SVEDOČENJA RODITELJA NA SUĐENU UROŠU BLAŽIĆU: Sudnicom odjekivale jezive pretnje, majke u crnini ispričale sve o masakru

Na suđenje Urošu Blažiću (22) iz Dubone koji je 4. maja 2023. počinio nezapamćeni masakr došle su ožalošćene porodice zajedno u kombiju smederevskih registarskih oznaka.

13.02 – Nastavak suđenja sutra

Suđenje je za danas završeno i nastavlja se sutra gde bi oštećene porodice trebalo da svedoče i pričaju o kobnoj večeri, kao i o životima pre i nakon zločina.

12.58 – Za govornicu je izašla Milica Ivković, majka teško povređenog Ivana Ivkovića iz Dubone

Ona je besno počela svoje svedočenje i obratila se okrivljenima: Slušajte me dobro, ja kao vaša komšinica, znam najbolje ko ste i šta ste. Sram vas bilo. Uništili ste živote, prvo svojim komšijama Ivanu i Neveni koje su doživotni invalidi. Radiša, pričaš o poštenju, kom?! Kojim činovima se ti hvališ kad si napravio ovog monstruma. Uroše, uništio si život dečku koji je igrao fudbal za dva kluba, dobio je metak za ceo život, taj metak mu šeta u butini. On uči da hoda. To si napravio dečku koji ti je pozajmio patike kako bi išao da igraš fudbal sa Daliborom i Milanom koje si ubio. 15 meseci bola, to si mu dao, svima nama. Napravio si on njega invalida, slušam te juče šta pričaš i ne mogu da verujem. Radiša, pričaš da si vaspitavao sina, a jesi li ga vaspitavao da od mog sina napravi invalida i da pobije ovu decu. Da li si ga tako vaspitavao?! Sramno je da policija i dalje čuva Uroševog dedu u Duboni, znate šta, mi znamo sve puteve u selu i da smo hteli nešto da uradimo već bi smo uradili.

Posle Milice poslednji za današnje ročište se obratio i njen suprug Milan Ivković koji je rekao da ostaje pri svemu što je rekao u smederevskom sudu tokom istrage, ali se obratio okrivljenim Blažićima: Sutra treba da vas puste, sami ćemo mi to rešiti.

12.50 – „Moj Dača je tu znala sam“

Jedva hodajući, u crnini kao i ostali ožalošćeni za govornicu je izašla i Daliborova majka Danijela Vujović koja je ispričala da je njen sin tog dana radio u epsu u Mladenovcu.

Danijela Vujović: Moj Dača je tog dana otišao na posao, vratio se kući, doneo je i lekove svojoj babi koja je bila bolesna. Trebao je da poloaže za kamion, odvozao je poslednji čas. Naveo je da ne spremam ništa za večeru jer će on kupiti pljeskavice da svi zajedno jedemo. On i ja smo seli da gledamo utakmicu. Međutim, stiže mu poruka da su se drugari skupali, i rekao mi je da ide na 15 minuta da se druži sa njima i da neće dugo jer sutra radi. Odlazi, čujem prvi pucanj, rafal, kažem Mišo neko puca, on mi kaže možda se neko oženio, a ja mu kažem ovako se ne puca. Komšinica zove Mišu i kaže deca su ubijena.

– Dolazim kod škole i vičem Dačo, sine, Dačo. Moj Dača je tu znala sam, ušla sam u školsko dvorište i ugledala sam Daču ispod stola, Miša je mislio da je pobegao pa je otišao iza škole. Kažem mu Mišo, naš Dača leži ovde. Stavili smo ga u kola, držala sam ga u rukama, dozivela, majica mu se podigla, ima krvi na stomaku, pritiskala sam da ne iskrvari. U Hitnoj je 45 minuta trajala reanimacija. Pogođen je u stomak. Dete koje mrava nije zgazilo, sva ta deca su bila divna. Uroše, Radiša seme ću da vam zatrem, prokleti daboga bili, ovo je upućeno njima. Ja imam ćerku, ali moj Dača je meni bio i moja ćerka, i sin i drugarica sve. Sve sam izgubila.

12.31 – Miša Todorović, otac ubijenog mladića Dalibora Todorovića

Todorović je za gvoornicu i naveo da ostaje pri svemu što je do sada rekao na saslušanju u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu.

