NAJČUVANIJA TAJNA STARE JUGOSLAVIJE: „Radi se o čudu i suludo je da stoji zaustavljeno u vremenu“
Sve vreme je imao dovoljne rezerve vode, vazduha i struje, obezbeđene sa četiri betonska vrata teška 100 tona.
Zvuči kao deo filma o Džejmsu Bondu, ali ogromna vazdušna baza uklesana u planinama između BiH i Hrvatske tokom Hladnog rata postala je turistička atrakcija.
Stvorena da bude otporna na sve, pa i na nuklearni napad, podzemna vazduhoplovna baza u Željavi je umrla kada je to stradala Jugoslavija, a nekoliko decenija kasnije njeni čađavi hodnici su poligon za avanturističke turiste.
U svom zlatnom dobu, ova baza je mogla da primi desetine sovjetskih MiG-ova 21 u kilometarskim tunelima. Sve vreme je imao dovoljne rezerve vode, vazduha i struje, obezbeđene sa četiri betonska vrata teška 100 tona. Oko nje se pet pista pružalo u Hrvatsku.
„Bio je to pravi domet“, priseća se bivši pilot Mirsad Fazlić, koji je osamdesetih godina prošlog veka radio skoro 10 godina u toj vojnoj bazi.
Kada je Jugoslavija nestala u ratu početkom devedesetih, vojna baza je uništena. „Sve je izgorelo“, prepričava pilot.
„Ostali su samo tuneli i zidovi“.
Ponovno otkriće
Narednih godina baza je zaboravljena i privukla je samo nekoliko turista u potrazi za jugoslovenskim nasleđem. A onda je 2016. jedan film promenio sve. Vojna baza u Željavi korišćena je za snimanje filma „Hjuston, imamo problem!“ slovenačkog reditelja Žige Virca i ponovo postao poznat. Od tada, procenjuje se da 150.000 turista poseti njegove mračne hodnike, ogromne sobe i opremu nagrizanu rđom.
Lokalni zvaničnici ulažu napore da dobrim marketingom privuku barem deo od stotina hiljada turista koji hrle u obližnji Nacionalni park Plitvička jezera. U Željavi se već održavaju automobilske trke i smatraju da bi to bilo savršeno mjesto za festivale, server sobe ili čak i muzej hladnog rata. Dok se to ne dogodi, turisti sa baterijskom lampom u ruci lutaju vlažnim hodnicima i trude se da paze gde kroče.
„To je inženjersko čudo i ludo je što stoji zamrznuto u vremenu“, oduševljeno kaže zagrebački fotograf Anđelo Virag. Njegov rođak iz Perta, Australija, divi se toj „divljoj infrastrukturi, autentičnoj, netaknutoj 30 godina“. Za tu ogromnu zgradu, „prepušten na milost i nemilost“, vezan je Hamdija Mesić iz obližnjeg Bihaća. Tako nešto ne postoji nigde drugde”.
Zaljubljenik u avione nada se da će ovo mesto oživeti kao pistu. On se zalaže za obnovu dve piste u Bosni, a njegov san je da tamo vidi aerodrom za pilote amatere. Obnavljati ili ne, pitanje je podela među turistima.
„Sviđa mi se baš takvo kakvo jeste jer ne postoje svuda znakovi koji vam govore gde da idete i šta da vidite“, objašnjava Marija Moreno, 33-godišnja španska dizajnerka enterijera, dodajući da bi to mesto „izgubilo svoj šarm ako postane turistička atrakcija“.
Gledajte “Happy” kablovske kanale i to: “Moje happy društvo”, “Moj happy život”, “Moja happy zemlja” i “Moja happy muzika”.
Program se emituje kod kablovskih operatera “IrisTV” i “Supernova”, a možete ih pronaći na sledećim kanalima: “Moje happy društvo” - IrisTV / 171 ; Supernova / 71 | “Moj happy život” - IrisTV / 172 ; Supernova / 72 | “Moja happy zemlja” - IrisTV / 173 ; Supernova / 73 | “Moja happy muzika” - IrisTV / 174 ; Supernova / 74