NEP: „Moramo se u potpunosti zalagati za mir u Evropi“!

„Patriote za Evropu predstavljaju nadu za desetine miliona građana u evropskim nacijama koji cene svoj identitet, svoj suverenitet i svoju slobodu“, izjavio je 8. jula predsednik poslaničke grupe i lider Nacionalnog okupljanja Džordan Barden.

BAJDENOVE KONTROVERZNE IZJAVE O PUTINU: Oglasio se Kremlj nakon Bajdenovog lapsusa o Putinu

Ovu koaliciju čine stranke Fides mađarskog premijera Viktora Orbana, Slobodarske partije Austrije (FPO) Herberta Kikla i ANO, bivšeg češkog premijera Andrej Babiša.

Od 84 poslanika, najviše – 30, ima Naicionalno okupljanje, zatim Orbanova Fides sa 11, italijanska Lega sa osam…

Saradnja je ozvaničena 30. juna u Beču potpisivanjem “Patriotskog manifesta”, a nakon što im se 7. jula priključila belgijska ultradesničakrska stranka “Flamanski interesi” istisli su Evropske konzervativce i reformiste (ECR) sa trećeg mesta po znazi u Evropskom parlamentu.

ECR – koalicija “Braća Italije” premijerke Đorđe Maloni i poljske stranke “Pravo i pravda” druga je krajnje desna opcija u EP, a prema najavama iz “Alternative za Nemačku” (AfD) 16. jula će biti ozvaničena i poslanička grupa “Evropa suverenih nacija” koja će brojati 28 poslanika iz devet zemalja EU, a okosniću će činiti AFD i češka “Sloboda i direktna demokratija” (SPD) Tomio Okamure.

Okamura je za češku agenciju ČTK rekao je da je nova grupa programski protiv evropskog Zelenog sporazuma, imigracije i islamizacije Evrope.

“Politički reset”

Lider Slobodarske partije Austrije (FPO) u Beču Dominik Nep kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da je Evropi potreban “politički reset”, a da je cilj nove poslaničke grupe u Evropskom parlamentu “Patriote za Evropu“, koju je inicirala njegova stranka sa Viktorom Orbanom i Andrejem Babišem, borba za vraćanje suvereniteta i slobode država članica. Kada je reč o proširenju EU, poručuje da se može priključiti samo Srbija, ako njeni građani tako odluče, dok za druge, poput BiH i Kosova – nema mesta u Uniji.

„Frakcija ‘Patriote za Evropu’ je kamen temeljac za uspešnu patriotsku priču. Mora konačno ponovo biti zagarantovano da narodi budu postavljeni u fokus interesovanja politike. Evropljanima se mora vratiti budućnost kontinenta, time što ćemo evropsku politiku redefinisati“, kaže Nep.

Ističe da se suverenitet mora staviti iznad federalizma, a sloboda iznad diktata.

„Naravno, moramo se u potpunosti zalagati za mir u Evropi“, poručuje Nep.

Zato je, napominje, važno da se sve patriotske i nacionalne snage priključe novoj poslaničkoj grupi u Evropskom parlamentu.

„Čestitam šefu delegacije FPO u Evropskom parlamentu Haraldu Vilimskom, koji je značajno učestvovao u nastajanju nove frakcije. Impresioniran sam velikim interesovanjem stranaka koje su bliske našem FPO. Viktor Orban, Andrej Babiš, Gert Vilders, Mateo Salvini i Marin Le Pen priključili su se sa svojim partijama novoj frakciji i time poslali signal za Evropu snažnih i suverenih otadžbina. Sa 84 poslanika iz 12 zemalja ‘Patriote za Evropu’ čine treću po snazi frakciju u EP“, objašnjava Nep.

Ističe da novi snažni savez, omogućen uspesima patriotskih partija u brojnim zemljama članice EU, predstavlja „opomenu“ Evropskoj komisiji.

„Građanima je dosta umišljene i samozadovoljne politike ove Evropske unije. Na njenom čelu je Komisija koja se nikada nije suočila sa izborima i koja je poslednjih godina razvila sopstveni život koji ide u potpuno pogrešnom smeru. Umesto ‘Sjedinjenih evropskih država’ za šta se zalaže, potreban je povratak ujedinjenju suverenih zemalja“, smatra Nep.

Povodom kritika drugih austrijskih partija zbog osnivanja nove desničarske frakcije u Evropskom parlamentu, Nep kaže da te stranke žele dalju centralizaciju EU i zalažu se za masovnu imigraciju sa arapskog prostora, te podržavaju ratno huškanje u rusko-ukrajinskom konfliktu.

