BUKNULO ŽARIŠTE OPASNE ZARAZE NA 10 KILOMETARA OD CENTRA BEOGRADA: Inspektori preduzimaju mere da spreče ŠIRENJE BOLESTI!

Ptičiji grip (Avijarna influenca – AI), zarazna bolest domaće živine i divljih ptica je naročito eskalirao u poslednjih nekoliko godina, situacija je u dužem vremenskom periodu nepovoljna, kako u svetu, tako i u Evropi i regionu.

OVO SU SIMPTOMI NOVOG SOJA KORONA VIRUSA KOJI SE POJAVIO U SRBIJI: Ako ih osetite – izolujte se na 7 dana

Obzirom da je bolest široko raširena Uprava za veterinu organizovala je praćenje kretanja i kontrolu AI na području cele teritorije Srbije te je od početka godine u našoj zemlji registrovano šest zarišta ove opasne bolesti koja se sa ptica i živine može preneti i na ljude.

– Ukupno je u 2023. godini u Srbiji registrovano 6 žarišta prtičijeg gripa kod divljih ptica, pri tome nisu zabeleženi slušajevi kod domaće živine i na komercijalnim farmama – saopštila je Uprava za veterinu.

Kako navode, poslednji slučaj AI u Srbiji potvrđen je kod labudova. Analize sprovedene u VSI Кraljevo potvrdile su prisustvo avijarne influence kod 5 uginulih labudova koji su pronađeni na lokaciji Borča, Opština Palilula, u kanalu Vizelj, na levoj obali Dunava.

– Trenutno je aktivno samo jedno žarište na lokaciji kanal Vizelj – Borča, dok je ostalih 5 žarišta odjavljeno – ističe se u saopštenju objavljenom na sajtu Uprave za veterinu.

Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u slučaju potvrde bolesti donosi rešenje kojim se proglašava zaraženo područje u poluprečniku od najmanje 3km i ugroženo područje u poluprečniku od najmanje 10 km od žarišta, odnosno od mesta pojave bolesti i kojim su propisane i naložene određene kontrolne mere u skladu sa propisima.

Na celokupnom zaraženom i ugroženom području, kontinuirano se vrši popis, opservacija i kontrola zdravstvenog stanja živine na svim gazdinstvima, kao i zdravstveni nadzor divljih ptica na njihovim staništima.

Aktivan i pasivan nadzor

Sprovođenje aktivnog i pasivnog nadzora, odnosno kontrole zdravstvenog stanja živine u potencijalno rizičnim područjima blizu vodenih površina sa divljim pticama, zatvaranje živine u objekte, sprečavanje direktnog i indirektnog kontakta između divljih ptica i živine i podizanje biosigurnosnih i higijenskih mera na gazdinstvima su osnovne preventivne mere koje se preduzimaju u cilju sprečavanja pojave i širenja ove zarazne bolesti.

Visokopatogeni soj virusa H5N1 se može preneti na ljude, stoga je najbitnije izbegavati bilo kakav kontakt sa divljim pticama.

Apeluje se na vlasnike i držaoce živine, zatvaranje živine u objekte, sprečavanje direktnog i indirektnog kontakta između divljih ptica i živine i podizanje biosigurnosnih i higijenskih mera na gazdinstvima kao osnovne preventivne mere koje se preduzimaju u cilju sprečavanja pojave i širenja ove zarazne bolesti.

S tim u vezi bitno je sprovoditi mere prevencije:

• Pranje ruku / dobra higijena
• Lična zaštitna oprema / namenska odeća
• Dezinfekciju vozila i opreme
• Zatvaranje ptica i živine
• Uklanjanje ostataka hrane koji mogu privlačiti divlje ptice
• Ograničenje kretanja na gazdinstvo sa živinom i sa njega
• Propisno uklanjanje leševa živine
• Suzbijanje štetočina
• Izbegavanje kretanja u staništima divljih ptica koje potencijalno mogu biti nosioci uzročnika bolesti kao i kontakta sa leševima uginulih divljih ptica.

– U slučaju primećene promene zdravstvenog stanja kod živine ili ptica koje je praćeno povećanim uginućima, potrebno je obavestiti veterinara radi blagovremenog preduzimanja daljih neophodnih mera – ističu iz Uprave za veterinu.

Rezervoari virusa

U saopštenju se podseća da je avijarna influenca (AI) veoma kontagiozna zarazna bolest, izazvana virusima influence tipa A. Rezervoar i vektor virusa avijarne influence predstavljaju određene vrste migratornih divljih ptica (guske, patke, labudovi), čije je stanište vezano uglavnom za vodena staništa (močvare, jezera, bare, reke).

Neke od ovih vrsta ne pokazuju kliničke znakove bolesti. Migratorne ptice mogu preneti virus na ogromna rastojanja (pa i interkontinentalna) i tako vršiti značajan uticaj na biocenozu određenih regija. Takođe, one mogu biti izvor infekcije za neke autohtone vrste ptica stanarica, okolnu dvorišnu živinu, druge domaće životinje (svinje) i čoveka.

Podtipovi H5, H7 i H9 virusa influence A redovno uzrokuju kliničku manifestaciju bolesti kod domaće živine, a podtipovi H5 i H7 su posebno patogeni za kokoš i ćurke. Visoko patogeni sojevi virusa mogu naneti ogromne direktne i indirektne ekonomske štete farmama živine, s obzirom da mortalitet može biti i blizu 100%.

Кod pojedinih podtipova visoko patogenih virusa avijarne influence, zabeleženo je prenošenje i na druge vrste sisara, kao i na čoveka (H5N1 i dr.). Mogućnost izazivanja bolesti kod čoveka ovoj bolesti daje i javno medicinski značaj.

Ova zarazna bolest domaće živine i divljih ptica je naročito eskalirala u poslednjih nekoliko godina, uzorkujući kako velike ekonomske štete na komercijalnim farmama domaće živine kao posledicu sprovođenja mera i postuka za sprečavanje širenja bolesti, njeno suzbijanje i iskorenjivanje, tako i velike gubitke usled posrednih restriktivnih mera u pogledu zabrane i ograničenja prometa živine i ptica, jaja, mesa i proizvoda od živine, koje se primenjuju na u slučaju pojave AI na pogođenom području.

Epizootiološka situacija avijarne influence u dužem vremenskom periodu je nepovoljna, kako u svetu, tako i u Evropi i regionu. U prethodnom periodu bolest je ustanovljena u Poljskoj, Slovačkoj, Češkoj, Ukrajini, Nemačkoj, Holandiji, Italiji, Austriji, Velikoj Britaniji, Švedskoj, Švajcarskoj, Finskoj, Irskoj, Litvaniji, Estoniji, Кiparu, Francuskoj, Belgiji, Danskoj, kao i u susednim državama Republike Srbije Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj i Hrvatskoj.

Obzirom da je bolest široko raširena Uprava za veterinu organizovala je praćenje kretanja i kontrolu AI na području cele teritorije Srbije kroz monitoring, uzorkovanje kod divljih ptica i živine radi dijagnostičkih ispitivanja u cilju rane dijagnostike i sprečavanja širenja ove zarazne bolesti.