ŽARKO POPOVIĆ POP ZA „BSC HAPPY PORTAL“ RASVETLJUJE POZADINU MOGUĆE „DEKAPITACIJE“ ANE VOLŠ: „Ovo se zove ubistvo u kućnim papučama, Brajan mora da objasni odakle krv na nožu u njegovom domu!“ (VIDEO)

Ekipa redakcije „BSC Happy portala“ ugostila je bivšeg načelnika Odseka sa krvne i seksualne delikte beogradske policije – Žarka Popovića Popa, sa kojim smo ovog puta apsolvirali tematiku koja proteklih nedelja okupira svetsku javnost, a tiče se „misterioznog“ nestanka Beograđanke Ane Volš (39) za čije je svirepo ubistvo optužen njen suprug Brajan (48) – koji se trenutno nalazi u pritvoru i pod budnim okom američkog pravosuđa.

„IZ LIČNOSTI ŽRTVE UVEK IZLAZI UBICA“: Žarko Popović izneo nepoznate detalje u vezi sa svirepim zločinom nad Jelenom Marjanović, Zoran mu je odmah bio sumnjiv!

S obzirom na svoju impozantnu – višedecenijsku karijeru tokom koje je razotkrio mnogobrojne parališuće i nezapamćene zločine, Popović je i ovog puta do tančina analizirao i rekonstruisao celokupan slučaj, kako bi na metodološki način došao do validnih i svrsishodnih zaključaka.

Svakodnevno meglomansko izveštavanje povodom ovog nemilog slučaja kako domaćih, tako i svetskih medija po svemu sudeći je bez imalo empatije, a neretko i bez zavničnih  – validnih informacije koje bi bile svrsishodne povodom rasvetljavanja zločina. U kojoj meri medijska mistifikacija može biti kontraproduktivna kada su u pitanju ovako delikatne situacije?

• Ovakvi događaji uvek izazovu veliku veliku pažnju medija, to je nešto što je u čitavom demokratskom svetu normalno. Slažem se tim da treba izazvati pažnju i da novinari akcentiraju takve događaje, međutim, zameram im kada iz istrage cure informacije i činjenice koje mogu biti veoma kontraproduktivne. Kada je istražni postupak u pitanju novinari treba da čekaju zvanično policijsko saopštenje. Oni kao i svi dobronamerni ljudi treba da komentarišu događaj, ali na onaj način koji neće ugrožavati istragu i dovoditi javnost u neku vrstu zablude. Mediji su uvek dobrodošli u saradnji sa policijom, posebno kod onih slučajeva gde se radi o nestanku lica, kao što je ovaj slučaj, gde se Ana Volš i dalje zvanično vodi kao nestalo lice. Jeste protiv njenog supruga podignuta opužnica za ubistvo, ali je ona podignuta na osnovu posrednih dokaza koji su veoma verodostojni. Možemo u skorijoj budućnosti očekivati veliki sukob porote, tužilaca i njegovih branilaca. U svakom slučaju, uvek stojim iza medija, saglasan sam sa tim da je sloboda novinarskog rada neprikosnovena u svakoj demokratskoj zemlji.

Do sada je pronađeno nebrojano dokaza koji terete Brajana Volša da je na svirepi način usmrtio suprugu Anu. Počev od krvavog – oštećenog noža u podrumu njihovog doma, delova tkiva, predmeta koje je želeo da eliminiše po deponijama na nekoliko delova grada. Koji bi bio ključni dokaz koji bi mogao da ga zvanično osudi, ukoliko se telo ne pronađe i ukoliko se sa njim dogodilo ono što svi pretpostavljamo?

