VAN GOG JE VOLEO DA SLIKA: Utehu je pronalazio u knjigama
Ovi pisci su bili njegova najveća inspiracija u životu i umetnosti
– Čitanje knjiga je poput gledanja slika. Bez sumnje, bez oklevanja, sa samopouzdanjem, treba pronaći lepo u onome što je lepo – reči su koje je 5. avgusta 1881. godine čuveni slikar Van Gog zapisao i uputio svome bratu Teu.
Iako su ga post-impresionističke tendencije najčešće vodile ka oslikavanju sopstvenih doživljaja prizora pred kojima se nalazio, holandski slikar neretko je ideje za svoj rad pronalazio u književnim delima.
PET TAJNI VAŠEG KUĆNOG LJUBIMCA: Šta znači kad vas mačka gleda pravo u oči i da li je pas srećan kad maše repom
Nalazio se u fiktivnim svetovima Šekspira, Andersena i Eliota
Vilijam Šekspir, Džordž Eliot i Hans Kristian Andersen samo su neki od autora u čije je fiktivne svetove zalazio.
Ipak, radovi pojedinih pisaca ostavili su veći uticaj na misao i rad čuvenog slikara.
Od muzeja posvećenog opusu i životu Van Goga saznajemo šta se nalazilo u njegovoj biblioteci.
Još kao dete, Van Gog je dolazio u kontakt sa uticajima protestantskih vrednosti, a njegove čitalačke navike u velikoj meri oblikovane su upravo ovakvim odrastanjem.
Često je čitao Čarlsa Dikensa
Zato su u njegovoj biblioteci česti bili radovi koji su isticali važnost milosrđa i humanosti – među kojima su i dela Čarlsa Dikensa.
Van Gog je tokom života često iznova čitao njegova dela, koja su mu pomagala da razume svet oko sebe i da oblikuje svoj pogled na društvo.
Van Gog je pronalazio utočište u knjizi „Ljubav“ Žila Mišlea, objavljenoj 1858. godine.
Ova knjiga istražuje ljubav između muškarca i žene, a može se čitati kao moralna lekcija.
Van Gog je ovu knjigu koristio kao vodič za svoje ljubavne izbore i način života.
Voleo je Emila Zolu
Emil Zola je bio pisac koji je, za razliku od post-impresioniste Van Goga, težio da verodostojno prikaže stvarnost.
Njegova dela, kao što je „Umetnost“ iz 1886. godine, bave se životom umetnika i borbom sa ličnim demonima.
Van Gog je bio fasciniran načinom na koji je Zola slikao svojom olovkom, dok je on pisao svojim četkama.
Zolina priča o umetniku koji se bori za prepoznavanje i sopstvenu istinu rezonovala je sa Van Gogom. Umetniku je ovo delo pružilo osećaj povezanosti sa stvarnim životom i izazovima umetničkog stvaranja.
Olakšanje uz satiru i humor
Tokom svog boravka u Arlu, na jugu Francuske, Van Gogu je bila potrebna doza humora i satire kako bi se izborio sa svakodnevnom melanholijom.
U delu „Tartaren iz Taraskona“ koje je napisao Alfons Dode (1887), Van Gog je pronašao izvesno olakšanje.
Knjiga mu je pružala beg od stvarnosti i omogućavala da se oslobodi svakodnevnih briga. Ova satira o životu u provinciji bila je osveženje za Van Goga. Zahvaljujući duhovitosti književnika, slikar je uspevao da sagleda apsurdnost sveta.
Gledajte “Happy” kablovske kanale i to: “Moje happy društvo”, “Moj happy život”, “Moja happy zemlja” i “Moja happy muzika”.
Program se emituje kod kablovskih operatera “IrisTV” i “Supernova”, a možete ih pronaći na sledećim kanalima: “Moje happy društvo” - IrisTV / 171 ; Supernova / 71 | “Moj happy život” - IrisTV / 172 ; Supernova / 72 | “Moja happy zemlja” - IrisTV / 173 ; Supernova / 73 | “Moja happy muzika” - IrisTV / 174 ; Supernova / 74