MLADI IZLOŽENI KRIMINALU: Kako to mladi ulaze u kriminal i ko su ljudi koji vrše regrurtaciju

Koji su faktori zašto mladi ulaze u kriminal i kako društvo i država mogu da se izbore sa ovim problemom. U emisiji posle ručka pokušali smo da dobijemo odgovor na ovo pitanje koje muči sve zemlje Zapadnog Balkana. Matreijalni momenat je momenat koji je okidač, za trgovinu ljudima ali se tokom dugo godina iskustva ali su to uglavnom deca iz socijalno nesređenih porodica, kaže Vilijam Paspalovski advokat navodeći primere iz svoje prakse.

• Prema mom iskustvu to su uglavnom deca iz romskih porodica i prema mom iskustvu to nisu slučajevi klasične trgovine ljdima, već su to slučajevi  gde deca oni mlađi stariji se uglavnom bave trgovinom sekundarnih sirovina, onimlađi ulaze u svet kriminala, i tako budu vrbonani ali ne u smislu klasične trgovine ljudima.

Mladi su podložni organizovanom kriminalu, kako kao potencijalni počinioci tako i kao žrtve. Neki ljudi mlade vide kao pretnju: kao zavisnike od droga, huligane ili primarne izvršioce krivičnih dela za organizovane kriminalne mreže.

• Obično su deca iz socijalno ugroženih porodica koja se ekpolatišu i mi smo kao policija smo se taim puno suočavalo. Kada se na ulici nađe mlado biće koje nije u stanju da proceni . Oni su dobar magnet i tako se otvara prostora za manipulaciju decom. To nije samo maniuplacije i prošenje. Imate i slučajeve pranja prozora. Imamo i sve više da se maloletnici zbog svoje oslbođenosti od krivične odgovornosti sve više ekpolatišu za sve vidove kriminalan. I koriste se za trgovinu narkoticima, za seksulanu ekplatacaiju. I to mnoge organizovane kriminalne grupe.

Ne psotoji kvalifikacija iz koje porodice može da se regrituje dete.

• Ulica na mnogo načina deluje, organizovani kriminal i trgovina ljudima, taj kriminal je na trećem mestu po zaradu. I taj kriminila deluje i recimo klinci sa deset jedanaest godina pocinju da se druze i rade sitne prestupe. Sa četranest i petnaest ulaze u grupe za rasturanje narkotika. Kad to raste oni postaju neki bosovi svojih grupica a sve to jedna struja. Onda su tu i velike navijačke grupe koje se koristi za nasilje i druge vidove kriminala. Te navijačke grupe oduvek koriste Politika i klubovi i to je bilo oduvek od kad ja znam da te navijačke grupe prearstaju u krininalne grupe.

Još jedan od vidova regrutacije jesu i raznorazne sekte, tragom price i istrage svojesrstan borac protiv sekti je i pisac Simonida Stanković koja iz kandži sekti sa sektolozima pokušava da izvuče malde. On naglašava da u sektama ima i onih starijih ali mlade razume i pokušava da usmeri na pravi put.

• Tako nekako sam postala znalac na temu sekti. Osamdeset pet osto sekte reaguju na društvenim mrežama, i neke od njih iako znamo da su sekte dobile su statuse verskih zajednica ali ne smemo ih više javno pominjati jer mogu da nas tuže . Bezbedenoste službe ih vode kao sekte, to su ove pseudo-hrišćanske to su i ove babe gatare, nadrilekari koji imaju člek za sve. Oni uglavnom vrbuju oreko fejsbuka jer nešto starija populacija koriti fejsbuk društvenu mrežu . Dok ljudi srednjih gdina kosriste instagram tu su hindustičke sekte joga reki petahiling pishologije, koju prepozanet kao pishologiju a ona vas zapravo uvodi u okultno programiranje mozga.

Simonida Stanković kaže da je joga hinduistička molitva, ali nije vežba, nama je ona podetnuta vreska disciplina kao sport i zato je problematična naglašava ona