• Prvi i ozbiljni dokaz koji je pronađen u njegovoj kući je upravo taj nož u podrumu kuće na kojem su detektovani vidljivi tragovi krvi. U takvim slučajevima nož se izuzima sa lica mesta, forenzička ekipa. Po posebnim uslovima se taj nož pakuje, najčešće u specijalne papirnate –forenzičke kese koje će smanjiti mogućnost kontaminacije tragova. Zatim se ti tragovi izoluju i obrađuju u laboratoriji i ide se na utvrđivanje DNK profila. DNK  kad se skine, mora se sa nečim uporediti, da bi se videlo da li je to to ili nije. U ovom slučaju Brajan Volš je zabranio, što mu zakon dozvoljava, da se od dece uzima krv jer su maloletna, šest, četiri i dve godine. Ali se od njih može uzeti bukalni bris, koji ne nanosi bol deci i oskrnavljenje njihovog tela, u smislu ubadanja iglama, što bi deci u tim godinama moglo da donese i neku vrstu psihičke traume. Bukalni bris se radi štapićem sa kojim se uzme bris iz usta i nosa, te može da se komparira sa DNK pronađenim na nožu. Te ukoliko se utvrdi da DNK sa tog noža u potpunosti odgovara DNK dečjem profilu, onda Brajan mora da objasni odakle krv na nožu u njegovoj kući. On je dosta lagao, kao prvo, da je išao napolje, a on je imao zabranu izlaska, govorio je kako je išao da kupi sladoled deci. Međutim, utvrdilo se da nije, išao je 50-60 kilometara od svoje kuće u prodavnicu kako bi kupio hemikalije veoma jake za čišćenje tragova. Postavlja se pitanje zbog čega bih sada ja iz Beograda išao u Valjevo da kupujem nešto, pored čitavog Beograda? Na Gugl pretaživaču pronađen je njegov upit – „Kako sakriti telo ubijene žene koja ima 52 kilograma?“. Time je aludirao na svoju suprugu Anu. Zatim su na otpadu pronađeni krvavi tepih, sekira koji se moraju hemijski obraditi u forenzičkoj laboratoriji. Pronađeni su tragovi krvi i tkiva koji su najverovatnije ljudskog porekla na njegovom mantilu koji je koristio. Odatle se takođe može uraditi DNK profil. Kako sada ne bismo lamentirali sa činjenicama koje dobijamo putem javnosti. Više bih akcenat stavio na metodološki pristup u radu na ovom predmetu. Kriminalistička praksa kako u svetu, tako i kod nas pokazala je da u tim takozvanim porodičnim ubistvima najčešće dolazi u afektnim stanjima i stanju maha. Šta je mah? Mah je kada neko kod vas sa svojim određenim ponašanjem izazove u trenutku takvu psihičku reakciju u vidu nervnog rastrojstva, da vi u tom trenutku odreagujete i napravite zlo. A afektno stanje je kada čovek u određenom psihičkom stanju nakon nekog kraćeg razmišljanja napravo neko zlo. Tu se uzima u obzir da je čovek došao u stanje jedne akutne neuračunjivosti koju je druga osoba sa svojim ponašanjem prouzrokovala, a ne kao posledica nekog duševnog oboljenja ili teškog umišljanja. To možemo uporediti i sa slučajem Volšovih. Ana je za Novu godinu dovela u kuću svog šefa, bili su svi zajedno od 01.30 nakon ponoći. On je razgovarao sa njom i preporučio joj trećeg januara ode u Vašington na novi, veoma dobro plaćen posao ali da povede i decu. Tu nije bilo prethodnog dogovora sa Brajanom. Ovo se zove ubistvo u kućnim papučama. Po odlasku tog čoveka, najverovatnije je došlo do velike rasprave Brajana i Ane, zbog čega se prvo sa njim nije dogovorila da ide u Vašington sa decom. Ona bi dobila kvalitetan i plaćen posao u jednoj visoko rangiranoj kući koja se bavi trgovinom nekretninama, gde bi bila glavni menadžer. Anina imovinska karta je po objavama američke štampe procenjena na tri miliona dolara. Brajan je svestan da takvim činom ne bi mogao da nasledi novac. On je imao zabranu kretanja zbog nedozvoljene trgovine slikama Endija Vorhola, te je morao da bude kod kuće. Možda mu je u tom trenutku i odgovaralo da bude kod kuće sa decom, Ana je zarađivala veliki novac, dolazila je vikendima kući. Njega je verovatno pogodilo prisustvo tog čoveka, na koga je posumnjao da ima mnogo serioznije odnose sa njegovom suprugom, a potom i priča da povede sve troje dece. Možda je mogla da povede najmlađeg sina, a dvojica da ostanu sa njim u kući. Žena može u čoveku u datom momentu da izazove ono najgore, kao što je jedna psihopatološka ljubomora, posebno kod slabijih ljudi, a u tom odnosu Brajan je bio slabiji, osetio