ŽESTOKO UZBURKANA JAVNOST KINEZI PRAVE RAFINERIJU U SMEDERVU: Zašto je najava kineske investicije vredne 2,4 milijarde evra uzburkala javnost

Srbija bi uskoro trebalo da pored one u Pančevu, dobije još jednu rafineriju nafte i to u Smederevu. To je previđeno potpisanim sporazumima i memorandumima sa Kinom. Ta najava uzburkala je javnost u gradu na obali Dunava pre svega zbog straha od zagađenja u sredini gde je, kako tvrde lokalni aktivisti, vazduh već opterećen opasnim jedinjenjima zbog rada železare.

Iz javnosti se zna da je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala okvirni sporazum sa kompanijom China Energy International Group u kom stoji da je investicija vredna 2,4 milijarde evra, a da će u rafineriji raditi 700 ljudi.

Rafinerija u Smederevu bi bila u vlasništvu kineske kompanije.

Vlast u tome vidi napredak, dok građani na tu vest gledaju kroz prizmu zagađenja vazduha.

„Kinezi ako uspeju i sa železarom da osposobe da ne bude veliko zagađenje vazduha, valjda će i sa rafinerijom da bude u redu“, rekao je za Euronews Srbija Stanko, stanovnik Smedereva.

Njegov sugrađanin Dragan kaže da svašta može biti za napredak, ali da je pitanje za koji račun.

Drugi put u poslednjih 15 godina najavljuje se gradnja postrojenja.

Ugovor sa Komikom oilom, investicija koja je trebalo da košta 250 miliona dolara, raskinut je 2013. posle referenduma.

Tada su protiv rafinerije bile stranke koje sada vode grad i državu zajedno sa još nekoliko drugih partija.

„Jedno razmišljam kad nisam na vlasti, jedno obećavam bez ikakvih posledice za neispunjena obećanja, a drugo je kad sam na vlasti“, rekao je Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacija.

On je rekao da ako je Srbiji potrebna, rafinerija treba da bude locirana tamo gde je opravdano sa strane i ekologije, a ne samo transporta i blizine nekih ruta transporta.

„Šta je sa Smederevom? Smederevo je jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji, zbog industrijske proizvodnje koja i dalje opterećuje stanovništvo, ali i zbog istorijskog zagađenja, upravo železare“, rekao je Jovanović.

Projekat rafinerije bi trebalo da bude realizovan u narednih nekoliko godina, a ekolozi izražavaju zabrinutost da će gradnjom rafinerije, osim vazduha, biti zagađena i voda i zemljište.

Više o izgradnji nove rafinerije Euronews Srbija je pokušao da sazna od gradonačelnice Smedereva, ali na upit kabinetu gradonačelnice niko nije odgovorio, kao i od ministarke Đedović Handanović, ali iz ministarstva energetike su odgovorili da će sva pitanja dobiti odgovore kroz prostorni plan i tehničku dokumentaciju.

AP Photo/Hussein Malla

Međutim, za „Politiku“ ministarka energetike rekla je da će se pogon raditi po najvišim standardima Evropske unije, ali i da se država ne može odreći bitnog projekta pod izgovorom da ima uticaj na prirodu.

Šta bi donela rafinerija?

Na pitanje otkud interesovanje za izgradnju još jedne rafinerije u Srbiji i sa strane kineske kompanije i sa strane Srbije, profesor dr Petar Stanojević sa Fakulteta bezbednosti rekao je za Euronews Srbija da se tu radi o potpuno privatnoj investiciji, navodeći da srpska država niti se zadužuje, niti ulaže nešto u čitav projekat.

„Šta ona donosi? Pa donosi verovatno nekoliko procenata na bruto društveni proizvod, donosi zaposlenje za ljude, po njihovoj izjavi oni kažu to je 700 ljudi koji će se zaposliti, a posredno nekih 2.400 ljudi. To je apsolutno logično, to su neke cifre koje svuda u svetu kruže kada su u pitanju rafinerije i poslovanje rafinerija. Donosi nekih 2,4 milijarde direktnih stranih investicija i to je apsolutno opet u skladu sa nekim ciframa koje su uobičajene za ovakvu vrstu posla“, rekao je Stanojević.

