Pre hiljadu godina ljudi su živeli bez satova, tako da je bukvalno postojalo vreme pre vremena, a za njegovo određivanje korišćene su metafore.
U srednjovekovnoj Engleskoj, na primer, imali su meru vremena koja se zvala „Pater Noster While”, što je bilo vreme potrebno da se izgovori Gospodnja molitva.
Dakle, kakav je bio život bez satova i koliko su satovi promenili način na koji vidimo sebe i svet?
Sve do kasnog srednjeg veka ljudi o vremenu nisu razmišljali kao o nečem odvojenom od posla kojim se bave. Košenje travnjaka ne bi trajalo „pola sata“; trajalo bi onoliko koliko je trebalo da se pokosi travnjak. Istoričari ovo nazivaju stilom života koji je „orijentisan na zadatke“. To znači da je vreme posmatrano u smislu koliko dugo je zadatak trajao, a ne podeljeno na sate, minute ili sekunde.
„Muzli ste krave kada im je bila potrebna muža i požnjeli useve kada je bilo vreme žetve, a svako ko je pokušao da nametne eksterni raspored za bilo šta od toga, na primer, obavlja mesečnu mužu u jednom danu da bi to završio, ili pokušavajući da žetva dođe ranije, s pravom bi se smatrao ludakom“, piše Oliver Burkeman u svojoj knjizi Četiri hiljade nedelja: upravljanje vremenom za smrtnike.
Poenta je da pre pronalaska sata nije bilo radnog vremena od osam do četiri. Nije moglo biti posmatranja sata kada nije bilo satova. Posao se obavlja kada se sabere letina. Većina ljudi bi očekivala da će raditi danju, što je značilo duge dane od šesnaest sati leti i mnogo kraće osam sati zimi.
Nije bilo žurbe da se završi zadatak zbog nekih veštačkih vremenskih ograničenja. Kao što će vam reći svaki spori, opušteni starac, „treba koliko je potrebno“.
Većina ljudi danas radi poslove koji uključuju kancelariju ili fabriku. Ako ćete održati sastanak u određenoj prostoriji sa određenim ljudima, reći: „Hajde da se nađemo posle ručka“ je malo nejasno. Teško je uhvatiti voz, „nakon što sam oprao zube“, ili pogledati film u bioskopu „kad sunce zađe“.
Kako se Evropa industrijalizovala, fleksibilnost agrarnog života usmerenost na zadatke je zaustavljena. Prva velika korporacija koja je redovno koristila satove bila je Britanska poštanska služba, a sledile su je železničke kompanije.
Ali ubrzo su svi videli prednosti života po satu. Teško je koordinirati fabričke radnike i raditi proizvodnju bez sata. Industrijalizaciji su bili potrebni radnici da dođu na posao „na vreme“. Izlaz, produktivnost i efikasnost zahtevali su sat.
Kada proučavate istoriju ideja, često je lako projektovati svoj život na živote onih koji su bili ranije. Bez sata je teško zamisliti kako se upravljalo društvom. Nasuprot tome, srednjovekovnom farmeru koji nas posmatra, naši današnji životi bi bili potpuno stran.
Satovi su potpuno iskorijenili i promijenili način na koji vidimo svet. Razmislite samo o tome koliko često proveravate vreme na telefonu ili satu. Vašim životom upravlja sat. Kao da smo svoje živote podelili na male blokove i u te blokove stavljamo delove sebe.
Nekada su stvari bile“orijentisane na zadatak“. Svet se kretao kao što se svet kretao. Sada pokušavamo da rastegnemo i razbijemo svet kako bismo ispunili zahteve vremena. Sat nikada ne laže i ne smem da zakasnim. Gospodari sata će biti nezadovoljni, piše Bigthink.com.
Ponekad, međutim, moramo da odbacimo svoje lance za otkucavanje. Ne mora se sve u životu deliti na uredne segmente, poput školskih časova. Ponekad je dobro pustiti da se svet desi. Ne samo da treba da prihvatimo tu činjenicu, već i da kažemo drugim ljudima da će „trajati koliko god treba“,
