MOLDAVIJA PRED SMRZAVANJEM: Rusija prekinula isporuku gasa, proglašeno vanredno stanje

Na samu Novu godinu ruski gas prestao je da teče kroz Ukrajinu. Kijev je 1. januar 2025. nazvao „istorijskim“ danom jer je ukrajinsko odbijanje produženja tranzitnog sporazuma sa ruskim energetskim gigantom Gaspromom zaustavilo značajan priliv novca Kremlju za finansiranje sveobuhvatne invazije na Ukrajinu.

Međutim, u susednoj Moldaviji taj potez preti da izazove ozbiljnu krizu, koja potencijalno može prerasti okvire energetske, pa i humanitarne. Moldavija, nekada deo Sovjetskog Saveza, jedna je od najteže pogođenih zemalja odlukom Kijeva. Objavila je da će sada morati uvesti mere za smanjenje potrošnje gasa za trećinu i proglasila je 60-dnevno vanredno stanje.

U Pridnjestrovlju – poznatom i kao Transnistrija – odmetnutoj separatističkoj istočnoj regiji Moldavije lojalnoj Moskvi, godina je počela grejanjem samo bolnica i ključne infrastrukture, ali ne i domova. Pridnjestrovlje je samostalno proglasilo vanredno stanje i prekinulo u sredu snabdevanje domaćinstava grejanjem i toplom vodom, nakon što je Rusija prestala da isporučuje ​​gas preko Ukrajine. Samoproglašena Pridnjestrovska moldavska republika je proruski entitet koji se odvojio od ostatka Moldavije nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, koji je primao ruski gas preko Ukrajine, ali je ta ruta snabdevanja u sredu prekinuta istekom ugovora o tranzitu između dveju zaraćenih zemalja.

– Topla voda je bila uključena do oko dva sata ujutro, proverio sam. Sada je isključena i radijatori su jedva topli – rekao je Dmitrij za BBC telefonom iz svog stana u enklavi. „Još uvek imamo gasa, ali pritisak je vrlo nizak – samo ono što je ostalo u cevima“, kaže i dodaje da je svuda isto.

Pridnjestrovlje se odvojilo od ostatka Moldavije u kratkom ratu dok se raspadao Sovjetski Savez. Tamo su još i danas prisutne ruske vojne snage, a ekonomija u potpunosti zavisi od ruskog gasa, za koji vlasti u glavnom gradu odmetnute regije, Tiraspolu, ne plaćaju ništa. „Oni samo imaju datoteku u kojoj piše koliki je dug svaki mesec“, objašnjava Jakub Pijenkovski sa Poljskog instituta za međunarodne odnose (PSIM). „A Rusija nije ni zainteresovana da traži taj novac“, dodaje.

Političke posledice

A ta je linija spasa preko Ukrajine odjednom prekinuta. U nekim pridnjestrovskim gradovima vlasti postavljaju „tačke za grejanje“, a postoje i telefonske linije za pomoć u pronalaženju drva za ogrev. Stanovnici su pozvani da se toplo oblače, okupe članove porodice u jednoj sobi, okače ćebad ili debele zavese preko prozora i balkonskih vrata i zatvore pukotine na prozorima i vratima te da koriste električne grejalice. „Zabranjeno je koristiti gasne ili električne peći za grejanje stana – to može dovesti do tragedije“, poručili su iz lokalne energetske kompanije Tirasteploenergo.

Glavna elektrana Transnistija u Kurčuganu već radi na ugalj umesto na ruski gas i vlasti kažu da ga ima dovoljno samo za 50 dana. To znači probleme za ostatak Moldavije, koja 80 posto električne energije dobija iz Kurčugana. Vlada u Kišinjevu kaže da ima dovoljno gasa za grejanje zemlje do proleća te da će se prebaciti na kupovinu električne energije iz Evrope, ali to znači ogromno povećanje troškova. Vanredno stanje uvedeno je prošlog meseca, a kompanijama i građanima rečeno je da smanje potrošnju dok se zemlja priprema za isključenja struje.

Nagli prekid isporuke gasa preko Ukrajine pogađa i Slovačku i Mađarsku, članice NATO-a i Evropske unije na čelu kojih su proruski premijeri i saveznici Viktor Orban i Robert Fico. Obe vlade koje simpatizuju Moskvu bile su daleko sporije od drugih u EU u skidanju sa zavisnosti od ruskih energenata i obustavljanju finansiranja ruskog rata protiv susedne zemlje. Plaćanje viših cena za alternativne dobavljače predstavljaće značajno opterećenje za njihove budžete.

No, Moldavija je daleko siromašnija i manje stabilna zemlja i produžena kriza bi mogla imati ozbiljne ekonomske i političke posledice – a to bi moglo biti upravo ono što Kremlj i želi. Rusija bi svoje saveznike u Pridnjestrovlju mogla snabdevati preko Turske, iako po većoj ceni, što bi značilo i električnu energiju za celu Moldaviju. Ipak, umesto toga, Gasprom tvrdi da je obustavio snabdevanje jer Kišinjev navodno duguje gotovo 700 miliona dolara. Moldavska vlada, pak, tvrdi da je međunarodna revizija rekla da je stvarni iznos oko devet miliona dolara, koji je k tome uglavnom vraćen.

