SLOVENIJA ŠALJE UKRAJINI ORUŽJE JNA – Slovenački premijer ništa se ne pita, Amerikanci taj „posao“ završavaju preko državnih sekretara

Dobro obavešteni bloger, koji je nekada bio deo vrha slovenačkih bezbednosnih struktura i zahvaljujući tome održao dobre izvore informacija, šokirao je protekle sedmice javnost informacijom da spisak oružja koje Slovenija šalje u Ukrajinu – sastavlja Pentagon.

Tu se ne pita ni slovenački premijer, čak ni ministar odbrane, Amerikanci taj „posao“ završavaju preko državnih sekretara ili drugih nižih potrčaka vlade. Ukratko, slovenačko ministarstvo odbrane je samo puki izvršilac zahteva nalogodavaca iz NATO-a. Slovenija je Ukrajini prvo poklonila i poslala 35 oklopnih vozila pešadije BVP M-80A, patom 28, uz asistenciju Izraela modernizovanih, tenkova M-55S, a potom su na red za slanje put Kijeva stigle i američke haubice M2A1. Ljubljana ih je na ukrajinski front poslala šesnaest.

Spisku treba dodati i 20 američkih „hamvija“ (HMMWV M1114) i 20 „valuka“ odnosno „pandura“, oklopnih vozila pešadije sa šest točkova, kao i šest lakših dronova, namenjenih izviđanju neprijateljskih položaja i drugim borbenim zadacima, kao i veću količinu protivavionskih topova.

Deo tih podataka procureo je u javnost jer se širokogrudošću Slovenije pohvalila slovenačka ministarka spoljnih poslova Tanja Fajon: „Slovenija pruža veliku vojnu pomoć Ukrajini; ova vlada je Ukrajini dala opremu za jedan mehanizovani i jedan oklopni bataljon, kao i jednu artiljerijsku bateriju. Ukrajinu od ruskih napada brani 200 slovenačkih protivavionskih topova uz 8.000 protivtenkovskih mina, kao i municija, gorivo i brojna druga oprema. U pogledu stvarne pomoći u odnosu na broj stanovništva, nema sumnje da je Slovenija među vodećim državama koje stoje uz Ukrajinu i pomažu joj da se brani“.

Ministarku Fajon je potom opozicija optužila – za izdaju vojne tajne. Razlog? Većina od nabrojanih podataka nije bila poznata javnosti.

Lokalni mediji su na tragu tih optužbi izvestili da se radi o protivvazdušnim topovima jugoslovenske proizvodnje „zastava M55“ koje je JNA koristila od sredine 50-ih godina prošlog veka. Istočna komanda ukrajinskih snaga objavila je 7. decembra snimak na kome se vide pripadnici Teritorijalne odbrane Ukrajine kako tokom vežbi koriste trocevni protivavionski top 20 mm M55, proizvođača kragujevačke „Crvene zastave“.

U međuvremenu su ruski mediji suzili spisak zemalja koje mogu da snabdeju Kijev protivvazdušnim naoružanjem. Među „osumnjičenima“ se našla, uz Hrvatsku i Severnu Makedoniju, i Slovenija.

M55 je bio namenjen pripadnicima Jugoslovenske narodne armije i izvoznom tržištu, kao i za ugradnju na plovila Ratne mornarice Jugoslavije. Bilo je nekoliko različitih modela. Prvi je ušao u upotrebu još 1955. godine. Potom je 1971. završen prvi „Zastavin“ prototip sa tri cevi. Maksimalan domet za ciljeve u vazduhu je 4.000 metara, dok je operativni domet za ciljeve na zemlji 2.500 metara; maksimalni domet je malo veći od pet kilometara. Ukrajinska vojska je na neke od tih topova postavila kamere kineske proizvodnje koje omogućavaju nišandžiji da u vazduhu lakše vidi mete.

Ono o čemu se u slovenačkoj i široj javnosti malo zna, je da se Slovenija kiti tuđim perjem, jer se radi o oružju JNA koje formalno – nije „slovenačko“. Posle povlačenja JNA iz Slovenije je 18. oktobra 1991. godine između slovenačkog ministarstva odbrane i jugoslovenskog saveznog sekretarijata za narodnu odbranu potpisan sporazum prema kome je Slovenija dužna da „čuva“ oružje savezne armije. Da „čuva“, a ne da koristi, nikako da proda, još manje da poklanja.

