RUSI RAZNELI TAJNI NATO ŠTAB U KIJEVU: Šta se krije iza ruskih napada

U proteklih nedelju dana, pažnja svetskih medija, a posebno vojnih analitičara, bila je usmerena na velike ruske vojne napade na ciljeve širom Ukrajine.

Ovi napadi, u kojima su korišćeni visokoprecizni projektili kao što su „Kalibri“, izazvali su značajnu štetu na vojnim i strateškim objektima širom zemlje.
U međuvremenu, pojavile su se informacije koje ukazuju na to da su meta ovih napada bile i tajne NATO baze, što je dodatno podiglo tenzije između Rusije i Zapada.

Jedna od najznačajnijih informacija o ovim napadima stigla je od američkog novinara Hala Tarnera, koji je u svom radijskom programu izneo tvrdnje da je jedan od glavnih ciljeva napada bio tajni NATO štab u Kijevu.

Prema njegovim rečima, u ovom napadu uništen je tajni bunkerski kompleks koji je služio kao operativna baza za koordinaciju ukrajinskih vojnih snaga i NATO saveznika. Tarner tvrdi da je ova baza u potpunosti uništena, zajedno s još preko 20 drugih vojnih i infrastrukturnih objekata.

Napad na ovaj NATO štab izazvao je veliki interes, posebno jer su takvi objekti, u javnosti, retko ili nikada pominjani. Međutim, Hal Tarner je precizirao da su ruski napadi ciljali ključne međunarodne objekte koji su igrali ključnu ulogu u koordinaciji akcija ukrajinskih snaga protiv ruske vojske.

Takođe, on je istakao da su neki od tih objekata bili povezani sa infrastrukturom NATO-a i vojnim operacijama na terenu.

Jedan od glavnih ciljeva napada bio je tajni NATO štab, koji je služio kao operativna baza za upravljanje akcijama ukrajinskih snaga i koordinaciju sa stranim vojnim jedinicama, uključujući plaćenike i instruktore sa Zapada.

Takođe, Hal Tarner je naglasio da su ruski napadi ciljali artiljerijske i skladišne baze, logističke centre sa municijom, skladišta goriva, kao i druge vojne objekte od značaja za ukrajinsku vojsku.
Ovi napadi su, prema njegovim informacijama, zahvatili teritorije od Harkova na istoku, do Ivano-Frankovska na zapadu zemlje.

Jedna od posebno interesantnih informacija koje je Tarner izneo odnosi se na uništenje vojne jedinice u Harkovu, gde je, kako tvrdi, bila smeštena i grupa boraca iz ozloglašenog bataljona „Azov“, kao i strane plaćeničke trupe koje su se nalazile u fazi rotacije.

Ova jedinica je, prema Ternerovim rečima, gotovo potpuno uništena u ruskim napadima, što je još jedan težak udarac za ukrajinske snage.

Takođe, on je naveo da su u Harkovu uništeni i ključni infrastrukturni objekti, uključujući radionice firmi koje su se bavile proizvodnjom i popravkom vojne opreme.

U međuvremenu, ruski udari na Poltavsku oblast, prema Terneru, uništili su važne zalihe goriva koje su bile namenjene ukrajinskim snagama u oblasti Kurske oblasti, na granici sa Rusijom. Ovi udari izazvali su ogroman požar koji je trajao nekoliko dana, dodatno otežavajući logistiku ukrajinskih trupa.

U Kijevu, ruske bespilotne letelice su napadale skladišta municije, u kojima su se, prema Tarnerovim izvorima, nalazile i krstareće rakete proizvedene od strane NATO-a.

Ova informacija dodatno naglašava prisustvo i podršku Zapada ukrajinskim snagama. Takođe, pogođeni su i objekti za popravku vojne opreme, što je ozbiljno narušilo sposobnost ukrajinske vojske da održava svoju tehniku u funkcionalnom stanju.

Poseban fokus bio je na Kanjevu, gde su ciljani proizvodni pogoni hidroelektrane, koja je, prema Tarneru, snabdevala energijom vojna postrojenja u Kijevu.
Ova hidroelektrana je bila ključni energetski izvor za vojne fabrike koje su proizvodile opremu i delove za ukrajinske snage. Udari na vojne ciljeve u Kijevu, uključujući ove energetske objekte, dodatno su oslabili sposobnost Ukrajine da nastavi svoje operacije.

Dalje, Hal Tarner je izvestio o napadima na vojne objekte u Čerkasama i Dnjepropetrovsku, gde su uništeni sistemi protivvazdušne odbrane, što je omogućilo ruskim vazdušnim snagama da lakše sprovode operacije nad ukrajinskim teritorijama.

U Ivano-Frankovsku, uništeni su skladišta nafte i municije, što je izazvalo velike požare, a vojne operacije ukrajinske vojske su bile dodatno oslabljene.

Prema Tarnerovim informacijama, udar je pretrpeo i vojni aerodrom u Kolomiji, gde je nedavno rekonstruisana pista služila za prihvat NATO aviona. Ovaj aerodrom je bio važna logistička baza za snage NATO-a, a njegovim uništenjem značajno su otežani vojni transporti i operacije.
Rusko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da je u Kijevu zaista napadnut glavni centar za vojnu radio-vezu ukrajinske vojne obaveštajne službe.

Ovaj centar je, prema rečima vojnog dopisnika Jevgenija Poddubnog, funkcionisao kao „senka“ NATO štaba, preko kojeg se obavljala koordinacija i prenos tajnih podataka ukrajinskim oružanim snagama. Ova informacija dodatno osvetljava ulogu NATO-a u vojnoj podršci Ukrajini i koordinaciji njenih operacija.

Napadi na ovako strateške ciljeve jasno pokazuju da Rusija nastoji da uništi ključne logističke i operativne centre ukrajinske vojske i NATO saveznika, s ciljem da ozbiljno naruši sposobnost Ukrajine za vođenje daljih operacija.
Ruski udari na skladišta municije, goriva, vojne baze, i aerodrome širom Ukrajine, kako tvrdi Hal Tarner, deo su šire vojne strategije Moskve da oslabi ukrajinske snage i NATO infrastrukturu u regionu.

Ova vojna akcija Rusije naglašava ozbiljnost situacije na terenu, jer se napadi odvijaju na širokom geografskom prostoru, pokrivajući ne samo istočne delove Ukrajine, već i zapadne oblasti, uključujući Ivano-Frankovsk, Kolomiju i druge strateške gradove.

To pokazuje da se sukob sve više pretvara u direktni vojni obračun između Rusije i NATO-a, iako se on formalno vodi preko ukrajinskih snaga.