Tužilac Ivan Konatar upitao je svedoka da li je znao da je drugookrivljeni Radiša Blažić imao oružje, gde je on naveo da je čuo od meštana iako se slavbo druži sa njima “ da se Radiša hvalio da ima naoružanja da pobije celo selo.“

Miša Todorović: Moj Dalibor je sa njim igrao 2022. godine fudbal na nekom turniru u Šepšinu, trebao im je jedan igrač i primili su ga u ekipu, branio im je u timu. Priča da mu je žao za ubistvo, a dečku je izbio mozak. Njemu treba glava da se odseče i da se okači na Trgu Republike za primer svima, dečko debil treba da se ubije.

12.20 – „Vazduh ću da vam uzmem, ne trebaju mi vaše pare“

Posle Zorice za govornicu je izašao njen suprug Saša Panić koji je potresnim glasom rekao: Izgubio sam sina i ćerku, a ovima hoću da poručim glava za glavu. Uroše ti si mi prvi, a ti Radiša drugi. Seći ću te na komade, da li si me čuo Uroše, ja ću sedeti tu gde si ti, ali ćeš biti ispod zemlje koa moja deca. Naći ću te za pet, 10 godina ja ću ti presuditi i neću se smiriti dok to ne uradim i ne budem sedeo na njegovom mestu. Ovde nema p od porodice, a ja bih svima poželeo da su imali porodicu kao što sam ja imao. Nažalost, imao sam takvu porodicu, ti si mi je oduzeo monstrume. Meni decu niko ne više da mi vrati i plati.

Tužilac Ivan Konatar je pitao svedoka da li je Radiša Blažić posedovao oružje, gde je Saša Panić naveo „da se po selu pričalo da imao oružja i da se hvalio da ukoliko izbije rat može da pobije celu Dubonu.“

Saša Panić: Briga me šta ćeš da pričaš Uroše, hoću razlog zašto si mi ubio ćerki i sina, ubio si mi decu. Smej se smej, naučiću te ja pameti!

Saša Panić je odgovorajući na pitanja advokata oštećenih istakao da je Radiša Blažić tukao svoju suprugu Biljanu, kao i njegovog oca.

„Vazduh ću da vam uzmem, ne trebaju mi vaše pare“ rekao je Saša Panić kada ga je sudija Lidija Jovanovski upitala da li želi da krivično goni okrivljene i da li se želi imovinsko pravni zahtev.

12.10 – Bili su divni ljudi

Za govornicu je izašla majka ubijenih Kristine i Milana Panića, Zorica koja je vidno besna i u bolu imala svašta da kaže okrivljenima. Ona je svoje svedočenje izlagala povremeno okrenuta ka boksu ogde sede okrivljeni.

Zorica Panić: Ubili su mi sve! Moja ćerka i sin su bili divni mladi ljudi, Dača, ali i ova deca iz Orašja su bila za primer. Danas mu ništa nije smešno vidim, nije ti smešno majmune! Imam premedbu i na vas sudija kako vodite postupak, jedino hvala tužiocu Ivanu Konataru koji je bio oštar prema njima, trebao je da bude još oštriji. Tresem se. Zašto njegova porodica nije došla ovde da se trese sa nama, da proživljavaju ovo nešto, jel Biljana Blažić treba da bude izostavljena iz svega ovoga. Radiša, žena ti je našla drugog dečka, a tebi ću da kažem za moju decu ćeš da platiš čim bude trebalo, vidim nije ti više smešno. Kunem ti se Uroše osetićeš čari tog lošeg života. Imaš brata, koliko su bili skladna, o kojoj su juče pričali, a ne pričaju o tome da je Biljana Blažić ima prijavu da je tukla Radiša, tvoju ljubavnicu u Grockoj gde imaš ljubavnicu i vanbračno dete. Toliko o skladnoj porodici, mamu ti j*bem. Možda mi je stao mozak. Moram da dođem malo sebi. Ubili su mi sve, ovo je rijaliti, ja više život nemam. Dokle poigravanje, i ova trudnica čas je trudna čas nije. Neka se odluči. Ne znam koliko će me ova snaga držati, ali moram zbog moje dece. I taj Radiša je jednom davio mog svekra ceo dan, jeli su moje prase, dabogda im preselo. Ne treba da imaju ljudska prava. Stavite se na naše mesto. Dokle više.

