VETAR ČUPA BANDERE A TALASI VEĆI OD ZGRADE: Oluja razara Skandinaviju

U četvrtak krajem dana i u noći ka petku, na Skandinaviju se direktno obrušio ciklon, koji je doneo najjaču orkansku oluju Norveškoj u prethodnih 30-ak godina, ali i najjače udare vetra u Švedskoj.

 #StormIngunn produced wind gusts up to 62 m/s (223 km/h) in Norway last night. You can also see the northern lights in this image, top-left corner. pic.twitter.com/hTquessZXu— Kairo Kiitsak 🇪🇪 (@kairokiitsak) February 1, 2024

Ciklon je nastao između Islanda i Farskih ostrva i doneo je prvo Farskim ostrvima uragasnke vetrove od 150 do 200 km/h.

Potom je ciklon nastavio put preko Norveškog mora i došlo je do eksplozije ciklona, jer je vazdušni pritisak za 24 časa opao za neverovatnih 50 milbara.

Ipsred obala severozapadne Skandinavije vrednost pritiska u centru ciklona opala je na 936 mb, što se sreće uglavnom kod snažnih tropskih ciklona, odnosno uragana.

Ovaj ciklon direktno se obrušio na severozapadnu obalu Skandinavije, čak je i na samom kopnu zabeležena vrednost pritiska od 936 mb, dok je istovremeno južno od Britanskih ostrva bio prisutan snažan anticiklon sa vrednošću od 1036 mb. Dakle, na malom rastojanju razlika u pritisku bila je neverovatnih 100 milibara, što je dovelo do uraganskih vetrova.

Najjači vetrovi od 250 km/h zabeleženi su na Norveškom moru, uz talase visine od 25 metara. Ovi vetrovi susreću se samo u uraganima pete kategorije. Severozapadnu obalu Norveške pogodili su udari vetrova od 223 km/h, a celu obalu Norveške duž Norveškog mora udari vetrova iznad 140 km/h.

Ovakvi vetrovi uslovil su i materijalnu štetu i nosili su sve pred sobom. Na obalna područja obrušavali su se talasi visine od 20 metara.

Bilo je i poplava, a širom obalnog područja palo je od 50 do 150 litara kiše po kvadratnom metru. Istovremeno, na okollnim plnainama palo je i do dva metra, uz uraganske vetrove od 200 km/h, pri čemu stvarani nanosi visine nekoliko metara.

Zahvaljujući svom položaju, Oslo je izbegao najjači udar oluje, ali ne i vreme u vidu jakih vetrova.

Tokom današnjeg dana centar ciklona premeštao se dalje na istok unutar kopna severne Skandinavije, pri čemu je vrednost pritiska bila samo 940 milibara, a vetrovi od 100 kilometara na čas duvali su i unutar kopna, na severu Švedske i do 180 km/h, što je najjači vetar ikada u Švedskoj.

U svom zadnjem delu ciklon je danas doneo hladna severozapadna strujanja i obilne snežne padavine širom Norveške i Švedske.

U sklopu ovog ciklona prostire se i hladni front, koji je danas doneo jake vetrove i padavine centralnoj Evropi, a u noći pred nama preći će i preko Srbije, uz jak severozapadni vetar, prolazne padavine i manji pad temperature vazduha.

Inače, ciklon koji je u poslednja 24 sata pogodio severnu Evropu, jedan je od najjačih vantropskih ciklona ikada u Evropi. Dakle, reč je o vantropskom ciklonu. Ono što ga razlikuje od tropskih ciklona, odnosno uragana i tajfuna, što se javlja u umerenim i polarnim širinama, što je dimenzija reda veličine i preko hiljadu kilometara, uz sebe ima atmosferske frontove. Kada je reč o sličnosti, i ovaj vantropski ciklon imao je vetrove nalik onim pravim uraganskim.

Ovakvi snažni vantropski cikloni nastaju samo iznad okenskih površina na širinama od 40 do 70 s. i j.g.š, naročito u severnijim predelima okena na severnoj Zemljinoj polulopti i u južnijim predelima na juznoj Zemlinoj hemisferi. Direkrno se tako snažni obrušavaju na priobalna područja, a potom značajno slabe prelaskom preko kopna dalje ka unutrašnjosti, a veliku ulogu igra i orografija, pa tako planine uz obalu za njih predstavljaju neki vid barijere.

Srećom, ovakvi cikloni ne mogu da se jave nad našim područjem, niti da u takvom obliku dođu do Srbije i našeg regiona, ali svojim obodnim delom i frontovima mogu da deluju u vidu jakog pogoršanja vremena, prozanih padavina i olujnog nevremena, uz padavine. Čak i kad se upute sa Atlantika ka Srbiji, dođu kao znatno oslabljeni.

