EVROPSKI ZAVODNIK: Kako je KAZANOVA (p)ostao LEGENDA (VIDEO)

Jednog davnog aprila 1725. svet je ugledao čovek za koga ne može tačno da se utvrdi šta je bio, ali je jedno izvesno – bio je jedan od najobrzovanijih ljudi svog vremena. Najzad, preveo je “Ilijadu“. Reč je o Đakomu Kazanovi, čoveku za kog se uglavnom vezuju ljubavne avanture i seksualna sloboda. Međutim, da li sve to baš tako? Neke stvari je teško otkriti, ali hajde da se ovde pozabavim činjenicama.

Potomak moreplovaca i španskih glumaca

Đakomo Kazanova je poticao iz glumačke porodice španskog porekla. U svoj biografiji je tvrdio da je jedan od njegovih predaka plovio sa Kolumbom. Rođen je u Veneciji, tadašnjoj Mletačkoj republici. Njegovi roditelji, iako glumci bili su veoma popularni. Inače, glumci tog doba nisu bili cenejni. Mali Đakomo bio je samo teret svojim roditeljima, pošto je bio krhkog zdravlja. Majka ga je kao bebu od godinu dana ostavila svojoj majci na čuvanje, ne bi li se posvetila karijeri. Smatra se da je upravo to uticalo na Kazanovu koji je celog života u ženama tražio pažnju i ljubav.

Izrastao je u veoma lepog dečaka duge, plave, kovrdžave kose i plavih očiju. Bio je muževnog izgleda, što je odmah privlačilo devojačke poglede. Sa 11 godina, baka ga je poslala u Padovu da uči za sveštenika, pod pokroviteljstvom Abe Gocija. Da slučjnosti ne postoje, govori i njegov slučaj, jer ga je baš u to vreme zavela sveštenikova sestra Betina. Postao je sveštenik i vratio se u rodnu Veneciju, ali to ga nije sprečilo da zavede dve rođene sestre u isto vreme. Tad je bio pod protekcijom senatora Malipera, za koga se čak tvrdi da je bio Kazanovin biološki otac.

Matrica u ponašanju

Kazanova je imao određeni način ponašanja koji je ponavljao. Naišao bi na bogatog mentora, upelo bi se u neku intrigu ili bi zaveo neku ženu, onda bi izbio skandal i on bi pobegao iz grada. Često je izazivao tuče i haose, a rugao se i na religijskoj osnovi. Zavodio je žene svih staleža. Emocije su išle u svim pravcima, bilo da su udate, posvećene bogu ili mlade da bi mogle ćerke da mu budu. Ni homeosekualnost mu nije bila strana.

Nikad se nije ženio, ali je imao decu. Čak osmoro njih. U memoarima pod nazivom “Priča mog života” dao je povoda da se posumnja da je imao vezu sa svojom ćerkom Leonidom. Kazanova je tvrdio da je imao burne ljubavne i seksualne epizode sa njenom majkom i to pred ćerkom, ali da dete nije dirao. Voleo je da ga ljubavnice ulepšavaju i šminkaju, pred njima se oblačio kao žena. Svakako, sve što je radio oštro zadire po moralu današnjice, a ne onog vremena. Spavao je sa 132 žene i jednom časnom sestrom.

Kazanova je voleo inteligentne žene. “Bez razgovora zadovoljstvo ljubavi se smanjuje za najmanje dve trećine“, stoji u njegovim “Memoarima“. Iako bi to mogao da bude, Đakomo Kazanova ipak nije bio haldnokrvni zavodnik. Birao je žene koje su bile zanemarivane, trudne ili ostavljene. Bio je izuzetno pažljiv prema većini žena sa kojima je bio i trudio se da ni jednu ne povredi. Težio je da ostane prijatelj sa njima, čak i kad bi se ljubavna afera završila.

Srce poklonjeno Henrijeti

Najveća Kazanovina ljubav je bila Henrijeta koju je upoznao 1749. godine i koja ga je opisala kao “najčasnijeg čoveka koga je poznavala“. Prilikom rastanka, na prozoru hotela u Ženevi mu je vrhom dijamantskog prstena urezala poruku: “Zaboravićeš i Henrijetu“. Tako je i bilo. Dvadeset godina kasnije su se slučajno sreli na ulici i on Henrijetu stvarno nije prepoznao. Posle toga mu je napisala u pismu “Hoćeš li mi verovati da, iako te još volim, drago što me nisi prepoznao? Nisam ružna, ali godine su uticale na moj izgled“. Tada je imala 51 godinu.