se inferiornim, izazvalo je kompleks niže vrednosti kod njega. Ona je bila veoma autoritativna u njihovom odnosu. Zarađivala je mnogo, odlučivala je kako će se novac trošiti. S druge strane Brajan je bio pod lošim uticajem svoje majke. Sinovi jedinci su više vezani za majku, nego za oca. To je priroda odredila. Na toj relaciji, kada se sve sklopilo, kod Brajana je prouzrokovalo jednu akutno psihotično stanje, koje je rezultiralo time da je on na Anu možda u datom momentu fizički nasrnuo i tom prilikom je teško povredio. Možda ju je udario nekim priručnim sredstvom u kući, vazom, pepeljarom…razbio joj glavu i kada je video šta je uradio – uplašio se i onda je pristupio očajničkom činu – da uzme nož, da je iseče na više delova, upakuje u plastične kese i razbaca na više različitih mesta. Kupovinom tih hemikalija hteo je da očisti sve tragove u kući. Međutim, tragovi se ne mogu očistiti, ima jedna forenzička tehnika sa luminolom, kada se naprska površina – izazove u određenim uslovima mrlje koje ukazuju da su tu bili veliki tragovi krvi. Mislim da američka policija i dalje u javnost nije izašla sa svim dokazima koje ima, čekajući završetak kompletne istrage. Po mom mišljenju Brajan Volš nije imao prethodni umišljaj da to uradi, ali ne znači da je ovaj sud tačan. Analitički posmatram. Mi smo u Beogradu imali sličan slučaj koji je bio u vezi sa ljudima iz visoko intelektualne sredine. Čovek je bio asistent na Medicinskom fakultetu, a njegova devojka docent na Filozofskom fakultetu, na katedri za Svetsku književnost. Zabavljali su se, trebalo je da se vere. Nakon veridbe dogovarali su se gde će ići da to proslave. Ona je želela da idu u Veneciju, a on u Rim. Tokom rasprave joj je rekao : „Dobro, nećemo se sad svađati“, nakon čega je ustao da krene kući, te će nastaviti razgovor kad se ohlade glave. Međutim, devojka je stala ispred njega i pitala: „Gde ćeš, šta sad beziš?“, bila je na visokim potpeticama u kući, on ju je odgurnuo kako bi mogao da prođe, pri čemu je izgubila ravnotežu, udarila glavom o ležaj i slomila vrat. On kao lekar je odmah primetio šta se desilo, te umesto da je odmah pozvao policiju i objasnio o čemu se radi, ne bi dobio više od dve godine zatvora. To je ubistvo na mah. U tom slučaju bi se branio sa slobode. Možda bi čak dobio i neki uslov, jer ovde namere, umišljaja nije bilo. Posledica jeste strašna. Ali on je uzeo nož, dekapitirao ju je, skinuo joj glavu, ruke, noge, pa to sve istranžirao u pet kesa i bacio u Borčanski kanal. Ribari su primetili jer su kese počele da isplivavaju na površinu. Odmah su obavestili podršku, patrolu policije. Odeljenje naše za krvne delikte i forenzička ekipa došli smo na lice mesta, a počinilac je već prijavio nestanak svoje verenice. Tu je pokazao crtu bolesne ličnosti. Veoma brzo smo idenifikovali o kome se radi, povezali sa prijavkom nestanka, njega uhapsili, kriminalistički ga obradili kod nas na odeljenju. To je identičan slučaj kao kod Volšovih. Anglosaksonsko pravo predviđa veliku porotu u ovom slučaju, advokate i tužioce. Ukoliko se ne nađe leš, tužilac će pokušati da ubedi porotu da je on ubica, a branioci će pokušati da ubede veliku porotu da on to nije. Tek se očekuje spektakl na sudu, a vaše kolege će to pratiti. U periodu dok još nije prijavljen nestanak Ane Volš izgorela je njihova bivša kuća, a to ukazuje da je ona bila moguće lice mesta. Ne verujem da je on u kući gde je živeo hteo da kasapi njeno telo zbog prisustva dece. Ona je njihova majka. Mislim da mu je neko morao pomoći u transportu delova tela i bacanju po različitim deponijama. Tipujem na njegovu majku zbog velike posesivne ljubavi prema sinu. Otac ga se odrekao jer je i od njega krao slike Endija Vorhola. A bio je jedan od najčuvenijih hirurga u Bostonskoj oblasti. Ne treba je isključiti. Po zakonu ima pravo da laže kad je u pitanju njen sin, da ne daje nikakve iskaze, ali i on da brani svoju majku. Njena kola su viđena u onoj prodavnici gde je kupovao ta hemijska sredstva, tamo je platio kešom, a ne karticom. U Americi se sve malo veće sume plaćaju kariticom. On ih je platio oko 500 dolara.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

