U svojoj knjizi „Singularity is Near“ iz 2005. godine, Kurcvajl detaljno opisuje kako kombinacija genetike, nanotehnologije i robotike može dovesti do značajnih pomaka u medicinskoj nauci, uključujući i mogućnost zaustavljanja starenja.
Ova tehnologija, kako navodi, mogla bi da se realizuje do 2030. godine.
‘Singularity’ i budućnost ljudske inteligencije
Kurcvajl je takođe poznat po ‘Singularity’ konceptu, trenutku kada bi mašine mogle da dostignu i prevaziđu ljudsku inteligenciju. Prema njegovim rečima, očekuje se da će veštačka inteligencija dostići nivo ljudske inteligencije do 2029. godine, dok bi do 2045. godine moglo doći do spajanja ljudske i mašinske inteligencije, što bi rezultiralo eksponencijalnim povećanjem naše efektivne inteligencije.
Kurcvajl je tokom karijere tačno predvideo mnogo stvari, što mu je donelo veliki ugled u tehnološkoj zajednici. Među njegovim ranijim predviđanjima je i ono iz 1990. godine, koje je najavilo da će najbolji svetski šahista izgubiti od računara, što se obistinilo 1997. godine porazom Garija Kasparova od računara Deep Blue.
Dok mnogi sa zanimanjem prate Kurcvajlove ideje, pitanja o etičkim i društvenim implikacijama ovakvih tehnologija postaju sve prisutnija. Debatuje se ne samo o tehničkim mogućnostima, već i o tome kako bi ovakvi tehnološki pomaci mogli uticati na društvo u celini.
U kontekstu brzog razvoja veštačke inteligencije, nekoliko tehnoloških lidera, uključujući i Ilona Maska, nedavno je pozvalo na pauzu u razvoju AI laboratorija, upozoravajući na „duboke rizike za društvo i čovečanstvo“. Ova diskusija dolazi u trenutku kada se tehnološke kompanije, poput Google-a i Microsoft-a, takmiče u integraciji AI tehnologija u svakodnevni život, što izaziva zabrinutost o spremnosti čovečanstva za ovakve promene.