Na pitanje postoji li prostor za rast tražnje za naftnim derivatima i na domaćem tržištu i u regionu, Stanojević je naveo da na prostoru bivše Jugoslavije još uvek funkcionišu samo dve rafinerije, jedna u Pančevu i jedna u Rijeci.

„Ta u Rijeci otprilike radi šest meseci godišnje, šest meseci ne radi zbog toga što se remontuje, modernizuje i to nije baš tako kratak vremenski period, mislim da se radi o nekih poslednjih pet godina. Na prostoru bivše Jugoslavije praktično više nema rafinerija, samo te Pančevačke i to što postoji od Riječke. Količina potreba je porasla značajno. Samo da to ilustrujem, Srbija ima nekih 369 automobila na 1.000 stanovnika, a evropski prosek je nekih 567. Bugarska ima 482, Hrvatska 479, Mađarska 463 vozila na hiljadu stanovnika. U principu, postoji neki prostor za rast. Samo da dostignemo evropski neki prosek, to je nekih 45 odsto dodatne tražnje“, rekao je profesor.

Buduća rafinerija bi, kaže, prodavala gorivo na regionalnom tržištu i na Mediteranu.

„U naftnom biznisu se stvari moraju posmatrati šire. Ne možete gledati ni samo ovaj naš region. Nemojte zaboraviti da su rafinerije u Ukrajini praktično uništene. Tako da će tu se takođe pojaviti neki prostor za postojanje nekih dodatnih kapaciteta“, rekao je Stanojević.

Rafinerija već ima u zemljama u okruženju, a Stanojević kaže da se u naftnom biznisu računa da je nekih 400 kilometara logistička zona oko rafinerije.

„Znači Burgas već ispada iz te zone, praktično Solun može da pokrije samo jug Srbije, Mađarska može da pokrije deo Srbije, Rumunija može deo, Rijeka je već donekle daleko, a Venecija i Beč su predaleko od srpskog tržišta“, rekao je on i naveo da bi buduća rafinerija mogla da se snabdeva iz nekoliko pravaca.

Šta propisuju zakoni?

Stanojević je rekao da je ideja da se u Smederevu pravi rafinerija veoma stara.

On kaže da je nekadašnji projekat Komiko oila potpuno različit projekat od sadašnjeg sa Kinezima i da oni nisu uporedivi, navodeći da je po projektu Komiko oila to trebalo da bude mala rafinerija, takozvana džepna rafinerija.

„Ta džepna rafinerija je trebalo da prerađuje samo takozvani, to naftaši kažu, otpad sa Crnog mora, odnosno trebalo je dovoziti razne polufabrikate od nafte do rafinerije Smederevo koji bi ih dalje prerađivali. To je bila jedna zastarela tehnologija, po nekim mojim informacijama. To je bila jedna rafinerija koja je bila, čini mi se, negde iz Amerike i bila je potpuno demontirana, spakovana i stajala u nekim skladištima kod Amsterdama. A ovde se sada radi u jednoj velikoj rafineriji tipa Pančevačke rafinerije, potpuno moderne, znači potpuno drugi tip projekta, nisu uporedivi“, rekao je Stanojević.

Povodom upozorenja građana i ekoloških pokreta na zagađenje životne sredine, on naglašava da u zakonskim propisima u Srbiji postoje jako detaljne i čvrste odredbe o tome kako se nešto mora graditi.

On je rekao da Zakon o integrisnom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine insistira na tome da moraju da se koriste takozvane najbolje dostupne tehnike da bi se napravio jedan takav objekat.

Prema njegovim rečima, po Zakonu o planiranju i izgradnji, generalni projekat, idejni projekat, prethodna studija opravdanosti, studija opravdanosti moraju da se iznesu na takozvanu revizionu komisiju, koju formira ministar i u kojoj su do sada bili vrsni stručnjaci koji su revidirali sve moguće projekte, posebno ovakve vrste.

„Definitivno po propisima, takozvanim pozitivnim propisima, problema ne bi trebalo da bude. Ukoliko država bude to kontrolisala, ukoliko inspekcije budu radile svoj posao, ne bi trebalo da bude nekih velikih problema. Moram samo da navedem primer markiranja goriva u Srbiji, gde inspekcija stvarno zavodi red. Tako da država može da zavede red. To nije neki veliki problem, ukoliko naravno želi da to zavede, a ja se nadam da želi“, zaključio je profesor.