MIGRANTI PROLAZE ISPOD RADARA: Da li će zatvaranje nemačkih granica povećati broj izbeglih kod nas?

One su urodile plodom, te po subotičkim ulicama i okolnim naseljima migranata nema, a mogu se videti samo oni koji na različite načine pokušavaju da pređu državnu među sa Mađarskom.

Kako za „Novosti“ objašnjavaju nadležni, mere nijednog trenutka nisu prekinute:

– S obzirom na to da je Prihvatni centar privremeno zatvoren, ne postoji nijedan zakonski osnov da migranti borave na prostoru Subotice i oni koji se tu zateknu, uglavnom osobe u tranzitu i oni koji pokušavaju istog dana da pređu granicu, odmah budu uhapšeni i sprovedeni do prekršajnog suda ili u pritvor – objašnjava Bojan Šoralov, načelnik Severnobačkog okruga. – Od jula do sada, po Zakonu o strancima, privedeno je 78 ljudi, od toga pet žena i isto toliko maloletnika. Po Zakonu o graničnoj kontroli, u Prekršajni sud je privedena 141 osoba, od toga devet žena i 18 maloletnika. Njima su izrečene novčane ili kazne zatvora ukoliko ne mogu da plate, i potom bivaju trasportovani u prihvatne centre na jugu Srbije.

Policijska uprava u Subotici aktivno radi na pronalaženju krijumčara, a kontrolišu i vozila.

– Pre nekoliko dana uhapšena su dva krijumčara iz Tunisa i Turske, koji su prevozili osmoro migranata – podseća naš sagovornik. – Od najava da su pojačane kontrole granica u evropskim zemljama, počela je i pojačana kontrola graničnih prelaza sa Bugarskom i Makedonijom, odakle dolazi najviše ljudi. Poreklom su iz Sirije, Avganistana, Turske, Maroka i Bangladeša. U tome nam pomaže „Fronteks“ a pojačane kontrole su za 70 odsto smanjile njihovo prisustvo na teritoriji Srbije. Kako će se one odraziti kada počnu da deluju mere evropskih zemalja niko ne može sada da kaže, ali verujemo da će biti kao i dosad.

Za razliku od prošle jeseni, kada su se rafali orili Makovom sedmicom i šumom na samoj mađarskoj granici, situacija u gradu je sada mirna. Grupe migranata nisu uočljive, a ukoliko ih i ima, onda se kreću u tišini i tokom noći.

– Viđamo kola da voze ka šumi, ali daleko ređe nego pre. Navodno su promenili rutu, pa idu ka granici sa Republikom Srpskom i na Drinu, ovde retko dolaze. Ne idu po prodavnicama, ne spavaju po kućama, premda je nedavno bio požar u šumi i pričaju da su ga izazvali migranti. U šumi ih sigurno ima, ali ni blizu kao pre godinu dana. Posle dužeg vremena osećamo se bezbedno – kaže nam Milan V. sa Makove sedmice.

Da to što migrante ne viđamo tako često na ulicama i putevima ne znači da su prestali da koriste rutu preko naše zemlje, potvrđuje Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. Prema njihovim podacima, kroz Srbiju je od početka godine prošlo više od 40.000 ljudi, a u svakom trenutku ih ima između 3.000 i 4.000 u zemlji.

– Ne vidimo ih jer je dve trećine centara za prihvat zatvoreno, pa su oni ili u privatnom smeštaju ili u rukama krijumčara, prolaze brzo i ispod radara – kaže Đurović.

Potvrđuje da veliki deo ide preko Drine i RS ka EU, ali, kako kaže, opet se povećava i broj onih koji se kreću ka Mađarskoj. Duž srpsko-mađarske granice više od polovine, pa čak i dve trećine, ne uspe da prođe dalje. Mađarske vlasti ih vrate u Srbiju.

– Ali, ti ljudi ne ostaju sada napolju, nisu nam vidljivi, migracije su mnogo brže i mnogo rizičnije – objašnjava Đurović, navodeći primere raznih saobraćajnih nesreća i utapanja, ali i stanova po gradovima, tzv. štekova, u kojima krijumčari drže ljude, neretko ih ucenjujući da bi nastavili dalje.

Đurović smatra da bi trebalo opet otvoriti centre tamo gde je vidljiva migracija, jer je samo tako moguća kakva-takva kontrola, a odlasci ljudi u EU, bez obzira na sve restriktivne mere, neće prestati, već će samo preći u ilegalne tokove. Balkanska ruta je i dalje jedna od najvećih.

– Nemačka je najnovijim privremenim kontrolama na svim granicama poslala, pre svega, poruku Austrijancima, Česima i Italijanima, da neće tolerisati migrante koji preko njih dolaze kao „turisti“, i da i ove zemlje moraju da pojačaju nadzor, inače će se usporavati drumski saobraćaj i trpeti ekonomija – objašnjava naš sagovornik.

Stacionarne i mobilne granične policije postojaće u narednih pola godine na svim nemačkim granicama i moći će da odbiju osobama ulazak u ovu zemlju. Đurović veruje da je akcija usmerena za unutrašnjo – političke svrhe, kao odgovor na brojne incidente i rastuću desnicu.

Ljudi kojima se odbije ulaz, međutim, neće biti vraćani u Srbiju, jer bi bilo veoma teško dokazati da su preko naše zemlje ušli u Uniju. To, međutim, ne znači da oni koji stignu dovde, neko vreme kod nas neće biti i blokirani, ako ne budu mogli dalje. Pred Srbijom je neizvesna zima.

Albanci masovno traže azil u EU

Poslednji izveštaj Evropske agencije za azil pokazao je da tražilaca azila ima i sa Balkana, a među njima su najbrojniji oni iz Albanije i kosovski Albanci. Ovi prvi podneli su za prvih šest meseci 3.778 zahteva, a ovi drugi 3.375.

Slede građani Severne Makedonije sa 1.872 zahteva, Srbije sa 1.660, BiH sa 750 i Crne Gore sa 182. Nemačka je primila petinu zahteva manje, a Italija za trećinu više nego lane. Stopa priznanja azila za albanske državljane ne prelazi tri odsto. Istovremeno, molbe Sirijaca (71.000) porasle su za sedam odsto u odnosu na isti period u 2023.

– Pretpostavljam da stanovnici Kosova sada češće podnose zahteve za azil zbog bezviznog režima koji su dobili. Sigurno je da tu ima i ekonomske migracije, ali i progona, međuklanskog ili onog pripadnika LGBT zajednice. Što se tiče Albanije, oni imaju dugogodišnju veliku migraciju, mahom u Veliku Britaniju, ali se ona sada preusmerava i na zemlje EU. Oni koji budu vraćani u postupku readmisije, a došli su sa Kosova, verovatno će tamo i biti poslati, a ne kao ranije, na teritoriju centralne Srbije – kaže Đurović.