Analiza: Korona donosi NOVI SVETSKI POREDAK, a uz ove zemlje je stala Srbija!

Većina evropskih zemalja veruje da je najgora faza pandemije iza njih, uz dobru dozu zabrinutosti zbog mogućeg drugog talasa koji bi mogao uslediti nakon što se život vrati u normalu – ili barem nešto što nalikuje na normalu.

Ali osim epidemiološkog drugog talasa Evropi i Zapadu preti druga opasnost – geopolitički drugi talas, piše američki časopis Atlantic. A te spoljnopolitičke, ekonomske i vojne posledice jednak su razlog za zabrinutost zapadnih vlada. 

Novinar Atlantica Tom Mek Tag izlaže sledeći hipotetski scenario: u isto vreme dok Evropa i SAD stavljaju koronavirus pod kontrolu, on izmiče kontroli u zemljama trećeg sveta. Razvijene zemlje, same iscrpljene pandemijom, zadužene zbog paketa pomoći posrnuloj ekonomiji i usred nove ekonomske krize, ne šalju pomoć na vreme. Nastupa opšta panika.

Migranti se ponovno gomilaju na jugu, odnosno jugoistoku Evrope. Neka od država pogođenih pandemijom proglašava stečaj zbog javnog duga, uglavnom prema zapadnim bankama, koji ne može platiti. U sve većem haosu neki diktator vidi priliku za zauzimanje teritorija druge zemlje. A SAD, koji se pod Donaldom Trampom sve više okreće sebi i izoluje od sveta, pušta Kini da zauzme njegovo mesto „svetskog policajca“.

MekTag piše da je to samo jedan od nekoliko scenarija koje su mu izložili bezbednosni stručnjaci, akademici i vladini savetnici. Svi su oni, dodaje, uvereni da ovaj geopolitički drugi talas dolazi. Pitanje je samo gde će udariti.

Istroija nas uči da velike promene i poremećaji mogu izazvati nepredvidive i dalekosežne reakcije. Rušenje Vol Strita 1929. dovelo je ne samo do ere Nju Dila u Americi nego i do Velike depresije širom zapadnog sveta, što je posredno doprinelo rastu fašizma i izbijanju Drugog svetskog rata. Još jedan finansijski kolaps u Americi, onaj iz 2008., izazvao je evrokrizu, a nekoliko godina kasnije usledili su Bregzit u Velikoj Britaniji, kao i pobeda samog Trampa u SAD-u. 

Koronavirus je naneo još jedan nagli šok globalnoj ekonomiji i zaoštrio tenzije između SAD-a i Kine, baš kada su bili na pragu dogovora. Tramp i njegov državni sekretar, odnosno ministar spoljnih poslova M Pompeo već su nekoliko puta iznijeli optužbu da je SARS-Cov-2 procurio iz biolaboratorija u Wuhanu, a ne s tzv. mokre tržnice, kao što se uglavnom pretpostavljalo. Američki mediji javljaju kako se u Washingtonu sve više razgovara o mogućoj odmazdi prema Kini zbog njene odgovornosti za širenje pandemije, bez obzira na to odakle je koronavirus potekao. 

U isto vreme, globalna trgovina uopšteno je usporila, a podele unutar Evropske unije, odnosno njenog bogatijeg severa i zaduženijeg juga, produbile su se. Stoga se nameće logično pitanje – kakve posledice možemo očekivati nakon ove krize?

„Istoričari vole krajeve poglavlja“, smatra spoljnoopolitički ekspert i bivši član američkog Odbora za obrambenu politiku Robert Kaplan, koji je ovog meseca savetovao britansku vladu o potencijalnim neizravnim posledicama pandemije. „Covid-19 će mnogi videti kao još jedan kraj poglavlja“, dodaje u razgovoru za Atlantic.

Ono što posebno zabrinjava ovog Amerikanca, ali i mnoge britanske spoljnopolitičke stručnjake, pitanje je kako će se postaviti Rusija na čelu s Vladimirom Putinom.

Šta  akoPutin odluči skrenuti pažnju domaće javnosti s urušavanja ekonomije i testirati odlučnost NATO-a vojnom intervencijom? S druge strane, bivši portugalski ministar spoljnih poslova Bruno Maçães smatra da kriza Rusiju neće ohrabriti, nego će je osakatiti i učiniti zavisnom o Kini. 

U svakom slučaju, „krize ubrzavaju istoriju“, zaključuje Klark.

Bivši australski premijer Kevin Rud, međutim, u svojoj kolumni za američki časopis Forin Afers predviđa da će i Kina i SAD verovatno izići iz ove krize značajno oslabljene.