„Naša nova frakcija ‘Patriote za Evropu’ je snažna protivteža i ima veliku podršku grđana. Zato se vodi tolika borba protiv nove frakcije“, uveren je Nep.

Na konstataciju da postoji strepnja da bi nova frakcija mogla biti protiv proširenja EU, te na pitanje koji je stav FPO po tom pitanju, Nep naglašava da vidi mogućnost samo prijema Srbije.

„Zemlje poput Bosne i Hercegovine imaju status ‘propale države’, Kosovo nije priznato kao država od Španije, Grčke i Rumunije… Zbog toga pristupanje tih država nije zamislivo. Kada je reč o Srbiji, to je drugačija stvar. Ali građani Srbije treba samo da odluči da li želi uopšte postati deo EU“, naglasio je Nep.

U vezi sa predstojećim parlamentarnim izborima u Austriji, Nep smatra da bi bilo veoma važno da dođe do promene vlasti.

„Građani očekuju iskrene promene, kraj sistema istovetnih partija koji brine samo o sebi i pravo političko resetovanje. A, to je moguće samo sa narodnim kancelarom Herbertom Kiklom na čelu savezne vlade koju predvodi FPO. Nehamer, Babler i drugi se zalažu za ‘nastavak kao do sada’, a to znači uništavanje blagostanja, ilegalnu masovnu imigraciju, eroziju neutralnosti, potčinjavanje EU i politiku za koju Austrijanci moraju da plate cenu u svim oblastima“, ocenjuje Nep.

Na pitanje šta bi vlada pod FPO donela građanima novo, istakao je da aktuelna „crno-zelena“ vlada mora da odgovara.

„Ponovno oživljavanje našeg suvereniteta i prava na samoopredeljenje, kao i jačanje naše neutralnosti kroz dodatni element u našem Ustavu, zaustavljanje ilegalne masovne migracije iz Arabije i Afrike i očuvanje teško stečenog prosperiteta, socijalne sigurnosti, našeg identiteta, naših vrednosti i tradicije su mogući samo pod vladom koju predvodi FPO i liberalni narodni kancelar“, ističe Nep.

Potencijal desnice

Saradnik Centra za društvena istraživanja Nikola Perišić kaže da je formiranje desnog bloka “Patriote za Evropu” pokazalo da je ujedinjenje desnice u Evropi ipak moguće, ali da je još nejasan njihov potencijal unutar EU.

“Ovo je pokazatelj da postoji mogućnost da se ujedini desnica na prostoru EU. Često smo slušali o tome da je nemoguća saradnja i to smo mogli da vidimo i na predlogu saradnje Marin Le Pen i Đorđe Meloni. Nekako, kao argument se uvek isticala činjenica da nacionalne stranke imaju pre svega nacionalni interes država koje predstavljaju i da je to u suprotnosti sa interesima drugih država i da zbog toga ne može da dođe do saradnje”, kaže Perišić za Kosovo onlajn.

Naglašava da je formiranje poslaničkog kluba “Patriote za Evropu” nastavak saradnje na desnom spektru u EU, ali da je i dalje nejasan njihov potencijal.

“Još uvek je nejasno koliki će biti njihov potencijal i da li će u potpunosti moći da utiču na funkcionisanje Europske unije. Ali, definitivno da brojnost koju imaju i politički kredibilitet ljudi koji ih predvode sigurno će imati uticaj i glas unutar Evropskog parlamenta”, naglašava Perišić.

Smatra da ipak neće moći da utiču na, kako ističe, koherentnu politiku EU prema Zapadnom Balkanu i dijalogu Beograda i Prištine.

“Definitivno da će sve što se dešava u Evropskoj uniji imati implikacije i na Srbiju i na druge države Zapadnog Balkana koje imaju želju da uđu u EU. Međutim, čini se da EU ima koherentnu politiku koju trenutno vodi pre svega po pitanju statusa Kosova i Metohije. U potpunosti je rešena da pokuša da razvije pregovore koje su trenutno u ćorsokaku sa željom da se spreči dalje moguća eskalacija nasilja na tom području. Evropa želi da izbegne mogućnost novog ratnog sukoba na svom kontinentu, jer bi to dovelo do definitivne krize, i političke i ekonomske na samom prostoru Evrope”, kaže Perišić.

Uveren je da evropske suverenističke strane imaju drugačije mišljenje po pitanju statusa Kosova, kao i da bolje razumeju položaj Beograda, ali da to ne znači i da će u Evropskom parlametnu “definitivno biti na strani Srbije”.