Najčešće se javljaju tokom zimskih i jesenjih meseci i sa Atlantika se obrušavaju na severnu i zapadnu Evropu, naročito na atlantsku obalu Francuske, Irske, Islanda, Britanskih ostrva, Danske, Norveške i zemalja Beneluksa.

Najjači su na potezu između Irske, Islanda, Škotske i Norveške, a redovno prelaze preko Farskih ostrva.

Snažni vantropski cikloni mogu se javiti i dosta južnije, pa da pogode Španiju i Portugaliju, ali i na Mediteranu i u Crnom moru, čak se i tada vrednost pritiska retko spusti ispod 980 milibara, a sve zbog manje površine Mediterana kada je voda u pitanju u odnosu na ogroman Antlanitk.

Ono po čemu se razliku vantropski cikloni od tropskih jeste i način nastanka. Dok tropski nastaju iznad veoma toplih vodenih površina. čija je temperatura mora minimum 26-27°C, vantropski nastaju iznad hladnih, pa je tako temperatura Norveškog mora ovih dana oko 8-10°C, što je zahvaljujući efektu Golfske struje za 10 stepeni više nego što bi trebale da budu na tim širinama, pri čemu bi se more zaleđivalo.

Tropski cikloni pogađaju uglavnom suptropska područja, ali kao veoma razvijeni mogu stići i dosta severnije, neretko i do Evrope, ali dosta slabiji u odnosu na tropska područja. Ipak, često se desi da ciklon izgubi karakterisitike uragana, ali da se transformiše u vantropski i pogodi istim intenzitetom područje  Atlantika od Portugalije, pa sve do Islanda i Norveške, a ova situacija događa se uglavnom krajem leta i početkom jeseni, dok se vantropski cikloni obrušavaju tokom cele godine, ali sa većom čestinom tokom jesenjih i zimskih meseci.

DRAMATIČNO U KIJEVU ZALUŽNJI SMENJEN: Zelenski je prelomio, čeka se reakcija vojske na frontu

Dobra vest je da ni tropski cikloni ne kao snažni vantropski koji su danas pogodili sever Evrope ne mogu da stignu do Srbije.

Preko Srbije prelaze znato oslabljeni cikloni sa Atlantika i Mediterana, ali dovoljno jaki da donesu obilnije padavine, olujne vetrove i različite vazdušne mase u vidu otopljenja i zahlađenja.

Izuzetak je bio ciklon iz maja 2014. godine. On se ni po čemu nije razikovao od većine ciklona koji prelaze preko našeg područja, već se zbog anticklona sa obodnih strana, danima zadržavao i kružio kao zarobljen nad našim područjem i natapao jedno te isto područje, što je dovelo do katastrofalnih poplava u novijoj istoriji.

Last night, a new Norwegian record was established for average wind speed at Kvaløyfjellet on Sømna. Between 1 and 2 AM, the wind reached an impressive 121.43 miles per hour, making it the highest mean wind speed ever recorded in Norway.

Wind gusts recorded….… pic.twitter.com/N6o4mTmwDd

— Volcaholic 🌋 (@volcaholic1) February 1, 2024

Poslednjih decenija sve češće se u Mediteranu javljaju medikani. Reč je o ciklonima, malih dimenzija, ali sa karakteristikima tropskih ciklona, odnosno uragana. Znatno su manjih dimenezija zbog male površine Mediterana, ali veoma jaki sa vetrovima i od 150 km/h. Nemaju za sebe vezane frontove, a javljaju se ugčavnom krajem leta i tokom jeseni, kada je temperatura mora vrlo visoka, često i iznad 27°C, ali mogu nastati i krajem jeseni i tokom zime kada je temperatura mora znatno niža, čak  nekada i 15-16°C. što je znatno niže od temperature za tropske ciklone. U proseku se dva do tri takva sistema jave iznad Mediterana, a mogu da pogode bilo koje područje koje izlazi na Sredozemno more. Na udaru se mogu naći Grčka, Turska, Kipar, Egipat, Italija, Francuska, Španija, Alžir, Tunis, Libija , Crna Gora, Albanija i sva ostrva unutar Mediterana.

Jedan takav sistem u septembru 2023. godine potopio je centralnu i istočnu Grčku i doneo razorne posledice, pri čemu je palo i do 1000 litara kiše, što je prosek za dve i pon godine. Potom se ovaj sistem uputio ja jugu i preko Jonskog mora sa tropskim karakteristikima kao medikan obrušio na sever Libije. Poginulo je više od 20.000 ljudi.

Sa promenom klime i porastom temperature mora ovi sistemi biće sve češći narednih godina na Mediteranu.

Srećom, ni ovakvi cikloni ne mogu da pogode Srbiju