Strašni beli vukovi, koje je proslavila „Igra prestola“, izumrli su pre više od 12.000 godina. Mnogi su mislili da je jezovuk zapravo i bio samo plod mašte autora čuvenog serijala, ali ne, ove divlje životinje su zaista i postojale, a sada naučnici tvrde da su uzgajali mladunce sivih vukova koji nose gene svojih drevnih rođaka.

Jezovuci ili originalno dire wolf su nekada lutali kroz oba američka kontinenta, čak do Venecuele na jugu i do Kanade na severu. Ali, ni jedan nije viđen najmanje 10.000 godina, neki naučnici veruju da su čak izumrli pre 13.000 godina! Ipak, koliko god da ova informacija o oživljavanju mrtve vrste deluje kolosalno, istina je malo drugačija. Naime, tokom eksperimenta oni su uspeli da dođu samo do 15 direktnih izmena na genima sivog vuka. Konkretno, 15 izmena direktno se temelji na genomu dire vuka i dizajnirano je da menja veličinu, mišićnu masu i oblik ušiju životinja. Jedna od naučnica koja se bavila istraživanjem, navela je kako će morati da čekaju godinu dana pre nego što se vidi da li su ove izmene imale željeni efekat na genetski modifikovane životinje.

Gene u fosilima ukrstili sa DNK sivog vuka

U 2021. godini, tim naučnika uspeo je da preuzme DNK iz fosila jezovuka vukova. Sa otkrićem dodatne DNK, Kolosal istraživači su sada ukrstili 20 gena sivih vukova kako bi životinje proželi ključnim karakteristikama jezovukova. Zatim su stvorili embrione iz uređenih ćelija sivog vuka, implantirali ih u surogat majke pasa i čekali da se rode.

Rezultat su tri zdrava vuka – dva mužjaka stara 6 meseci i jedna ženka stara 2 meseca. Zovu se Romul, Rem i Kalisi i imaju neke osobine jezovuka.

Oni su veliki, kao prvo, i imaju guste, blede dlake koje se ne mogu naći kod sivih vukova. Kolosal, koji je u januaru procenjen na 10 milijardi dolara, drži vukove na privatnom objektu od 2.000 hektara na nepoznatoj lokaciji na severu Sjedinjenih Država.

PROČITAJTE: REGRUT GLODAR NA OPASNOM ZADATKU: Pacov otkrio preko 100 nagaznih mina

Bet Šapiro, glavna naučna direktorka Kolosala, opisala je mladunce vukova kao prvi uspešan slučaj de-izumiranja. – Stvaramo ove funkcionalne kopije nečega što je nekada bilo živo – rekla je ona, a prenosi Njujork Tajms.

Životinje će ostati u zatočeništvu. Ali tehnologija koju je kompanija razvila potencijalno bi mogla pomoći u očuvanju vrsta koje još nisu izumrle, kao što je kritično ugroženi crveni vuk, koji je u velikoj meri ograničen na Severnu Karolinu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by TIME (@time)

Oživljavanje istrebljenih vrsta

Tokom godina, naučnici su predlagali različite načine oživljavanja istrebljenih vrste. Pretpostavimo, na primer, da su pronašli netaknutu ćeliju iz smrznutog leša vunastog mamuta. Možda bi se ćelija mogla odmrznuti i koristiti za stvaranje klona mamuta.

Preduzetnici i naučnici koji su pokrenuli Kolosal 2021. godine krenuli su drugačijim putem. Oni bi analizirali drevnu DNK kako bi identifikovali ključne mutacije koje su izumrle vrste razlikovale od živih rođaka. Istraživači bi zatim konstruisali DNK živog rođaka i koristili te gene za proizvodnju održivih životinja. Oživljene životinje ne bi bile genetski identične izumrlim vrstama, ali bi bile identične na ključne načine.

Kolosal je pokrenuo eksperimente visokog profila na vunastim mamutima i dodo, ptici koja ne leti i koja je izumrla pre tri veka. Onda su se pojavili izazovi. Kao prvo, iako je relativno lako napraviti jednu izmenu DNK životinje, naučnici su se nadali da će napraviti desetine izmena. Zatim je tu bilo pitanje proizvodnje životinja iz uređene DNK. Istraživači u Kolosal zamišljao raste mamuta fetuse u azijskim slonova surogat majke, ali niko nikada nije izvršio in vitro oplodnju sa slonovima. Da bi vaskrsnuli dodoa, oni bi nekako morali da manevrišu modifikovanim ptičjim embrionom u jaje sa tvrdom ljuskom.