12.03 – Roditelji se obratili Urošu Blažiću

Nakon nje za govornicu su izašli roditelji Nikole Milića, prvo Dejan Milić koji je naveo da ostaje pri svemu što je rekao u tužilaštvu u Višem sudu u Smederevu i obratio se okrivljenima koji sede u boksu. „Pogledaj monstrume, pričaš juče o vaspitanju, a napravio si i vaspitao monstruma! I ne mora ovaj sud da ti sudi, mi ćemo!“

Za govornicu posle supruga je izašla Danijela Vujadinović koja se takođe, obratila ubici: Gospodine, kada si vozio motor pored naše kuće molila sam se da ne pogineš, a sada vidim da sam pogrešila trebala sam da se molim da pogineš, monstrume jedan.

11.50 – Majka Nemanje Stevanovića u suzama

Mirjana Stevanović, majka Nemanje Stevanovića plačući je jedva uspela da ispriča šta se desilo kobne večeri kod spomenika Malo Orašje.

Mirjana Stevanović: Rekao mi je ide do Ravnog Gaja da sredimo malo ispred spomenika, pošto su hteli da proslave Đurđevdan, a i imali su poštovanja prema svemu što se dogodilo 3. maja, da ispoštuju žrtve. Isto, hteli su da proslave jer je Marko postao ujak. Otišao je, a Teodora je otišla posle njega, tri ili četri sata. Muž je zaspao i telefon mi je zazvonio oko 23.03, pozvala me je majka povređene Anđele Stevanović: Mirjana dođi hitno u Ravan Gaj pobili su nam decu. Muž i ja smo krenuli a kod vrata nam je već bio Milan, Lazarev otac, seli smo u auto i otišli do Ravnog Gaja. U Ravnom Gaju je bilo dosta milicije, videla sam Vladu, Petrvog oca, koji se onako udara po glavi ulazimo u taj spomenik vidim, drži u naručje svoje dete i vidim Nemanju kako leži. Prilazim mu i hvatam ga za šaku, vidim da je slomljena nigde krv nisam videla. Rekla sam sine molim te nemoj da zaspiš, rekao je hoću majka, u tom trenutku kaže Marijana Stevanović, Anđelima majka „nema nam ženske dece“.

Dolazi Hitna pomoć, Milan i moj muž ubacili u kola Lazara da ga voze u Hitnu pomoć i ja sve vreme zovem Teodoru koja je nedostupna i dolazi Hitna pomoć i ubacuje Nemanju u sanitet. Hoće da mu stave infuziju, on to kida, otac mu kaže, hoće da ti pomognu, tako mu je rekao, budi dobar, on mu je odmahnuo rukom. „O Bože, nema tata ništa od mene“. Pokušavam da dobijem Teodoru, zovem mog brata i kažem mu da hitno ode u Urgentni ili Dragiše Mišović da vidimo gde je ona, jer ne znam,o šta se dešava u Duboni. Javlja se Teodora i pita za Nemanju, samo je pogođen u nogu, samo sam tu ranu videla, posle nam i je muž rekao da je imao sedam metaka u sebi.

11.28 – Otac ubijenog Nemanje Stevanovića

Goran Stevanović otac ubijenog Nemanje Stevanovića iz Malog Orašja došao je za govornicu u crnoj majici sa fotografijama ubijenih žrtava. Naveo je da ostaje pri svemu što je do sada rekao u smederevskom tužilaštvu.

Goran Stevanović: Hteo bih samo da dodam vezano za overavanje žrtava, nisam video lepo tu noć, ali sam sutra došao na lice mesta kod spomenika Ravni Gaj. Ubica se okrenuo i overavao ih je, to se vidi na mecima u velikom drvetu.

Tužilac je zatim pitao Gorana Stevanovića da li je njegov sin bio u nekom sukobu sa okrivljenim, ali je on naveo da nije. Takođe, pridružio se krivičnom gonjenju i imovinsko pravnom zahtevu i traži da dobije 100.000 evra po čoveku porodice.

Svedok je zatim zamolio sudiju da se obrati okrivljenima, što mu je ona i dozvolila.

