IZBOR OD KOG ZAVISI SUDBINA SVETA: Tramp ili Bajden, pitanje je sad

Svet se nalazi pred sve većim izazovima čiji je zajednički imenilac definitivno velika kriza liderstva, posebno u najvećim i najmoćnijim zemljama, s obzirom na to kakva je globalna bezbednosna situacija i to da je van kontrole od samog početka rata u Ukrajini. Taj rat doneo je velike geopolitičke promene i novi odnos snaga i strukturu koja je menja gotovo na dnevnom nivou.

Treba napomenuti da će se pored izbora u Americi održati izbori u Ruskoj Federaciji, Tajvanu… I čini se da čitav svet iščekuje ishod ovih značajnih izbora da bi definisao svoju spoljnopolitičku strategiju.

Ali, pored svega, izbori u Americi su od ključnog značaja i definitivno će njihov rezultat određivati buduća svetska geopolitička dešavanja, a posebno dinamiku ekonomskog razvoja, bezbednosna pitanja i energetsku tranziciju. To su tri ključna pitanja i izazova gde su očekivanja u međunarodnoj zajednici usmerena upravo na tu državu.

U narednih 11 meseci ima i više nego dovoljno vremena za veliku borbu između ova dva kandidata i njihovih političkih koncepata. Dva politička diva boriće se za naklonost i podršku u partiji, ali i van nje. Očekuje se veoma dinamičan period bez stajanja, koji će biti pomno praćen iz inostranstva.

Interesovanje

Interesantno je da birači u Americi nisu previše zainteresovani za geopolitička dešavanja, već su ključni parametri u borbi za politički primat između dve velike partije ekonomija, zdravstvena zaštita i bezbednost sopstvenih granica. Sve s obzirom na velike talase migranata koji dolaze svakodnevno iz Latinske Amerike. Pitanje migracija je dovelo do žestokih političkih podela i konflikata između federalne vlade i pojedinih saveznih država među kojima prednjači Teksas, čiji je guverner Abot počeo autobusima da šalje migrante iz Latinske Amerike za Njujork, Čikago i druge gradove na istočnoj obali.

Postoje i velike podele po pitanju nastavka američke pomoći Ukrajini i to za sada blokira republikanska većina u predstavničkom domu, koja je ove sedmice pokrenula i proceduru za opoziv predsednika Bajdena.

Mnogo je tema kojima je zaokupljeno američko javno mnjenje, ali je činjenica da je prioritet kada je u pitanju odluka kome će Amerikanci dati glas u novembru 2024. unutrašnja politika i rešavanje ekonomskih pitanja i izazova koji je nisu zaobišli, od inflacije, preko povećanja kamatnih stopa, do pokušaja da se uhvati korak s Kinom u procesu energetske transformacije koja podrazumeva dinamičan rast po pitanju proizvodnje litijumskih baterija i električnih automobila za šta je aktuelna administracija izdvojila kroz Inflation Reduction Act 502 milijarde dolara, koje će se koristiti kao pomoć i podsticaj domaćim kompanijama.

Mada već postoje dva etablirana kandidata koja bi trebalo da učestvuju u predsedničkoj trci, a to su bivši predsednik Donald Tramp i aktuelni Džozef Bajden, ima još dovoljno vremena da se i tu stvari promene u naredna dva-tri meseca. Faktičko stanje na terenu je takvo da su svi izgledi da će američki birači ipak birati između Trampa i Bajdena, računajući na neprikosnovenu podršku koju obojica imaju u svojim partijama.

Naravno, treba reći da postoje značajni delovi republikanske i demokratske stranke koji ne podržavaju ove kandidate, s tim što se čini da je demokratska partija kompaktnija i homogenija u oba doma, kako u Predstavničkom domu tako i u Senatu i vrlo retko im se dešavaju značajnija iskakanja. To se, međutim, ne može reći za republikance, koji su se okupili većinski tek oko treće po redu nominacije za predsedavajućeg kongresa, kongresmena iz Luizijane Majka Džonsona.

Najnovija istraživanja pokazuju da Tramp ima veliku prednost na konto ekonomije i ekonomskog plana, što je dovelo do toga da u ovom trenutku ima prednost od 3-10% u ključnim saveznim državama, tzv. sving stejts ili betlgraund stejts, u koje spadaju Severna Karolina, Džordžija, Viskonsin, Nevada, Arizona i Pensilvanija. Njih je Tramp izgubio na prethodnim izborima, a njegovi kandidati za mesta u Senatu (Nevada, Arizona i Pensilvanija) su takođe poraženi.