DEDA MRAZ: Priča o radosti, darivanju i legendi koja traje vekovima
Deda Mraz je jedna od najpoznatijih figura na svetu – veseli starac sa belom bradom, crvenim kaputom, sankama koje vuku irvasi, i vrećom punom poklona za decu. Ali, iza ove simpatične slike krije se bogata istorija, legende koje su se kroz vekove preplitale, i beskrajno inspirativna priča o ljubavi, nesebičnosti i čaroliji praznika.
Sveti Nikola: Početak legende
Priča o Deda Mrazu započinje sa Svetim Nikolom, biskupom iz Mire u 4. veku, koji je poznat po svojoj velikodušnosti i čudesnim delima. Najpoznatija priča o njemu govori kako je tajno pomagao siromašnoj porodici, ostavljajući zlato u čarapama koje su devojke ostavljale kraj prozora. Ovaj čin ljubavi i nesebičnosti postao je osnova za tradiciju darivanja.
Sveti Nikola se u Evropi slavio vekovima, posebno u Holandiji, gde je poznat kao Sinterklaas. Holanđani su ovu tradiciju preneli u Ameriku, gde je ime evoluiralo u “Santa Claus”.
Od folklora do magije: Transformacija Deda Mraza
Tokom srednjeg veka, priče o Svetom Nikoli mešale su se sa lokalnim paganskim običajima. Germanski bog Odin, koji leti nebom na Sleipniru, svom osmonogom konju, i daruje poklone deci, uticao je na oblikovanje mita o Deda Mrazu.
Do 19. veka, lik Santa Clausa se učvrstio u američkoj kulturi. Pesma “The Night Before Christmas” iz 1823. godine dala je moderan oblik ovoj figuri: veseli starac sa sankama koje vuku osam irvasa, koji ulazi u domove kroz odžak i donosi poklone. Ova magična slika oslikava radost i uzbuđenje koje deca osećaju tokom praznika.
Dom Deda Mraza: Magična Laponija
Iako se Deda Mraz dugo povezuje sa Severnim polom, moderna tradicija često njegov dom smešta u Laponiju, na severu Finske. U mestu Rovaniemi postoji pravo „Selo Deda Mraza“, gde posetioci mogu da ga upoznaju, vide njegove irvase i pošalju pisma iz njegove pošte.
Govori se da Deda Mraz živi u drvenoj kući okruženoj snegom, vilenjacima i njegovom voljenom gospođom Mraz. Njegova radionica radi tokom cele godine kako bi pripremila poklone za decu širom sveta.
Pisma Deda Mrazu: Most između snova i stvarnosti
Jedan od najemotivnijih delova priče o Deda Mrazu jeste tradicija pisanja pisama. Milioni dece širom sveta svake godine pišu Deda Mrazu, izražavajući svoje želje, nade i zahvalnost. Ta pisma su često ispunjena iskrenošću i ljubavlju, a neka deca dodaju i crteže ili male poklone.
Adresa Deda Mraza na Severnom polu ili u Laponiji omogućava roditeljima i poštanskim službama da odgovore na ova pisma, stvarajući poseban osećaj čarolije.
Irvasi i Rudolf: Čarobna pomoćnici
Irvasi Deda Mraza su nerazdvojni deo njegove priče. Njihova imena – Dasher, Dancer, Prancer, Vixen, Comet, Cupid, Donner, Blitzen, i kasnije Rudolf – oslikavaju njihov čarobni karakter.
Rudolf, crvenonosi irvas, postao je deo legende sredinom 20. veka, zahvaljujući pesmi i knjizi koje su ga proslavile. Njegova priča o hrabrosti i prihvatanju različitosti inspirisala je mnoge generacije.
Deda Mraz i Koka-Kola: Moderni izgled
Iako mnogi veruju da je Koka-Kola “izmislila” Deda Mraza, to nije tačno. Međutim, marketinška kampanja ove kompanije iz 1931. godine, sa ilustracijama Hadona Sandbloma, definitivno je oblikovala izgled Deda Mraza kakvog poznajemo danas. Njegova crvena odela, ljubazni osmeh i vesela pojava postali su univerzalni simbol radosti.
Pre ove kampanje, Deda Mraz je često prikazivan u različitim bojama – zelenom, plavom ili smeđem.
Magija praznika: Odžaci, keksi i mleko
Jedan od najlepših detalja vezanih za Deda Mraza je način na koji “donosi” poklone. Priča kaže da ulazi kroz odžak, ostavljajući poklone ispod jelke ili u čarapama koje vise kraj kamina.
Deca širom sveta ostavljaju kekse i mleko za Deda Mraza kao mali znak zahvalnosti za njegov trud. Ova tradicija naglašava ideju međusobnog darivanja i stvara toplu vezu između dece i ove mitske figure.
Deda Mraz kroz kulture
Iako Deda Mraz dominira zapadnom tradicijom, svaka kultura ima svoje verzije priče. U Rusiji, tu je Ded Moroz, koji donosi poklone za Novu godinu, dok mu pomaže Sneguročka, njegova unuka. U Italiji, decu posećuje veštica Befana, a u Španiji su to Tri kralja.
Zanimljivosti o Deda Mrazu
- Svake sekunde Deda Mraz mora da poseti 822 domova kako bi obezbedio poklone za svu decu.
- Najveća pošta Deda Mraza nalazi se u Finskoj, gde godišnje stiže preko pola miliona pisama iz 200 zemalja.
- Tradicija darivanja čarapa potiče iz priče o Svetom Nikoli i vrećama zlata koje je ostavljao u čarapama kraj kamina.
Deda Mraz nije samo figura iz bajke – on je simbol dobrote, zajedništva i ljubavi. Njegova priča nas podseća na važnost darivanja, brige za druge i očuvanja čarolije u našim srcima. Bez obzira na to gde živimo i kako ga zovemo, Deda Mraz ostaje univerzalna inspiracija za prazničnu radost i veru u bolje sutra.
Gledajte “Happy” kablovske kanale i to: “Moje happy društvo”, “Moj happy život”, “Moja happy zemlja” i “Moja happy muzika”.
Program se emituje kod kablovskih operatera “IrisTV” i “Supernova”, a možete ih pronaći na sledećim kanalima: “Moje happy društvo” - IrisTV / 171 ; Supernova / 71 | “Moj happy život” - IrisTV / 172 ; Supernova / 72 | “Moja happy zemlja” - IrisTV / 173 ; Supernova / 73 | “Moja happy muzika” - IrisTV / 174 ; Supernova / 74