Da li sve te Brajanove greške u koracima tokom moguće dekapitacije tela i prikrivanja tragova navode na to da je zločin izveden u afektu ili iz strasti?

• S obzirom na to da analitički i metodološki posmatram, mislim da kod njega nije bilo umišljaja. Bilo je određene vrste nezadovoljstva jer je Ana bila dominantna u njihovom odnosu, ali kada se udate ili oženite dobijete prvo dete, možete zbog vaših odnosa razmišljati da li želite drugo dete. Ako su ti odnosi dobri, dobija se drugo i treće dete. Ipak, to upućuje na to da su njihovi odnosi imali neki sklad. Nećete rađati decu čoveku koga ne volite, a njoj nije bilo potrebno da sa decom ojačava svoj socijalni položaj u odnosu Brajanom, nego su imali korektan odnos. Njegova porodica je bila poznata u toj oblasti, to je njoj pravilo odskočnu dasku u svetu biznisa jer je ona bila ta osoba koja je zarađivala, a Brajan je bio batler u njihovom domu. Čuvao je decu, vodio računa o kući, to je odavno trend u Americi. Onaj ko zarađuje, taj radi, a drugi vodi računa o porodici. Tamo je velika stopa kriminala, mnogo je droge među omladinom, po školama se deca drogiraju, veoma su česti revolveraški obračuni. Vaspitavaju ih u kući, postavljaju im sisteme vrednosti koje će prihvatiti. Ana je uspela da sa svojim možda malo bahatijim ponašanjem, sa vezom sa direktorom koji je bio na dočeku Nove godine kod njih, sa predlozima da ide u Vašington sa decom, dovela do jakog verbalnog sukoba, izliva emocija. Možda je krenula i sa uvredama da ona radi, zarađuje, a da je Brajan bio kriminalac, da mora da radi i za njega. U tim svađama čovek kaže i ono što ne misli, nego želi da dotičnu osobu u datoj raspravi povredi. To je u mentalitetu svih ljudi na ovom svetu, nismo mi to izmislili. U trenutku je možda Brajan odreagovao na neki nepriličan način, naneo joj je tešku povredu, te je potom pristupio očajničkom potezu da sve to prikrije i da prijavi nestanak. To je dosta amaterski odrađeno, ima jedna stara izreka : „Ako nešto radiš što ne treba da radiš, uradi onako kako treba!“ On to nije uradio kako treba, napravio je niz grešaka, nesmotrenih gluposti, a mogao je to rešiti na drugačiji način. U Americi su zakoni veoma jaki po pitanju porodičnih odnosa. Mogao je prijaviti Anu da mu na jedan nezakonit način odvodi decu. Ako on u tom trenutku nema posla, čuva barem jedno dete, Ana bi morala da odvaja velike količine novca, kako za Brajana, tako i za dete. Mogao je rešiti taj problem. Doživeo je velike uvrede u datom trenutku što je prouzrokovalo njegovo psihičko stanje maha ili afekta. Nadam se da će se tokom istrage to dokazati.

