IGRE MOĆI, PRAVA I POLITIKE: Kako je postignut dogovor o oslobađanju Asanža

Džulijan Asanž je pet godina proveo u britanskom zatvoru, gde je čekao odluku o izručenju Sjedinjenim Američkim Državama, zbog optužbi za špijunažu.

Britansko kraljevsko tužilaštvo je u saopštenju navelo da se mogućnost za postizanje sporazuma pojavila u martu, a da su do tada upućivali SAD na „mehanizme“ kako da se Asanž oslobodi i pojavi pred američkim feredalnim sudijom „u skladu sa njegovim željama i željama američke vlade“.

Međutim, začeci sporazuma počinju s izbornom nove australijske vlade 2022. godine, koja je bila odlučna u tome da se njen državljanin vrati kući, piše BBC. Entoni Albaneze, novi premijer Australije, rekao je da ne podržava sve što je Asanž radio, ali „što je mnogo, mnogo je“ i da je vreme da se on vrati kući.

Slučaj je postavljen kao prioritet, a na njemu se radilo iza zatvorenih vrata, navodi BBC.

„Nije najbolje sve stvari u diplomatiji raditi naglas“, rekao je u to vreme Albaneze.

On je u svom poduhvatu imao podršku parlamenta, a delegacija australijskih poslanika je u septembru 2022. putovala u Vašington kako bi lobirali direktrno u Kongresu. Usledila je Albanezova poseta Bajdenu u oktobru, a u februaru 2023. je parlament podržao poziv SAD i Velikoj Britaniji da se Asanžu dozvoli povratak kući.

Na Kerolajn Kenedi, uticajnu američki ambasadorku u Australiji, vršen je jak pritisak, a ključni igrač bio je Stiven Smit koji je početkom 2023. godine stigao u London kao novi australijski visoki predstavnik. Diplomatski izvori kažu da je on uradio najteži posao i od toga napravio lično pitanje kako bi se s tim završilo.

Smit, koji je posetio Asanža u Belmarš zatvoru u aprilu 2023. godine, svojevremeno je bio ministar spoljnih poslova u vladi bivšeg premijera Kevina Rada, aktuelnog ambasadora Australije u Vašingtonu. Rad je, naravno, takođe bio uključen u pregovore.

Greg Barns, pravni savetnik Asanžove kampanje u Australiji, kaže za BBC da je politika ta koja je pokrenula stvari. Sajmon Džekmen, profesor Američkih studija na Univerzitetu u Sidneju, objašnjava da se u obe zemlje (SAD i Australija) stvorila takva društvena klima u koja je dala pokriće Albanezeu za to što je želeo da postigne.

Pravna gimnastika

A onda je na red došlo pravo. Vrhovni sud Velike Britanije je 20. maja Asanžu pružilo uže spasa. Odlučeno je da ima pravo da uloži novu žalbu na odluku o izručenju SAD zbog pribavljanja i objavljivanja vojnih tajni.

U tom trenutku, protiv Asanža je bilo podignuto više optužnica po raznim tačkama, a sve u skladu sa američkim zakonom o špijunaži.

Jedna od ključnih tačaka odluke britanskog suda bilo je pitanje da li Asanž, kao Australijski državljanin, u svoju odbranu može da se pozove na Prvi amandman američkog ustava, kojim se garantuje sloboda govora.

Iskusni advokati i stručnjaci za ekstradiciju kažu da je ova odluka stavila pritisak na obe strane da sednu za sto i postignu dogovor.

U slučaju da se Asanž pozovao na Prvi amandman, to bi dovelo do meseci, ako ne i godina, razvlačenja procesa, a to niko nije želeo, kaže advokat Nik Vamos.

„Suočeni sa nesigurnošću i daljim odlaganjem, čini se da su SAD odustale od optužbi u zamenu da Asanž prizna krivicu za hakovanje i u kaznu mu se uračuna vreme provedeno u zatvoru i tako ovu sagu privedu kraju“, objašnjava Vamos.

„Obe strane su videle rizike u pozivanju na Prvi amandman i to ih je dovelo za sto“, dodao je advokat.

Izvori kažu da je britanski sud sledeće saslušanje planirao za 9. i 10. jul i da su obe strane znale da moraju da delaju – odmah.

Politika iza scene

Kao i uvek u ovakvim slučajevima, politika je odradila svoj deo posla. Amerikanci su signalizirali spremnost da se postigne dogovor još pre izvesnog vremena, piše BBC. Ambasadorka Kenedi je u avgustu prošle godine javno nagovestila da bi postizanje sporazuma i priznanje krivice moglo da pomeri slučaj sa mrtve tačke, a predlog je prihvatio premijer Albaneze i na njemu su počeli da rade njegovi advokati.

Bajden je u aprilu rekao da razmatra zahtev Australije da Amerika povuče optužbe protiv Asanža.

Američkim diplomata bilo je stalo do dobrih odnosa sa Australijom, kao i Britanijom, a te odnose kvario je Asanž.

Od aprila se sve češće u javnosti govorilo da Bajden želi da zatvori to pitanje pre narednih predsedničkih izbora u novembru, a pojavile su se i tvrdnje da se SAD plaše da nova britanska vlada, ako je budu pravili laburist, neće želeti da isporuči Asanža.

Bela kuća je u utorak brže-bolje izdala saopštenje da nije učestvovalau detaljima postizanja sporazume i da je to bilo pitanje kojim se bavilo Ministarstvo pravde.