“Ne možemo da kažemo da će biti definitivno na strani Srbije, ali definitivno da će imati više razumevanja za nacionalni interes Srbije, a to je pre svega status Kosova i Metohije. Ono što može da bude negativna posledica svega jeste da EU uđe u određene izazove na svom unutrašnjem planu i da samim tim ne može da se fokusira na spoljnu politiku i samu politiku proširenja. Znamo da je jedan od strateških ciljeva Srbije i ulazak u EU”, zaključuje Perišić.

Evropski kurs

Saradnik Centra za društvenu stabilnost Srđan Barac smatra da izgled budućeg parlamenta pokazuju da “Evropa polako ide u desno”, a da bi premijer Mađarske Viktor Orban koaliciju “Patriote za Evropu” mogao da iskoristi kao alatku za plasiranje novih političkih ideje u okviru Evropske unije

“Ideja sa novom poslaničkom grupom u Evropskom parlamentu želi da pokaže da Evrope ipak želi da ide u desno. Pričamo o Evropi u celini. Partija Marin Le Pen, odnosno Žordana Bardela koji će i biti predsednik te parlamentarne grupe, u stvari da kada dođe do nacionalnih izbora tu je podrška ipak malo manja. A što se tiče evropskih izbora tu je njihova partija osvojila snažnu podršku Francuza i to je jedan od načina. S druge strane imamo holandskog poličara Gerda Hildera koji je figurirao da bude čak i premijer jer je osvojio snažnu podršku na izborima u Holandiji i koji je sa drugim konzervativcima ili desničarskim strankama uspeo da napravi koaliciju i napravi vladu. Sve to govori da Evropa ide polako u desno, ali posebno kada govorimo o evropskom kursu”, kaže Barac u razgovoru za Kosovo onlajn.

Bez obzira što Evropski parlament nema snagu da utiče na politiku EU koliko to mogu nacionalni parlamenti, Barac ističe da ne treba zanemariti značaj i moć političkih lidera poput mađarskog premijera Viktora Orbana koji bi “Patriote za Evropu” mogao da iskoristi kao “alatku za plasiranje novih političkih ideja” u EU.

“Orban ide u diplomatske posete i Kijevu i Moskvi i Pekingu. Želi da se nametne kao evropski lider koji ipak ima razmimoilaženja u stanovima sa zvaničnim Briselom, a ima snagu da plasira određene političke ideje. Uveren sam da će koristiti upravo i ovu poslaničku grupu kao mehanizam ili kao alatku za plasiranje novih političkih ideje u okviru Europske unije koje nisu toliko zastupljene kod zvaničnika Brisela, pre svega mislim, kada govorimo o osnovnim polugama moći u Europskoj uniji koje su u Briselu”, ističe Barac.

Ističe da je za Srbiju važno da ima prijatelje koji razumeju njenu poziciju, a na pozicijama su za odlučivanje, Barac kaže da je važno što će Mađarska do kraja godine predsedavati Savetom EU i što je nedvosmislena da ubrza proces učlanjenja Srbije u EU.

“Čuli smo i Pitera Sijarta koji je rekao da će se otvoriti bar tri klastera dok bude predsedavala Mađarska. Znači, to su jasni signali da će se dogoditi određeno otopljavanje ili da će ipak oni pokušati da našu poziciju približe. Čuli smo i Viktora Orbana mnogo puta da je govorio da je od ogromnog značaja da i Srbija, ali i Zapadni Balkan postanu deo Europske unije. Ali, da budemo tu potpuno precizni. Ne radi on to toliko samo što nas voli ili što su sada odnosi dve zemlje tako dobri, nego je to u interesu Mađarske. Mađarska želi da se granica Evropske unije proširi, da ne bude više ona prva zemlja na udaru”, zaključuje Barac.

Zacrtana politika

Istraživač u beogradskom Centru za evropske politike Đorđe Dimitrov ocenjuje da su “Patriote za Evropu” postale jedna od tri najmoćnije grupacije u Evropskom parlamentu i da bi u saradnji sa drugim desničarskim koalicijama mogle da utiču na politiku migracija, zelene agende, odnosa prema Ukrajini, ali i proširenja EU.

“Kada bi bili ujedinjeni, kada bi  govorili istim tonom, oni imaju veliku snagu u samom parlamentu. Mogu u velikoj meri da utiču na glasanje, imaju više od deset posto celokupnih mesta u parlamentu i samim tim, zato što su ideološki bliski drugom radikalnom krilu poput ID-a ili konzervativnom ICR -u, oni mogu na taj način da razvode liberalne politike, da utiču na politike koje se tiču migracije, zelene agende, a i samog odnosa prema Ukrajini i prema proširenju”, kaže Dimitrov za Kosovo onlajn.