Rusija je uspešno sprovela poligonske probe laserskog topa koji je obara dronove različitog tipa. Novo oružje, po oceni analitičara, moglo bi da postane deo slojevitog sistema protivvazdušne odbrane.
Laserski top je vrsta elektromagnetnog oružja, sposobnog za likvidaciju protivničkih bespilotnih letelica. Može da gađa mete na zemlji i u vazduhu.
Iako već postoje brojna sredstva protivvazdušne odbrane, Rusija razvija i laserski top koji obara manje dronove, na primer, takozvane „kvadrakoptere“, koji lete na nižim visinama i koji predstavljaju određen problem za tradicionalnu PVO.
Lasersko oružje koristi specifičnu vrstu usmerene energije koja oštećuje i pogađa metu nizom brzih svetlosnih impulsa velike snage. Nekoliko vrsta laserskih topova moglo bi da se klasifikuje kao onesposobljavajuće nesmrtonosno oružje. U poređenju sa tradicionalnim oružjem kao što su meci, projektili, rakete, laseri i druga oružja usmerene energije imaju svoje prednosti.
Laserski zrak je praktično neprimetan a njegovo korišćenje u protivvazdušnoj odbrani dosta jeftinije od raketa ili projektila. Objašnjavajući kakve su još specifičnosti laserskih topova, vojni analitičar Jurij Knutov za Sputnjik kaže da je laserski zrak tih, te da se laserski topovi mogu koristiti i danju i noću.
Istovremeno, brzina lasera je jednaka brzini svetlosti, što je mnogo brže od rakete, kaže Knutov.
Vojni ekspert Viktor Litovkin prednost laserskih topova vidi i u tome što se njima lako upravlja.
Eksperti ukazuju da lasersko oružje ima i nedostatke, a glavni je uticaj vremenskih neprilika, jer je nemoguće koristiti laserski top kada je maglovito, oblačno, kad ima puno dima, pada kiša ili sneg. Takođe, postoji još mnogo tehničkih problema koje je neophodno rešiti da bi laserski top bio zaista moćan. Neophodno je spojiti više lasera u jedan zrak u uređaju i uz pomoć kompjuterskih i optičkih sistema dobiti snagu nekoliko puta veću od početne korišćenjem konstruktivne interferencije.
Još jedan problem predstavlja sistem hlađenja za ovakve topove. Naime, neophodno je napraviti sistem hlađenja ogledala, sočiva i vazduha unutar laserskog topa, jer sam laser ispušta ogromnu količinu toplote i „pregreva“ uređaj, što dovodi do deformacije zraka i samog uređaja i do njegove manje preciznosti i snage.
– Ako se ti problemi reše, dobiće se uređaj sposoban da uništava ne samo manje dronove, već i veće letelice – ističe Jurij Knutov.
Kada će ovakvo oružje biti u upotrebipitanje kada se očekuje da ovakvi topovi mogu da budu uvršteni u naoružanje, Viktor Litovkin odgovara da je svakako potrebno još neko vreme, a napominje i da je za upotrebu laserskog oružja neophodno adekvatno obučen personal.
– Osim samih laserskih topova, neophodni su još i ljudi koji će njime upravljati. Generalno, ovo jeste perspektivno oružje – ističe Litovkin uz napomenu da ne treba računati da će taj projekat biti završen pre kraja specijalne vojne operacije, a čak i da se to desi jedan, dva ili čak deset takvih topova na 1.200 kilometara fronta predstavlja kap u moru.
Knutov dodaje da će se oružje ovakvog tipa dalje razvijati i usavršavati i vremenom postajati sve efikasnije.