Američki mediji izveštavaju o tome da Brajanov tim priprema još jednu odbranu, a on se ponaša veoma neobično, ističući da mu je psihičko stanje ozbiljno narušeno. Postavlja neuravnotežena, sumanuta i bizarna pitanja. Šta ovom taktikom može da postigne u narednom periodu?

• Ne može da postigne ništa. Amerikanci imaju jaku i kvalitetnu forenzičku psihijatriju. Oni će njega podvrgnuti određenim forenzičkim ispitivanjima, i ukoliko tu padne nikada više slobode neće videti. Skoro je u državi Masačusets ukinuta smrtna kazna, ali ostaje kazna doživotne robije bez pomilovanja. Neće to njemu mnogo pomoći. To je taktika advokata da se dobije na vremenu, da se što više prolognira vreme ne bili policija odustala od potrage za pronalaskom leša Ane Volš. Ako se ne pronađe telo ili barem deo tela, onda će na sudu biti velika borba između velike porote, tužioca i branilaca Brajana Volša.

Za koji vremenski period bi ovaj slučaj mogao biti rasvetljen?

• Sve zavisi od prikupljenih materijalnih dokaza sa kojima će tužilaštvo raspolagati i sa kojima će potkrepiti optužnicu tužilaštva za ubistvo, a zavisi i od njihove spretnosti koliko će ubediti porotu da je Brajan ubica. Odnosno od njegovih branilaca, koliko će oni uspeti da na osnovu svojih dokaza ubede porotu da Volš nije ubica. Mali je njegov prostor za odbranu. Ana nije pripadala nekoj kriminalnoj organizaciji. Njen direktor je lagano prošao u policiji, dao je izjavu i sve je u redu. Njega bih podvrgao jednoj ozbiljnoj kriminalističkoj obradi. Ukoliko se utvrdi da je on bio u vezi sa Anom Volš koju je ona prikrivala, to Brajanu može olakšati neki položaj u očima porote, ali ne mnogo. U poroti sede obični, časni građani. Njega ukopava ne to što ju je u afektu ili mahu ubio u kući, nego što je kasnije pristupio dekapitaciji glave, sečenju udova i bacanju po đubrištu. To mu pravi ozbiljan problem i izaziva gnev kod svih građana u Americi. Brajan neće imati mnogo prostora, ni njegovi branioci. On umanjenje kazne ne može dobiti upravo zbog načina na koji je ovo delo izvršio, još ima i troje dece. To mu je otežavajuća okolnost. Četiri dana nije hteo da prijavi nestanak, nego su to uradile njene kolege. To su sve situacije koje ukazuju na njegov sociopatski karakter ličnosti. Neće imati velikog prostora da se brani, čega ga nemilosrdna kazna.

Ekipa redakcije „Bsc Happy portala“ imala je priliku da stupi u kontakt sa Aninom majkom – Milankom Ljubičić koja je tokom razgovora istakla kako i dalje nije u stanju da prihvati da bi njen zet Brajan bio u stanju da počini ovako monstruozan zločin, s obzirom na to da je u nekoliko navrata boravila u njihovom domu po šesnaest meseci, a tokom tog perioda nije primetila atipično ponašanje (upotrebu medikamenta, anksioznost, napade panike…), te se Brajan ponašao veoma ljubazno, saosećajno. Naglasila je i da joj je zet spasio život i pomogao kada je doživela moždani udar tokom boravka u njihovoj kući. Jedino što sebi zamera i ne može da oprosti jeste činjenica da na Anin poziv da dođe u Ameriku krajem decembra to spletom okolnosti nije učinila. Smatrate li da bi ova poseta mogla nešto krucijalno da promeni?

