VERNICI PALE SVEĆE I IZGOVARAJU OVE REČI – SLAVI SE PREPODOBNI SIMEON! Bio je okovan u verige, ali se Gospoda nikada nije odrekao

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Prepodobnog Simeona Persijskoga.

Kada se u Persiji umnožiše hrišćani, i imađahu svoje crkve, episkope, sveštenike i đakone, ustadoše protiv njih magi, koji izdavna behu učitelji, vođe i zaštitnici neznabožne vere persijske.

Ustadoše s njima zajedno iz zavisti i Jevreji, svagdašnji neprijatelji hrišćanski, i dogovoriše se sa magima, te nagovoriše cara Sapora da digne gonjenje na hrišćane. I najpre oklevetaše kod cara svetog Simeona, episkopa grada Selevkije – Ktezifona, da je tobož neprijatelj persijskog carstva a prijatelj grčkog cara, koga obaveštava o svemu što se u Persiji događa.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

Car Sapor najpre razreza veliki i ogroman danak na hrišćane, i za skupljače danka odredi najsvirepije ljude, da bi što bezdušnije zlostavljali hrišćane. Zatim otvoreno poče sveštenike i služitelje Božje ubijati, crkvene riznice pljačkati, i same crkve rušiti i sa zemljom sravnjivati.

Onda izdade naređenje da se liši slobode i dovede k njemu sveti Simeon kao neprijatelj persijskog carstva i njihovog nečestivog zloverja.

ČUDO U SRPSKOM MANASTIRU! Roditelji su doveli devojčicu sa TUMOROM, VRIŠTALA JE kada je poljubila KIVOT svetaca, lekari su posle toga ostali u ŠOKU

I bi doveden pred cara sveti Simeon sa dva sveštenika, Avdelajem i Ananijem; svi troje okovani u verige. Oni se ne samo ne uplašiše od careve jarosti, nego mu se čak i ne pokloniše. To još više razjari cara, i on upita svetitelja: Zašto mi se ne pokloni sada kao što si to ranije činio? Svetitelj odgovori: Ranije nisam bio privođen tebi na ovakav način, zato sam ti se poklanjao, odajući dužno poštovanje tvojoj carstvenosti. A sada, pošto sam priveden da bih se odrekao Boga mog i otstupio od vere moje, ne treba da se klanjam tebi, neprijatelju Boga mog.

Car ga onda stade nagovarati da se pokloni suncu, obećavajući mu za to mnoge poklone i odlikovanja. A ne bude li se poklonio suncu, on se hvaljaše da će potpuno istrebiti hrišćanstvo u svome carstvu. No kada vide da se svetitelj drži junački, i ne popušta ni pred laskama ni pred pretnjama, on naredi da ga vrgnu u tamnicu. Kad svetitelja izvođahu iz carske palate on ugleda starca evnuha Ustazana, koji beše vaspitač caru Saporu kao detetu, i uživaše veliki ugled, i zauzimaše prvo mesto u carevom dvoru. Ugledavši svetog episkopa Simeona, Ustazan ustade i nisko se pokloni Božjem arhijereju.

A Sveti Simeon okrenu od njega glavu svoju, i sa podignutim glasom ljutito ga ukori kao prestupnika, jer najpre beše hrišćanin, pa se potom iz straha od cara pokloni suncu. Ustazana to silno potrese, i on stade plakati i ridati; i svukavši sa sebe skupocenu odeću obuče se u crnu i poderanu, i sedeći pored kapije carske palate on kukaše govoreći sebi: Teško meni kukavnom! kako ću izaći pred Boga mog koga se odrekoh? Eto, Simeon okrenu glavu od mene zbog mog otpadništva. Kako onda da pogleda na mene Tvorac moj! – Govoreći tako, Ustazan ridaše neutešno.

Saznavši za to, car Sapor odmah prizva k sebi vaspitača svog Ustazana, i videći ga uplakana, upita ga, šta je razlog njegovom plaču i šta ga toliko ožalosti u carskoj palati. Ustazan odgovori: Nikada mi se ništa neprijatno ni žalosno ne dogodi u tvome carskom domu.