Goran Stevanović: Ovog skota ne znam, a tebe znam, sedeli smo zajedno na veseljima. Kunem vam se, seme vam se zatrlo. Juče slušam o tvojim činovima, pa ti si stvorio skota koji nam je pobio decu. Hvala vam sudija što ste dozvolili da ovo kažem.

11.22 – „Overavao je žrtve“

Za govornicu je izašao Nikola Mitrović iz Malog Orašja koji je bio teško povređen u masakru, a nekoliko meseci kasnije imao je tešku saobraćajnu nesreću u kojoj je jedva preživeo. Jedva hodajući i još teže pričajući uspeo je da navede da ostaje pri svemu što je ispričao u istrazi.

Na pitanja tužioca Ivana Konatara naveo je da je Uroš Blažić overavao svoje žrtve i da je prilazio na nekih pet ii šest metara od žrtve kako bi bio siguran da je ubio.

11.15 – Za govornicu je izašla oštećena Jovana Pavlović, čiji je otac Zoran ranjen u Duboni

Ispričala je da je za zločin saznala dok je bila u prizemlju kuće koja se nalazi preko puta školskog dvorišta u Duboni.

Jovana Pavlović: Deset minuta pre zločina bila sam u prodavnici i zatvorila sam radnju. Pričala sam sa Daliborom Todorovićem. Zatim sam ušla u kuću. Čula se neka pucnjava, sestra je bila gore na spratu sa decom mislila je da je u pitanju neki vatromet. Izašla je na teresu okrenuta ka školskom dvorištu, krenula je i decu da izvede da vide vatromet. A onda je samo videla da se cigla na kući okrzla, Uroš Blažić je držao uperenu pušku u nju, ona je uspela da uvede decu u kuću i stavila ih pod sto. Otac je čuo pucnjavu i istrčao na put, bio je nekoliko metara od njega, jednom rukom pucao je u njega, u vis, svuda je pucao. Pukom srećom ga nije ubio. Kada je Uroš Blažić izašao iz školskog dvorišta gledao je oko sebe hteo je još nekog da ubije.

Ona je tokom svedočenja plakala.

11.01 – Taksista: Tražio mi je novac

Taksista Dragoslav Antonijević u crnoj majici stao je za govornicu i naveo da ostaje pri svemu što je ranije u istrazi rekao u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu, ali je na pitanja od strane tužioca Olivera Milojević objasnio da je Uroš Blažić čitao vesti na internetu tokom vožnje i uzbuđeno mu se hvalio da je pobio 20 ljudi. U razgovoru je rekao da ne zna šta je Uroš Blažić sve pričao sa putnicom Jelenom Ajdinović jer je bila uključena muzika na radiju. Zatim je dodao da mu je Uroš Blažić rekao: „Daj mi 3.000 dinara da imam nešto da jedem.“ što je on i uradio.

Taksista je zatim rekao da mu Uroš Blažić nije rekao „da je car i kralj“ nakon što je pobio svoje vršnjake.

On je objasnio da je prijavio policiji u Kragujevcu da je vozio osumnjičenog ubicu koji je prethodno počinio masakr u Duboni i Malom Orašju.

Dragoslav Antonijević: Kada sam ga ostavio, obavio sam nuždu od uzbuđenja, zapalio cigaru, pa seo u kola. Pogledao sam na navigaciji gde se nalazim i krenuo ka policijskoj stanici u Kragujevcu gde sam prijavio da sam vozio ubicu.

10.54 – Miroljub Milovanović, otac ubijenog Aleksandra

Nakon toga za govornicu je izašao Miroljub Milovanović otac ubijenog Aleksandra (17) iz Malog Orašja koji je rekao da ostaje pri svemu što je rekao u tužilaštvu i dodao: J*baću ti mamu, ti konju! Podigni glavu! Čekaću te celog života, pustite ga sad da mu ja presudim. On je samo moj!

Vidno besan Miroljub Milovanović dok je izgovarao ove reči okrenuo se ka boksu gde su bili okrivljeni Uroš i Radiša Blažić.

Nakon toga ožalošćeni otac naveo je da se pridružuje krivičnom gonjenu zatražio imovinsko pravni zahtev. Nakon njega trebalo je da svedoči njegova supruga ali ona nije bila u stanju da se izađe za govornicu.