• Verovatno bi u tom trenutku gospođa Ljubičić rekla Ani da ne vodi decu, nego da će ih ona čuvati sa Brajanom, znajući mentalitet naših ljudi. To bi Ani olakšalo posao na novom radnom mestu. Troje dece je velika obaveza. Možda bi Milanka pomogla kada bi deca bila sa njom u kući, verovatno bi Ana bila mnogo rasterećenija. Ona je jednim zabinutim glasom zvala majku da dođe u Ameriku. Barem po pisanju američke štampe, Brajan je odložio njen dolazak u dogovoru sa Anom. To su sada stvari koje treba proveriti i uklopiti u čitavu priču. Mislim da je gospođa Ljubičić došla na vreme, da do ovoga ne bi došlo. Ona bi najverovatnije preuzela brigu u vezi sa čuvanjem dece i pomogla Brajanu. Sve bi išlo novim tokom. On bi sedeo kod kuće, Ana bi zarađivala, imali bi normalan život. Ana se čak borila na sudu kada je Brajan bio predmet krivičnog spora u vezi sa švercom slika, sa advokatima ga je branila, kako bi sud imao milosti prema njemu.

Prema tim navodima Ana je istakla kako bi dobila otkaz u kompaniji za koju je radila u Vašingtonu, ukoliko bi Brajan dobio predviđenu zatvorsku kaznu, s obzirom na to da ne bi imao ko da vodi brigu o deci. Branila ga je krilaticama kako je on ljubav njenog života, najbolji prijatelj, te se na kraju dogodio scenario da je Brajan ostao kod kuće sa nanogicom.

• On nije imao klasičnu nanogicu, nego zabranu izlaska iz kuće. Njemu je kretanje bilo ograničeno. Mogao je da izađe iz kuće da ode do prodavnice, da decu odvede u školu, imao je samo takav prostor za kretanje. Međutim, kada su videli da je išao 50 – 60 kilometara od kuće i kupovao ta hemijska sredstva, sve im je bilo jasno. Za njega bi bolje bilo da je dobio zatvorsku kaznu. Nisu to tako teška krivična dela, to je imovinski delikt. Hteo je da zaradi neki novac preko falš slika. Proveo bi par godina u zatvoru jer to nisu dela zbog kojih se zgražava javnost. Ovo je sada strašno. Bolje bi bilo da je bio iza rešetaka, a da je Ana pozvala majku da čuva decu.

Kada bi članovi Anine porodice mogli biti pozvani da svedoče pred sudom u Americi?

• To će biti linkovano svedočenje. Gospođa Ljubičić će dati izjavu iz našeg Specijalnog tužilaštva putem linka, kad bude bile suđenje. Nju se saslušavati i tužilac i odbrana Brajana Volša. Ona je i sama rekla da veoma loše govori engleski, da je sva komunikacija sa zetom bila putem ćerke Ane. Verovatno će izneti taj stav da je Brajan bio korektan prema njoj, da joj je mnogo pomogao kada je doživela moždani udar kod njih u gostima. Ali da joj se Ana javila zabrinutim glasom i pitala je da dođe u Ameriku. Bukvalno je majci rekla „Dođi sutra u Boston“, kao da je to u Lajkovcu. Brajan je pomerio njen dolazak u gradić u kojem su živeli.

Ljubičićeva je spomenula da nisu istiniti navodi da je Ana bila u lošim odnosima sa svekrvom Dajanom, da je to zapravo iskrivljena medijska slika, već da su se posećivale i bile u kontaktu, i pored kulturoloških razlika. Koliko ova činjenica menja opštu sliku i scenario mogućeg zločina?

• U Americi porodični odnosi nisu kao kod nas, puni topline, srdačnosti, pozivanja na ručkove, večere, druženja. Oni imaju racionalniji pristup tim odnosima, to nas ne treba čuditi. Ta gospođa nema razloga da prema Ani bude loša, a šta je mislila o njihovom braku mi to ne znamo. To jesu velike kulturološke razlike, da li su one u našu ili njihovu korist to je diskutabilna stvar. Verovatno je gospođa sinu na jedan diskretan način punila glavu sa stvarima koje nisu dobre kada je u pitanju njegov odnos sa Anom, posebno sa te maerijalne strane. Došlo je inverzije u tradicionalnim odnosima u braku. Ana radi i zarađuje, a muž je kod kuće i čuva decu. Brajanov otac je bio dominantan u kući, za razliku od njega i to je stvorio kompleks niže vrednosti.