No voleo bih da uzmem na sebe sve neprijatnosti, žalosti i nevolje ovoga sveta, samo ne ovo zbog čega sad patim i plačem. O, ja toliko star, trebalo je da odavno umrem! A eto, još sam u životu, još gledam sunce kome se poklonih kao bogu. Oh, što ne umreh pre no što otstupih od Boga Tvorca svekolike tvari i uspoštovah tvar više nego Tvorca. Ali to učinih ne iskrena srca. Da bih tebi licemerno ugodio, ja učinih dve stvari zbog kojih zaslužujem smrt: otstupih od Hrista Boga mog, i izneverih tebe u starosti svojoj.

Neću više da gnevim Gospoda i Boga mog Isusa Hrista, Cara Besmrtnog – radi cara smrtnog; niti ću više prekloniti kolena svoja pred suncem, tvorevinom Božjom, nego ću se odsada večito klanjati jedino Bogu Tvorcu.

Čuvši to, car Sapor se veoma začudi tako neočekivanoj promeni kod Ustazana, i stade još više besneti na hrišćane, smatrajući da su ga oni nekim mađijama prelastili i izmenili. A žaleći starca, car ga moljaše kao oca, da ne nanosi bogovima takvu uvredu, sebi sramotu, i carskom domu žalost.

I nagovaraše ga čas laskama čas pretnjama. A Ustazan govoraše: Dosta je moja starost počinila bezumlja; više to činiti neću: neću poštovati više tvar nego Tvorca.

Car dugo i na razne načine nagovaraše Ustazana. Ali kad vide da je Ustazan odlučan i nepokolebljiv, on donese odluku da se Ustazan poseče mačem.

Vođen na smrt, blaženi Ustazan prizva k sebi svog vernog prijatelja evnuha, carevog pristava, i zamoli ga da otide k caru i dostavi mu ovu njegovu molbu: Care, ovako kaže Ustazan: opomeni se moje službe, kojom poslužih od mladosti svoje, najpre ocu tvome, zatim tebi sa svakim usrđem. Za ovo nisu potrebni svedoci, ti sam to dobro znaš. A za sve to ja molim od tebe samo jednu uslugu: Obavesti sve zašto umirem; naredi birovu da gromoglasno objavi svima: knezovima, velmožama i svemu narodu, da Ustazan umire ne zbog nekog zla i neraspoloženja prema caru, nego samo zato što je hrišćanin i ne želi da se odrekne Boga svog.

Kada ova molba bi dostavljena Saporu, on odmah izađe u susret Ustazanu. Jer nadaše se car, da će veliki strah uhvatiti sve hrišćane kada čuju da nije poštedeo ni vaspitača svog, starog, uglednog i voljenog Ustazana, nego ga zbog njegove vere u Hrista bez milosti predao na smrt.

A sveti Ustazan drukčije rasuđivaše o tome: Hrišćani, koje je on svojim ostupništvom uplašio i ožalostio kada čuju da se on ponovo obratio i mučeničku smrt za Hrista podneo, obradovaće se i junački okrepiti za slično mučeništvo. – I tako svetom mučeniku bi glava mačem otsečena, dok birov veleglasno objavljivaše da Ustazan dade glavu svoju pod mač za Hrista, ne za nešto drugo.

Saznavši za takvu končinu Ustazanovu, sveti episkop Simeon u tamnici sa sveštenicima i ostalim hrišćanima, ispuni se sa svima neiskazane radosti, i slavljaše Boga koji obrati Ustazana od zablude i uvenča ga vencem mučeničkim.

Posle toga sveti Simeon bi po drugi put izveden pred cara, i sa velikom smelošću govori mnogo pred carem o veri hrišćanskoj, i ne hte se pokloniti suncu ni caru. Gnevan, car naredi da svi hrišćani što su po tamnicama i u okovima, budu izvedeni na smrt, i to na Veliki Petak, dan spasonosnog stradanja Gospoda našeg Isusa Hrista. I biše izvedeni njih sto: među njima behu mnogi sveštenici, đakoni i drugi klirici. I car donese presudu: da svi budu mačem posečeni pred očima Simeonovim, i da Simeon bude poslednji posečen.