Nije praštao da ga neko prevari i izloži podsmehu. Zato je kaznio grčkog prodavca začina Demetrija, koji ga je naterao da pređe trošni most i tom prilikom upadne u blato. Da bi mu se osvetio, Kazanova je iz svežeg groba mrtvacu odsekao ruku i sa njom se sakrio Demetriju pod krevet. Ruku je približio njegovoj postelji, želeći da ga uplaši, da mu je navodno došao duh. U tom naumu je i uspeo. Demetrije je doživeo takav šok koji je prouzrokovao moždani udar i tako ga prikovao za krevet, zauvek.

Bekstvo iz zatvora i sunovrat ljubavne karijere

Ljubavni život velikog razvratnika je 1756. počeo polako da klizi u provaliju. Objavio je kontraverznu poemu koja ga je dovela do osude Inkvizicije i zloglasnog zatvora “Palaco Dukale“. Prokopavši tunel ispod ćelije, bio je prvi koji je pobegao iz ovog zatvora. Smatra se da su mu u tome pomogle upravo – ljubavnice. Posle 20 godina od ovog čina, postao je tajni agent Inkvizicije.

Čak ga je i jedna devojka optužila za silovanje, zbog čega je morao da napusti rodnu Veneciju i diplomatski posao. U Memoarima stoji da je nesrećnici “očitao bukvicu” uz pomoć metle. Devojka je, navodno, odbila da spava s njim iako joj je on uredno platio za tu uslugu. Pre nego što je, zbog nedostatka dokaza oslobođen optužbi, Kazanova je napustio grad.

Za sve koji žele da znaju koja to muzika svira na kraju trejlera za film “Kazanova” iz 2005. sa pokojnim Hitom Ledžerom u glavnoj ulozi:

Inače, on je voleo da spava sa prostitutkama i pritom nije koristio nikakvu zaštitu, koja je tad i te kako postojala. Uvek se oslanjao na vidljive simptome bilo kakvih bolesti kod partnerki. Zato je oboleo od sifilisa i gonoreje, zbog kojih nije mogao da opšti sa ženama godinu dana.

Opera “Don Đovani” govori o Kazanovi

Imao je mnoga zanimanja od kojih je i to da je osnovao Nacionalnu lutriju u Francuskoj 1757. U to vreme se i privremeno obogatio, a celog života je učestvovao u prevarama i šemama za bogaćenje od kojih je najbizarnija ona kada je 1763. “preneo” dušu markize D’Urfe u telo novorođenog dečaka.

Kazanovini “Memoari” su na neki način i muzička istorija 18. veka. Godine 1784. upoznao se sa čuvenim Lorencom da Ponteom sa kojim je radio na libretu za operu “Don Đovani” (Kažnjeni razvratnik). Ova opera ima dva čina i vrlo podseća na Kazanovin život. Muziku je pisao Mocart. Opera je imala svoju premijeru u Državnom pozorištu u Pragu 1787.

Kazanova je mnogo putovao. To je detaljno opisao u svojim “Memoarima”. Prošao je Francusku, Italiju, Poljsku i Nemačku. Ta putopisanija su odlično opisala kulturološke i društvene razlike u Evropi u 18. veku. Godine 1760. je upoznao svog omiljenog pesnika Voltera.

"Kazanova: Ovo je najsrećniji trenutrak u mom životu. Konačnosam upoznao svog učitelja; već 20 godina sam, gospodine, Vaš učenik.

Volter: Čini mi tu čast i narednih 20 godina,a li mi obećaj da ćeš mi tad doneti moju nagradu!

Vreme sa Volterom Kazanova je provodio u književnim i filosofskim raspravama. Uglavnom su se raspravljali oko Aristotela koga je Volter krtikovao, a Kazanova veoma poštovao.

Tužan kraj velikog zavodnika

"Iako ne žalim zabog mnogih ljubavnih podviga, daleko od toga da želim da budem primer bilo kome za iskorišćavanje nežnijeg pola, koji je toliko zaslužan za moje uspehe".

Sa svojih 65 godina Kazanova je bio istrošen. Našao je posao kao bibliotekar grofa Žosefa Šarla de Valdstajna. Tu je bio vrlo nesrećan da je razmišljao o samoubistvu. S druge strane, već je bio meta podsmeha. Onda je počeo pisanje memoara. Pisao je po ceo dan i noć, i u tome je nalazio zadovoljtvo i utehu. Pisao je na francuskom jeziku koji je voleo više od maternjeg italijanskog. Sa memoarima je došao do 1774. godine. Nije završio to pisanje. Umro je 4. juna 1798. u Češkoj, ostavivši iza sebe foksterijera Finetija. Na kraju života, vratio se religiji.

Iako su mnogi kroz decenije i vekove pokušali da ga predstave kao lakrdijaša, on je ipak bio jedan od retko nadarenih i obrazovanih ljudi svog vremena. Njegovo ime jeste sinonim za seks, ali je njemu seks služio da spozna tajne ljudske duše i ženske prirode. Možda je u tome uspeo. Možda nije. Prosudite sami.

Nataša Ilić/www.rokselana com