Slovenački portal „Nova24TV“ je sporazum o „čuvanju“ oružja protumačio na sledeći način: „Borbeno-tehnička sredstva koja se nalaze u objektima JNA u Sloveniji transportovaće se u Vrhniku i u vazdušnu bazu u Cerklju, dok pešadijsko naoružanje, municija i eksploziv idu u skladište u Mačkovcu. Sve to ostaje vlasništvo Jugoslovenske armije sve dok ne bude sklopljen sporazum o deobi“.

Pošto „u prelaznom periodu“, tačnije u poslednje tri decenije nije bio ispregovaran ni ugovoren sporazum o podeli oružja nekadašnje savezne države, jasno je da oružje koje Slovenija poklanja Ukrajini uz blagoslov NATO-a nije slovenačko već se radi o imovini svih republika nastalih na tlu SFRJ. Slovenija jednostrano i u suprotnosti sa sporazumom koji je potpisala oktobra 1991. – „ispod žita“ krčmi zajedničko nasleđe, što bi ostalo „državna tajna“ da se nije istrčala samoljubiva ministarka spoljnih poslova.

Sada je jasno i zašto su neka od Ukrajini poklonjenih sredstava u celini, ili najvećim delom napravljena u Srbiji, na primer protivavionski topovi ili oklopna vozila pešadije BVP M-80A. Prema utvrđenoj međunarodnoj praksi, Slovenija bi morala države proizvođače tog oružja da zamoli za dozvolu da ga izveze u Ukrajinu; morala bi, dakle, da zamoli prevashodno Srbiju (koja vodi neutralnu politiku), a kada su u pitanju tenkovi i Rusiju kao naslednicu Sovjetskog Saveza. Što Slovenija nije učinila.

Drugo je pitanje kako Ljubljana to oružje uopšte šalje u Ukrajinu. Naoko se radi o „donacijama“ o kojima „samostalno“ odlučuju države članice Evropske unije i NATO-a.

UKRAJINI SE NE PIŠE DOBRO: Isplivao tajni dokument nemačke obaveštajne službe VOJNI LIDERI FRUSTRIRANI STANJEM NA FRONTU

Mitja Kunstelj, dobro obavešteni nekadašnji pripadnik specijalne jedinice slovenačke Teritorijalne odbrane MORiS, na svom blogu „Mikstone“ iznosi kako stvari zaista stoje: „O toj poslednjoj pošiljci Ukrajini od 20 oklopnih vozila, saznao sam kako stoje stvari u (slovenačkom) Ministarstvu odbrane. Nema tu neke interakcije između premijera (Roberta Goloba) i ministra odbrane (Marjana Šarca). Niži zvaničnici NATO-a iz redova logističkog planiranja šalju direktno Ministarstvu odbrane zahtev i precizan spisak šta da šalju Ukrajini. Marjan (Šarec) je obavešten tek kada treba formalnosti radi da potpiše dokumente. Naši zvaničnici u ministarstvu odbrane smatraju nečuvenim da im zvaničnici NATO-a šalju veoma detaljan spisak svega što traže da šaljemo. Lista uključuje čak i serijske brojeve vozila! I mi pričamo o nezavisnoj Sloveniji? Poslednji zatočenik u Dobu (zatvor blizu Ljubljane) više je nezavisan nego Slovenija u NATO i EU“.

Tamo gde nema slobodne želje i volje da se nešto nekome da, ne možemo govoriti o „donacijama“. Jer to nisu donacije. To su zapravo „donacije“ Pentagona koji se ponaša kao da je Amerika vlasnik svih slovenačkih borbenih sredstava, pa ih po nahođenju otima od Ljubljane i „preusmerava“ na ukrajinski front. Sloveniji je slaba uteha da tu nije usamljena, jer isti tretman Vašingtona sleduje i drugim lakejskim državama iz američke „evropske kolonije“.