Umjesto obnovljenog Paks Amerikana ili novog Paks Sinika kao temelja za međunarodni poredak, Rud smatra kako je „neugodna istina“ da će moć obaju svetskih sila biti umanjena, i kući i u inostranstvu, a posledica će biti sporo ali postojano skretanje prema međunarodnoj anarhiji, u svim domenama od međunarodne bezbednosti preko trgovine do borbe protiv pandemija. 

Umesto međunarodne saradnje, dobićemo daljnje bujanje raznih nacionalizama, a haos povezan uz odgovor na pandemiju samo je najava općeg haosa koji nas čeka, upozorava Rud. Po njegovom mišljenju, tri faktora će i u ovoj istorijskoj prekretnici biti odličujuća za budućnost svetskog poretka: promene u odnosu ekonomske i vojne snage svetskih sila, percepcija te promene u ostatku sveta i  strategije koje svetske sile primjenjuju u toj nestabilnoj situaciji. 

Da ova pandemija i katastrofalan odgovor Trampove administracije predstavlja ozbiljan udarac američkoj reputaciji i moći, slažu se mnogi. No Rud smatra kako je pandemija oslabila i Kinu na više razina, od otvaranja prostora za neslaganje unutar Komunističke partije Kine, preko goleme ekonomske štete koju je Kina pretrpela zbog masovne karantene širom zemlje do sve većeg zameranja ostatka sveta zbog navodnog kineskog zataškavanja epidemije na njenom početku. 

Njen ekonomski rast će verovatno ove godine biti oko nule, što će biti najgora stopa od Kulturne revolucije Mao Ce-tunga pre pola stoleća. To će značiti i daljnji rast kineskog javnog duga, koji već iznosi 310% njenog BDP-a. Amerika će ipak proći još gore, s projekcijama pada BDP-a koje se kreću od 6 do čak 14 posto ove godine.

Što se američke reputacije tiče, Rud ocenjuje kako je svet sada video što Trampovo „Amerika prvo“ znači u praksi: ne oslanjajte se na Ameriku, jer ona se ne može pobrinuti ni za sebe, kamoli za druge. Skandali poput praktičkog otimanja zaliha zaštitne opreme poslanog drugim zemljama samo jača taj negativni utisak.

Što se Evropske unije tiče, njena nespremnost i nedostatak ujedinjenog odgovora na pandemiju otvorila je ponovo pitanje njenog mogućeg raspada. A to je scenario koji bi Moskvu zasigurno obradovao.

„Ovo je u biti kolaps evropske ideje, tranzicija u drukčiju političku kulturu s izmenjenim vrednostima. Sve one lepe reči o solidarnosti, uzajamnoj podršci, humanosti i ljudskim pravima, sve su otišle u vetar“, rekao je tako prošli mesec voditelj TV kanala Rusija-1 nakon vesti o izostanku pravovremene evropske pomoći teško pogođenoj Italiji. 

„Istina je da niko nije bio spreman na ovo. Takođe je istina da previše nas nije bilo tu…kad nas je Italija trebala“, priznala je i sama predsednica Evropske komisije Ursula von der Lejen, uputivši „iskreno izvinjenje“ u ime cele Unije.

„Klima koja, izgleda, vlada među premijerima i predsednicima i nedostatak evropske solidarnosti predstavljaju smrtnu opasnost za Evropsku uniju“, upozorio je i Žak Delors, 94-godišnji francuski političar, bivši predsednik Europske komisije i jedan od de facto utemeljitelja Evropske unije. 

A da „neka vrsta obračuna s Kinom“ sledi, vjeruje i Karin von Hipel, direktorica Rojal Junajted Servis instituta, uticajnog britanskog tink-tanka za pitanja odbrane i međunarodnih odnosa. 

„Neke zemlje će se nakon ovoga pokušati prilepiti uz Kinu… ali većina ostalih će se pokušati udaljiti od nje“, dodala je. Jačanje protekcionizma i nacionalne industrije te slabljenje globaliziranog lanca snabdevanja takođe se mogu očekivati. Pitanje je kako će se tu postaviti evropske zemlje poput Nemačke, Francuske ili Velike Britanije. 

No, u svakom slučaju, jasno je da će morati razraditi svoju stratešku viziju za nestabilno novo poglavlje u međunarodnim odnosima. Ta će strategija, međutim, biti ograničena potrebom za novim budžetskim rezovima usled nove krize.

Poštovani čitaoci, Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti ovde za ANDROID i iPHONE.