PROFESOR IZ SRBIJE I AMAL KLUNI NAPISALI IZVEŠTAJ: Zbog onoga što piše u Njemu Netanjajhu i lideri HAMAS -a mogu da završe na robiji

Komisija eksperata za međunarodno pravo koju je sazvao tužilac Međunarodnog krivičnog suda Karim Kan objavila je danas svoje zaključke. Komisija je osnovana na zahtev tužioca kao podrška istrazi o Bliskom istoku. Članovi komisije jednoglasno su podržali ocenu tužioca da je sud u Hagu nadležan za slučaj i da postoje „razumni razlozi za verovanje“ da su navedeni pojedinci, uključujući visoke lidere Hamasa i Izraela, počinili ratne zločine ili zločine protiv čovečnosti.

Komisiji je kao akademski savetnik pomagao i Marko Milanović, profesor međunarodnog javnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Reding

Amal Kluni je imenovana među stručnjacima koji su savetovali Međunarodni krivični sud o traženju naloga za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i lidera Hamasa Jahje Sinvara.

MOSKVA OBJASNILA: Rusi izneli dva scenarija za nesreću u Iranu! Da li je ovo objašnjenje za sve što se dogodilo?!

Kan: Tražimo naloge za hapšenje Netanjahua i Sinvara

Međunarodni krivični sud u Hagu (MKS) traži naloge za hapšenje lidera Hamasa Jahje Sinvara i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua zbog optužbi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, prilikom napada na Izrael 7. oktobra i rata u Gazi koji je usledio, rekao je za CNN glavni tužilac Karim Kan.

Kan je rekao da MKS takođe traži naloge za hapšenje izraelskog ministra odbrane Joava Galanta, kao i za druga dva najviša lidera Hamasa — Mohameda Dijaba Ibrahima al-Masrija, poznatijeg kao Mohamed Deif, i Ismaila Hanijea.

Veće sudija MKS sada će razmotriti Kanovu molbu za izdavanje naloga za hapšenje pomenutih zvaničnika.

Kan je rekao da optužbe protiv Sinvara, Hanijea i al-Masrija uključuju „istrebljenje, ubistvo, uzimanje talaca, silovanje i seksualni napad u pritvoru“.

„Svet je bio šokiran 7. oktobra kada su ljudi istrgnuti iz svojih spavaćih soba, iz svojih domova, iz različitih kibuca u Izraelu“, rekao je Kan za CNN, dodajući da su „ljudi mnogo patili“.

Optužbe protiv Netanjahua i Galanta uključuju „izazivanje istrebljenja, izazivanje gladi kao metod rata, uključujući uskraćivanje zaliha humanitarne pomoći, namerno ciljanje na civile u sukobu“, rekao je Kan.

Kada su se prošlog meseca pojavili izveštaji da glavni tužilac MKS razmatra ovu akciju, Netanjahu je rekao da bi bilo kakav nalog za hapšenje visokih izraelskih zvaničnika „izazvao zgroženost istorijskih razmera“ i da Izrael „ima nezavisan pravni sistem koji rigorozno istražuje sva kršenja zakona“.

Na pitanje o komentarima koje je dao Netanjahu, Kan je rekao: „Niko nije iznad zakona“.

Izrael i Sjedinjene Države nisu članice MKS-a. Međutim, MKS tvrdi da ima jurisdikciju nad Gazom, Istočnim Jerusalimom i Zapadnom obalom, nakon što su palestinski lideri formalno pristali da poštuju osnivačke principe suda 2015. godine.

Ko je Marko Milanović

Prof. dr Marko Milanović je profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Redingu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, magistrirao na Pravnom fakultetu Univerziteta Mičigen, i doktorirao na Pravnom fakultetetu Univerziteta Kembridž. Član je uređivačkog odbora Evropskog žurnala za međunarodno pravo (EJIL) i ko-urednik njegovog bloga, EJIL:Talk. Ko-urednik je i projekta Tallinn Manual 3.0 o primeni međunarodnog prava u kiber-prostoru, navodi se na sajtu Beogradskog centra za ljudska prava.

Bio je potpredsednik Evropskog udruženja za međunarodno pravo (ESIL), i gostujući profesor na univerzitetima Mičigen, Kolumbija, Filipina, Deakin, Bolonja i na Ženevskoj akademiji za međunarodno humanitarno pravo i ljudska prava. Radio je kao stručni saradnik sudije Tomasa Burgentala u Međunarodnom sudu pravde, 2006/2007. godine. Objavljuje radove u vodećim svetskim naučnim časopisima; njegove članke citirali su, između ostalih, i sudije Evropskog suda za ljudska prava i Vrhovnog suda Ujedinjenog Kraljevstva, te i Komisija za međunarodno pravo UN. Bio je zastupnik ili savetnik stranaka u predmetima pred Međunarodnim sudom pravde, Evropskim sudom za ljudska prava i Ustavnim sudom Republike Srbije.