U 2023. godini, Kolosal tim je počeo da se fokusira na jezovukove kao potencijalno lakšu ciljnu vrstu. Oni su povezani sa psima, tako da naučnici mogu iskoristiti godine istraživanja o kloniranju pasa i implantacije pasa embriona.

– Uradili smo mnogo posla na psima, jer ljudi vole svačije omiljene pripitomljene sive vukove – rekao je doktor Šapiro koji je sa timom otkrio veliku količinu genetskog materijala u dva fosila jezovuka – 13.000 godina starog zub iz Ohaja i 72.000 godina stare lobanja iz Ajdaha. Genomi jezvukova omogućili su njenu i njegovom timu da detaljnije rekonstruišu istoriju jezovukova.

Za 25% veći od sivog vuka

Ispostavilo se da jezovuk pripada istoj lozi koja je dovela do vukova, šakala i afričkih divljih pasa koji žive danas. Jezovuk se odvojio od glavne grane pre oko 4,5 miliona godina. Nakon toga, pre oko 2,6 miliona godina, ova vrsta vukova se ukrštala sa drugim vrstama, uključujući pretke današnjih sivih vukova i kojota.

Oni su dominirali južnom Kanadom i Sjedinjenim Državama i nadmašili su sive vukove, bili su 25 odsto veći i posedovali su masivne zube i čeljusti. Lovili su konje, bizone i eventualno mamute. Kada su mnoge od tih vrsta plena izumrle – verovatno delom zbog ljudskih lovaca – jezovuk je možda bio osuđen na propast, a sivi vuk je odneo sa severne Kanade i Aljaske kako bi popunio ekološku prazninu.

Jezovuk i sivi vuk su više od 99 odsto genetski identični, otkrili su dr Meachen i njene kolege. Osamdeset gena je bilo dramatično različito; Poznato je da neki utiču na veličinu živih pasa i vukova – što sugeriše da su oni odgovorni za velika tela jezivukova.

Još više iznenađujuće je otkriće da jezovukovi nose gene za svetlu dlaku, a krzno je verovatno bila gusta i gusta. Doktorka Šapiro i njene kolege pripremaju rad koji opisuje te rezultate. Sa listom gena vuka u ruci, naučnici iz Kolosala započeli su svoj projekat de-izumiranja. Prvo, izolovali su ćelije iz krvi sivih vukova i uzgajali ih u posudi. Tamo su petljali sa DNK vuka.

Koristili pse kao surogat majke

Pre deset godina, naučnici su promenili jedan gen kod biglova kako bi im dali velike mišiće. Od tada, istraživači su naučili kako da uređuju nekoliko gena odjednom u DNK sisara. Za projekat jezovuka, Kolosal tim je krenuo da uredi 20 gena, gurajući tehnologiju do trenutnih granica. Naučnici su uveli mutacije jezovukova u 15 gena. Ali nisu uveli preostalih pet, jer su prethodne studije pokazale da tih pet mutacija uzrokuju gluvoća i slepilo kod sivih vukova.

Tako je Kolosal tim pronašao mutacije u tih pet gena koji su prisutni kod pasa i sivih vukova bez izazivanja bolesti. Uveli su tih pet rezervnih mutacija u sive vučje ćelije.

„To je tanka linija koju morate hodati“, rekla je doktorka Šapiro. „Želite da budete u stanju da vaskrsne ove fenotipove, ali ne želite da uradite nešto što će biti loše za životinju.“

Istraživači su zatim preneli uređenu DNK iz krvnih ćelija sivog vuka u prazno pseće jaje. Stvorili su desetine ovih jaja, koje su implantirali u velike pse koji su služili kao surogat majke. Većina embriona nije uspela da se razvije, ali su rođena četiri mladunca. Jedan je umro od rupture creva nakon 10 dana, ali obdukcija je pokazala da smrt nije rezultat štetne mutacije. Met Džejms, glavni službenik za životinje u Kolosalu, nadgledao je trudnoće i porođaje. Mogao je da kaže da su eksperimenti bili uspešni u trenutku kada je uočio beli kaput šteneta.

„Taj prvi bljesak bele boje bio je pravi šamar u lice. To će zauvek ostati u mom sećanju“, rekao je on.