Ruska igra destabilizacije

„Ovo ne tretiramo kao energetsku krizu, već bezbednosnu krizu koju je izazvala Rusija kako bi ekonomski i društveno destabilizovala Moldaviju“, rekla je za BBC Olga Rosca, spoljnopolitička savetnica moldavske predsednice. „Ovo je očito pripremna operacija uoči parlamentarnih izbora 2025. kako bi se obnovio zahtev za povratkom proruskih snaga na vlast“.

Odnosi između Moldavije i Moskve su napeti. Nakon što je bila deo SSSR-a, Moldavija je započela pregovore o pridruživanju EU i još odlučnije okrenula leđa Rusiji nakon njene sveobuhvatnije invazije na Ukrajinu. Predsednica Maja Sandu ponovo je izabrana na dužnost prošle godine uprkos dokazima o masovnoj kampanji protiv nje vođenoj iz Moskve. A ta kampanja ne staje. Pre njene inauguracije, ruska spoljna obaveštajna agencija SVR izdala je bizarnu izjavu lažno tvrdeći da Sandu planira silom vratiti Pridnjestrovlje kako bi obnovila snabdevanje energijom, opisujući moldavsku predsednicu kao „pomahnitalu“ i „emocionalno nestabilnu“.

Analitičar Jakub Pijenkovski iz Poljskog instituta za međunarodne odnose slaže se da Kremlj iskorišćava odluku Kijeva da zabrani tranzit ruskog gasa. „To je razlog za kreiranje nekih političkih i društvenih pitanja u Moldaviji“, tvrdi on. „Cene struje već su porasle oko šest puta u tri godine i ljudi su ljuti“, dodaje. Kako se humanitarna situacija u Pridnjestrovlju pogoršava, pritisak na Kišinjev će rasti. Istovremeno, Tiraspol odbija svaku pomoć, čak i generatore. „Oni će stvoriti narativ da Kišinjev smrzava Pridnjestrovlje kako bi se pokorio“, smatra Olga Rosca.

Čak i ako Tiraspol odluči kupovati gas iz drugih izvora, udar na njegovo gospodarstvo mogao bi biti katastrofalan. „Ovde bi cene skočile, uključujući grejanje i hranu. A ovde su penzije male i nema posla“, kaže Dmitrij iz Benderja, u tampon zoni na rubu Transnistrije. Kaže da se ljudi tamo jedva „drže“ i ovako kako je sada bilo, a sada će život i drugde u Moldaviji takođe postati teži. „Rusija može čekati izbore i tada će verovatno pobediti stranke koje nisu pro-EU… Jer Maja Sandu može govoriti o pristupanju EU, ali kakva korist od toga ako ljudi nemaju novca za struju ili gas?… To je cilj Rusije“, tumači Jakub Pijenkovski.

Nova prilika za rusku operaciju

Moldavski savetnik za nacionalnu bezbednost, Stanislav Sekrijeru, optužio je Rusiju u izjavi za Politiko da koristi svoj izvoz energenata kao oružje „kako bi ekonomski i društveno destabilizovala Moldaviju, oslabila proreformsku vladu uoči izbora i proizvela političke zahteve za povratak proruskih snaga na vlast“. Prema Sekrijeru, Moldavija – koja je gorljivi zagovornik Ukrajine od početka invazije Moskve i osigurala je status kandidata za članstvo u EU – nije suočena sa “energetskom krizom, nego se radi o namerno izazvanoj bezbednosnoj krizi i kremljskoj pripremi terena za unutrašnju destrukciju pre parlamentarnih izbora 2025.

Prozapadna predsednica Maja Sandu i njena vlada suočavaju se sa još jednim ključnim glasanjem do leta, nakon što je Sandu prošle godine uspela da izbori novi mandat, a referendum o putu u EU je prošao, iako sa izrazito tesnom razlikom zbog navodne zloćudne ruske hibridne kampanje uticaja i dezinformacija, sa ciljem da na vlast u Kišinjevu budu izabrane proruske političke snage.

Kako je pisao Jutarnji list, Maja Sandu je u izbornoj noći optužila „strane elemente“ (nije direktno spomenula Moskvu, ali očito je na nju mislila) koji su se mešali u izbore kako bi destabilizovali Moldaviju, pa je spomenula da je „kupljeno 300 hiljada glasova“, što je oko 20 posto biračkog tela, a sve u režiji moćnog moldavskog biznismena i političara Ilana Șora koji je utočište našao u Moskvi. Optužen je za proneveru milijardu dolara iz budžeta, a njegova stranka, koja nosi ime po njemu, zbog toga je zabranjena u Moldaviji.

Sandu je ponudila humanitarnu pomoć za Pridnjestrovlje, ali tvrdi da su je lokalni čelnici dosad odbijali. Prema ključnim kreatorima evropske politike, Pridnjestrovlje je glavna prepreka za pristupanje Moldavije evropskom bloku, s više od hiljadu ruskih vojnika stacioniranih u regiji kojom upravljaju proruski separatisti.