10.48 – Za govornicu je izašla vidno potresena Lazareva majka, Ivana Milovanovića

Ivana Milovanović: Dan je krenuo kao i svaki drugi. Nešto sam radila kod kuće Lazar je ustao i došao do nas pitao je šta radimo, jesmo li doručkovali. Spremala sam se za posao, da idem u drugu smenu, a mi smo ga zamolili da napravi doručak, nije mu bilo teško. Otišao je da pripremi, spremio nam je doručak postavio sve, ručali smo zajedno. Spremila sam se i odvezao me do stanice. To je bilo oko 13 časova, tada sam ga videla poslednji put. Radila sam drugu smenu, iskomunicirali smo porukom i dogoovorili se da me me čeka i da me odveze do kuće. Nije mi se odmah javio, ali u 10.31 stiže poruika“ da me čeka kod Ravnog Gaja“. Videla sam poruku, a onda i kod našeg komšije pokojnog Nemanja Stevanovića na storiju na Instagramu – videla sam da sede vatra gori, i pomislim zajedno su dobro je.

Treba tu da me sačeka, međutim ja kad sam stigla sačekao me je strašan prizor,. U 22.30 sati čuli su se rafali, videla sam da se nešto dešava, rotacija policije koja nas je zaobišla. Pišem mu poruku, ali nema odgovora, polako stižemo gore, ljudi samo dolaze i vatra ta gori, a vozač kaže da ne ide gore. A ja mu kažem moraš gore, gore mi je dete. Kako sam izašla iz autobusa, pogledala sam u tom pravcu vidim njegovu belu duksericu, videla sam ga. Kada sam prišla bio je bez svesti, bio je u krvi. Pored njega su bili Nemanja Ilić i Nemanja Stevanović kome sam rekla da se drži i da stiže pomoć. Svi su živi oko njega, ali eto on nije. Šok, rekao mi je da pozovem oca, šta da vam kažem nekako ne znam ni ko mi je pomogao tu da ga ubacimo u auto, ali već tada sam videla da je gotovo. Posle tih rana sam, videla, jedan metak od sedam mu je razorio srce. Ne znam kako smo uopšte došli u Smederevo, pipnuli su mu puls i klimnuli glavom. Deca su samo tako dolazila. Čekali smo samo da nam kažu… Tako su nam saopštavali da je jedno po jedno dete ubijeno.

Tužilac Ivan Konatar pitao je da njen sin ili neko od njihove familije bio u bilo kakvoj zavodi, a Ivana Milovanović je navela da se njen sin nikad ni posvađao sa nekim i da je bio oličenje dobra.

10.31 – Otac ubijenog Lazara Milovanovića

Posle Đorđevića za govornicu je izašao svedok Milan Milovanović, otac ubijenog Lazara Milovanovića i naveo je da ostaje pri svemu što je rekao u tužilaštvu.

Milan Milovanović: Ostajem pri svemu što sam rekao.

Kako je naveo pridružuje se krivičnom gonjenu i zatražio imovinsko pravni zahtev. Inače, nekoliko dana pre godišnjice zločina nesrećni čovek je završio u bolnici i jedva preživeo, ali se danas pojavio na suđenje.

10.26 – Aleksa Đorđević: Ovo mi je promenilo život

Za govornicu je izašao Aleksa Đorđević koji je kobne večeri bio kod spomenika Ravni Gaj u selu Malo Orašje kada je Uroš Blažić pucao na nedužnu družinu koja se družila oko vatre.

Aleksa Đorđević: Ostajem pri svemu što sam ispričao u tužilaštvu.

Na pitanje tužioca Ivana Kontara da li se i dalje oseća loše, on navodi da mu je ovo promenilo život. Nakon ovoga pridružio se krivičnom gonjenu i zatražio imovinsko pravni zahtev.

10.09 – Sudsko veće u sudnici

Sudsko veće ušlo je u najveću sudnicu u Ustaničkoj ulici u Beogradu i ročište okrivljenima Urošu i Radiši Blažiću počinje nakon prozivke svih prisutnih.