I kad ih sve vezane vođahu na smrt, vrhovni mag veleglasno govoraše: Ko od vas želi da se s carem pokloni suncu, ostaće u životu i biće odmah pušten na slobodu. – I nijedan mu se ne odazva, niti odgovori, jer niko od njih ne pristajaše da izabere vremeni život, već svaki željaše svim srcem da umre za Hrista životodavca. A sveti episkop krepljaše ih da neustrašivo idu u smrt, govoreći im mnoge božanske reči iz Svetoga Pisma i tešeći ih nadom na večni život u carstvu nebeskom. I biše svi posečeni; naposletku i pastir slovesnog stada, sveti Simeon, pošto posla ispred sebe svoje stado ka Pastirenačalniku Hristu, prekloni pod mač glavu svoju i pređe ka Gospodu.

Biše posečeni sa njim i oba sveštenika što zajedno sa njim behu uhvaćeni, Avdelaj i Ananija, obojica već stari. Kada sveštenik Ananija stavi glavu na panj, uzdrhta od straha celim telom. A carev pristav, Fusik, koji beše potajni hrišćanin, poče hrabriti Ananiju govoreći: Ne boj se, starče, zatvori oči, i budi hrabar, da bi odmah sagledao svetlost božansku! – Čim to izreče, bi odmah poznan kao hrišćanin i caru optužen. A on neustrašivo izjavi pred carem da je hrišćanin, odričući se bezbožja persijskog.

Besan od gneva, car naredi ne da ga mačem poseku, nego da ga umore najljućom smrću. Naime: probušiše mu odpozadi vrat, pa mu jezik izvukoše na potiljak i odrezaše, zatim mu sa celog tela kožu odraše, i tako sveca umoriše. – Tog istog dana uhvatiše i kćer njegovu Askitreju, i po dugom mučenju za Hrista ubiše.

Iduće godine, opet na Veliki Petak, bi ubijen za Hrista i carev omiljeni evnuh Azat i sa njim hiljadu drugih vernih. Tako skupa postradaše za Hrista hiljadu sto pedeset svetih mučenika, 341 ili 344 godine. A istoričari Sozomen i Nikifor2) pišu da je u to vreme, na Veliki Petak i na Uskrs, bilo pobijeno bezbroj hrišćana. Jer kad iziđe naređenje neznabožnog cara Sapora da se svi hrišćani istrebe u njegovom carstvu, tada hrišćani oba pola, stari i mladi, sami revnosno odlažahu iz svojih kuća, svim srcem se predavahu vlastima, i s radošću umirahu za Gospoda svog.

Kada bi ubijen sveti Azat evnuh, car zažali za njim, jer ga veoma voljaše, i obustavi dalje ubijanje hrišćana. Samo poruči svojim magima da na muke stavljaju učitelje i vođe hrišćanske, episkope i sveštenike, a naredi da štede ostali narod hrišćanski. A mi poštujući spomen pobrojanih i neizbrojanih svetih mučenika, slavimo podvigopoložnika i vencedavca Hrista Spasa našeg, sa Ocem i Svetim Duhom slavljenog vavek, amin.

*Gledajte „Happy“ kablovske kanale i to: „Moje happy društvo“, „Moj happy život“, „Moja happy zemlja“ i „Moja happy muzika“.
Program se emituje kod kablovskih operatera „IrisTV“ i „Supernova“, a možete ih pronaći na sledećim kanalima:
„Moje happy društvo“ – IrisTV / 171 ; Supernova / 71
„Moj happy život“ – IrisTV / 172 ; Supernova / 72
„Moja happy zemlja“ – IrisTV / 173 ; Supernova / 73
„Moja happy muzika“ – IrisTV / 174 ; Supernova / 74