date? Je l’ to kancerogeno? Hoću li dobiti rak dojke?’

– Postoje brojna istraživanja koja se bave ovom temom. Rak dojke dobija svaka četvrta ili peta žena nakon šezdesete godine, a to nije povezano s primenom hormona. Estrogena tada više nema, a žene i dalje obolevaju – naglašava.

Estrogen se danas daje na više načina – oralno, transdermalno, vaginalno. Ključno je kako se ti estrogeni kombinuju s progestagenima, jer oni mogu da budu metabolički aktivni ili neaktivni, objašnjava dr Spremović-Rađenović i dodaje da postoji mnogo načina i kombinacija kako se to može pravilno uraditi.

– Nije svejedno i kada se terapija uključuje. Najbolje rezultate daje ako se uvede u prve tri godine od početka menopauze – tada estrogeni imaju zaštitno dejstvo na kardiovaskularni sistem i metabolizam. Kasnije mogu da ublaže tegobe, ali tada je njihovo zaštitno dejstvo već ograničeno – sugeriše.

Na kraju, menopauza nije bolest, već prirodni prelaz. Ipak, zahteva znanje, pažnju i podršku. A možda je vreme da, kako kaže doktorka, konačno dobije mesto koje zaslužuje – ne kao tabu, već kao tema o kojoj se govori jasno, stručno i s empatijom.