Sudija Lidija Jovanovski rekla je da je advokat Miloš Munić koji zastupa oštećenu Jelene Ajdinović, inače putnicu u taksiju koja je te večeri 4. maja 2023. zajedno sa taksistom Dragoslavnom Antonovićem bila oteta od strane pomahnitalog masovnog ubice, podneo molbu da se ona ne sasluša jer joj je lekar sa Palilule konstatovao da mora da odmara i da se ne izlaže stresu s obzirom da je u drugom stanju.

Podsetimo, ona je kobne večeri kada im je Uroš Blažić nasilno ušao u taksi kod naplatne rampe Mali Požarevac tada slagala da je trudna i tako se sigurno spasila sigurne smrti.

Na ovaj predlog su se zatim izjašnjavali advokati, a zatim su punomoćnici koji zastupaju oštećene Zorana Pavlovića, Ivana Ivkovića, Jovice Stevanovića, Damira Ružića, Teodore Stevanović i Mihaila Milić zatražili da oni ne svedoče što je sudija i prihvatila.

Takođe, teško povređeni Nevena Vujić i Ivan Ivković zbog svog zdravstvenog stanja nisu u stanju da svedoče naveli su njihovi zastupni i zahtev je odobren. Njihove izjave će se čitati.

O predlogu Miloša Munića koji zastupa putnicu u taksiju Jelenu Ajdinović će se naknadno odlučiti.

09.30 – Ožalošćene porodice stigle u sud

Iako su juče došli svi ožalošćeni zajedno, to danas nije bio slučaj. Zajedno su u zgradu suda u Ustaničkoj ulici ušli roditelji i brat najmlađe žrtve Nikole Milića, zatim jedva punoletnog Marka Mitrovića, maloletnog Aleksandra Milovanovića i Petra Mitovića koji je preminuo nakon 50 dana lavovse borbe.

PRETNJE NA SUĐENJU UROŠU BLAŽIĆU: Otac ubijenog Aleksandra nije mogao da se obuzda

Kao i na prethodnim ročištima roditelji, braće i sestre brutalno ubijenih u selima Dubona kod Mladenovca i smederevskog sela Malog Orašja došli su u crnim majicama na kojima je na leđima ispisano simbolično pitanje „ŽIVITE“ i datum 4. 5. 2023. kada je pomahnitali Uroš Blažić pobio nedužne vršnjake. Na prednjoj strani majice nalazi se devet fotografija devet žrtava.

Porodice ubijenog Nemanje Stevanovića, Kristine i Milana Panića, Dalibora Todorovića, a zatim i Lazara Milovanovića pristigli su ispred beogradskog suda gde će uskoro ući u zgradu suda i opet se suočiti sa osumnjičenim ubicom njihove dece.

Uroš Blažić je priznao da je 4. maja prošle godine ubio devet i ranio 12 osoba u selima Malo Orašje i Dubona, dok je njegov otac Radiša Blažić negirao da je oružje koje je pronađeno nakon masakra.

Viši sud u Smederevu koji vodi ovo suđenje, iz bezbednosnih razloga zaseda u zgradi Specijalnog suda u Ustaničkoj ulici u Beogradu.

Blažić je, podsetimo, za sudskom govornicom izjavio juče „da je kobne večeri imao prepisku na Vocapu sa svojim prijateljem Viktorom Đorđevićem i jednom devojkom i da se osećao nenormalno„.

– Opravdanja nema za zločin te večeri, ali ima uzroka koji su doveli do toga. Pre Nove godine počeo sam da koristim steroide, šta će meni seljaku, detetu to, ali ajde uvek sam u nekom grču pa sam sa drugarom to počeo da uzimam. Posle Nove godine sam, tačnije 21. januara otišao u Nemačku gde sam otišao da zaradim za život. Vratio sam se krajem aprila, 15 dana pre zločina. Kada sam se vratio nisam se osećao dobro, osećao sam da me mrze meštani. Inače, hteo bi da dodam da je te večeri došlo do vocap prepiske sa Viktorom Đorđevićem i tom devojkom, koja se i nalazi u optužnici, to je bila kapisla da se sve ovo izdešava. Osećao sam se nenormalno te večeri, oblio me je znoj, svesno sam poređao po stolu i desilo se neko zlo… Eto tako se desilo – sramno je rekao Blažić.