OČEKUJEM DA ĆE MOG SINA PUSTITI: Otac prvoosumnjičenog za ubistvo Danke šokiran

Pre tačno pet meseci uhapšena su dvojica radnika JKP „Vodovod“ iz Bora, Dejan Dragijević (50) i Srđan Janković (50), koji su osumnjičeni za ubistvo Danke Ilić (2). u Banjskom Polju. Rade Dragijević otac prvoosumnjičenog poručio je da je njegov sin dobro, i da se dobro drži i ako je već pet meseci u pritvoru.

MAĆEHA IH JE MALTRETIRALA: Miloš sekirom pobio celu porodicu na spavanju

On je istakao, da se nada da će njegov sin biti pušten na slobodu, uprkos činjenici da je Dragijević detaljno ispričao kako se odigrao zločin.

Pre tačno pet meseci uhapšena su dvojica radnika JKP „Vodovod“ iz Bora, Dejan Dragijević (50) i Srđan Janković (50), koji su osumnjičeni za ubistvo Danke Ilić (2). u Banjskom Polju. Rade Dragijević otac prvoosumnjičenog poručio je da je njegov sin dobro, i da se dobro drži i ako je već pet meseci u pritvoru.

On je istakao, da se nada da će njegov sin biti pušten na slobodu, uprkos činjenici da je Dragijević detaljno ispričao kako se odigrao zločin.

– Očekujem da će mog sina pustiti 24. ili 25. septembra, ali je moguće da im produže. Koliko sam čuo veštače se kamere po Banjskom polju, ali i ispred stana u kome je živela Danka. Mog sina Dejana posetila je advokatica, koja mu je prenela sve što sam mu ja poručio da bude dobro i da se drži i da će izaći. On je za sada psihički dobro i dobro se oseća – rekao je Rade Dragijević.

Podsetimo, Danka Ilić nestala je nestala 26. marta u Banjskom Polju kada ju je majka sa bratom odvela na salaš.

U prvom trenutku pretpostavilo se da je ona nestala, a onda je 4. aprila saopšteno da je ubijena i tada su uhapšena i dvojica osumnjičenih.

Ipak od tog momenta nije postignuto mnogo kada su u pitanju čvrsti dokazi protiv dvojice osumnjičenih jer veštačenja nisu dala rezultate, barem prema onome što je pušteno u javnost. Čini se da se poslednje nade polažu u snimke sa nadzornih kamera, ejr je tužilaštvo naložilo dodatna veštačenja. Jankoviću i Dragijeviću ne može se verovati, s obzirom na to da su više puta menjali iskaze. Vremena nema mnogo jer, ukoliko provedu šest meseci u pritvoru, a optužnica ne bude podignuta, Dragijević i Janković moraju da budu pušteni na slobodu.

I dok vreme ističe, a slučaj u očima javnosti postaje jedan od onih koji potencijalno ostaju nerešeni. Dokaza nema do te mere da su ponovo počele da kruže glasine o tome da je dete živo i da se nalazi u inostranstvu. Ono što sve dodatno otežava je činjenica da nema odgovora na dva ključna potanja – gde se nalazi telo deteta i kako na mestu zločina ne postoji nijedan njen biološki trag?

Do sada je analizirano više od 500 tragova pronađenih na različitim predmetima, uključujući automobil, pantalone, sekiru, noževe, motornu testeru i tepih, a veći deo stvari iznesen je iz kuće porodice Dragijević. Ni na jednom predmetu nisu pronađeni DNK tragovi devojčice. Takođe, kapljica krvi otkrivena u automobilu, koja je mogla da bude krunski dokaz, nije Dankina. Krv pronađena u službenom automobilu, kao i ona uočena na pantalonama Dragijevića, je Dragijevićeva.

Velike nade polažu se u veštačenje tri kamere koje su skinute sa ulaza zgrade u Boru u kojoj živi porodica Danke Ilić, kao i dve kamere iz Banjskog polja, mesta u kom je devojčica nestala. Veštačenje bi trebalo da bude završeno za oko nedelju dana, kada će se znati da li postoji barem neki dokaz da su Dragijević i Janković imali bilo kakav kontakt sa devojčicom.

Nije isključeno da istražitelji imaju određene dokaze, ali da nisu odlučili da izađu sa njima u javnost. Ipak, ako optužnice do 4. oktobra ne bude bilo, biće jasno da dokazi, ukoliko ih ima, nisu dovoljno čvrsti da bi se rizikovalo da optužnica bude oborena.

Iako je priznanje dato u tužilaštvu validan dokaz, ni njega više nema, jer Janković sve vreme u tužilaštvu tvrdi da nije ni u kakvoj vezi sa ubistvom, a Dragijević je u međuvremenu „promenio ploču“ i dao novi iskaz, u kom sve negira. Ono što zabrinjava jeste da nedostatak dokaza može da dovede do potpune obustave krivičnog postupka.

Tužilaštvo optužnicu može da podigne, ali je potrebno da je potvrdi sud. Ukoliko pred sud pristigne optužnica bez dokaza, ona može da bude oborena. Ukoliko bi Viši sud odbio optužnicu, a Apelacioni sud potvrdio tu prvostepenu odluku, Dragijeviću i Jankoviću ne bi moglo da se sudi čak ni ako naknadno budu prikupljeni dokazi protiv njih.

Sve to vodi do činjenice da tužilaštvo ima dve opcije – da podigne optužnicu ili da, po isteku šest meseci, osumnjičene pusti iz pritvora i nastavi da prikuplja dokaze, s obzirom na to da, nakon puštanja osumnjičenih na slobodu, ne postoji zakonski rok u kom istraga mora da bude završena, s tim što suđenje mora da počne u razumnom roku, kako ne bi došlo do zastarevanja slučaja.

I dalje ostaje misterija kako na osnovu priznanja osumnjičenih nije pronađen nijedan dokaz. Takva situacija ukazuje na mogućnost da su osumnjičeni dali u potpunosti lažno priznanje ili da su barem neki delovi priznanja, koji bi mogli da budu ključni, bili neistiniti.

Dvojica osumnjičenih najpre su u policiji priznali zločin i dali detaljne iskaze o tome šta se dogodilo, ali još nije utvrđeno da li su govorili istinu. Pred tužiocem je Dragijević priznao delo, ali je ispričao da je on premeštao telo, što je bilo u suprotnosti sa onim što su ispričali u policiji. Međutim, zatražio je da bude dopunski saslušan od strane Višeg javnog tužiaštva u Zaječaru, te je na saslušanje doveden 11. jula i tada je negirao da je učestvovao u ubistvu devojčice.

Tako se njegov iskaz poklopio sa iskazom drugog osumnjičenog, Srđana Jankovića, koji se najpre branio ćutanjem, a potom odlučio da želi da bude saslušan i u potpunosti je negirao krivicu.