„ŽIVETI JEDNI KRAJ DRUGIH NE ZNAČI BITI PORODICA“: Naš čuveni psihijatar otkrio zašto se savremeni brakovi RASPADAJU!

Problem savremene porodice jeste taj što malo vremena provodimo zajedno. Prema rečima našeg čuvenog psihijatra dr Aleksandra Misojčića, živeti jedni kraj drugih ne znači biti porodica. Voleti nekog ne znači poznavati nekog. Život u porodici podrazumeva mnogo kompromisa.

Nije redak slučaj da se savremena porodica za stolom skupi tek na godišnjem odmoru i tad dođe do izražaja nešto što ne prepoznajemo u svakodnevnoj jurnjavi života. Pitali smo našeg sagovornika zašto brakovi pucaju nakon letovanja? Koji su to konkretno razlozi za svađe? I da li svađe na odmoru generalno znače da brak ne štima? Godišnji odmori jesu periodi kada smo bliski, a svaka bliskost nosi rizik da se razočaramo i da vidimo nešto što ne želimo da vidimo.

Živeti jedni kraj drugih ne znači biti porodica

– Bojim se da je savremena porodica – porodica separatnog tipa. To znači da članovi porodice odvojeno žive na svoje načine, često se okupi i u pravom smilsu reči skupi za stolom na godišnjim odmorima. I tad dođe do izražaja nešto što ne prepoznajemo u svakodnevnoj jurnjavi. Baš tada dođu do izražaja te neke stvari koje ne vidimo kod našeg partnera ili ne prepoznajemo kod naše dece. Tako da godišnji odmori jesu periodi života kada smo bliski, a svaka bliskost nosi rizik i da se malo razočaramo i da vidimo nešto što ne želimo da vidimo – navodi dr Misojčić.

Prema njegovom mišljenju, veliki je pritisak na godišnjim odmorima. Razgovarajući sa ljudima, kako kaže, vidi da oni dva meseca pred godišnji odmor samo trpe, gutaju, potiskuju u sebe, i nadaju se da će taj godišnji odmor biti mesto gde će „napuniti baterije“, a to stvara veliki pritisak.

– Ja mislim da u životu neke stvari ne treba previše želeti, niti od nekih stvari previše očekivati. Mi previše očekujemo od tog odmora i kada krenu dva pojednica sa imperativom da se odmore, onda se postavlja pitanje koliko taj imperativ da se odmore ostavlja prostora za fleksibilnost, adatibilnost, za razumevanje, za tuđe potrebe, koje će nekad ići na uštrb toga da izađemo iz zone komfora – govori psihijatar Aleksandar i dodaje:

– Svađe ne treba katstrofizirati, nema funkcionalnog odnosa bez konflikta. Ja mislim da nije problem da li je bio konflikt, nego je probelm da li smo nešto naučili iz tog konflikta – ističe on.

Ljudi su skloni čestoj dramatizaciji „Jaoj, svađao sam se“. Pa, šta ako jeste. Stvari treba da se percipiraju ovako: Ako je mene ta svađa obogatila, ako sam ja promenio to što u mom ponašanju iritira meni dragu osobu, ako sam ja naučio da to više ne radim, onda je možda taj konflikt put ka nečemu dobrom.

– Naravno da ja nisam sagovornik toga da se mi svađamo po ceo dan, ali ne treba ni katastrofizirati svađe. Ja samo mislim da su besmisleni konflikti koji nisu suština različitosti između nas dvoje, koji nisu različiti prioriteti, različiti modaliteti godišnjih odmora, različite želje da se vaspitaju deca na ovaj ili onaj način. Nego se svađamo radi neke sujete, ljubomore, borbe za moć u partnerskom sistemu, narcisoidne povrede, dokazivanja. To su besmisleni konflikti. Ali, ako nastane koflikt iz toga što mi različito vidimo neke stvari u životu i ako iz tog konflikta nekako naučimo i dogovorimo se šta ćemo sa tom različitošću da radimo – onda je taj konflikt i dobrodošao – kaže doktor Misojčić-

Kako preudprediti konflikte?

– Razgovorom. Mi smo zaboravili da slušamo ljude. I kada nam neko nešto priča – mi odmah želimo da mu rešimo problem ili da mu objasnimo gde greši, a zapravo treba da imamo poziciju znatiželje. Moj prijatelj, moja supruga, moja drga osoba, dete nam nešto reklo, požalilo se, ne znači da ga savetujemo, ne znači da mu rešimo problem, ne znači da mu objansimo gde greši, već znači da ga čujemo, da ga shvatimo, da ga prigrlimo, da ga podržimo. Prevencija svađe jeste da razgovaramo na ovakav način – ističe on.

Ljubav je davanje

Zainteresovanost za druge ljude. Mnogi ljudi ne razumeju svoje partnere. Ne možemo da idemo sa nekim na odmor i da živimo sa nekim ukoliko ga ne poznajemo.

Ljubav nije imaperativ da se ja sad moram sebično odmoriti, pša sad svako ko mi narušava zonu komfora je moj veliki ometač na godišnjem odmoru.

– Treba ljude razumeti, sve su ovo ljudske stvari, umorni smo, potrošačko društvo nam nameće konstani rad, nemamo svakodnevni balans, nemamo vikend i onda sve strpamo u tih 15 dana mora. Tako da kada god primetimo da previše čekamo godišnji odmor, po mom mišljenju, to je znak da nešto promenimo u svakodnevnom životu. Prirodno je i normalno radovati se odmoru, ali ako dva meseca ranije odbrojavaš dane godišnjeg onda nešto ne valja u tvom svakodnevnom životu – kaže Misojčić.

Patrijahalna porodica je umrežena porodica, a tradicionalni tip letovanja podrazumeva da mi svi zajedno letujemo – mama, tata, dva deteta, labrador, po mogućstvu baba, deda da malo i pričuvaju kad zatreba.

– Međutim savremena porodica nema više kapacitet za to, ona se menja. Mi to možemo da volimo ili da ne volimo, da kritikujemo, sam nisam ljubitelj te tranformacije, ne zato što bih zaustavio vreme, već zato što mislim da prebrzo ide ka separtnom vidu porodice.

U separtnoj porodici ima tih primera da su neki lični planovi jednog člana porodice neminovno ispred porodičnog odmora i da je taj pojedinac u periodu mimo godišnjeg odmora izgradio način života iz kog je pitanje da li može uopšte da izađe i da li uopšte može da se podredi zajedničkom odmoru – upitno govori psihijatar Misojčić.

Kako ćemo na to odgovoriti? Koliko će nas to boleti?

– To zavisi i od porodične kulture, koliko gledamo tradicionalno na porodične odnose i koliko mi imamo jednu arhaičnu predstavu kako sve to treba da izgleda. Nije ta praslika okupljene, umrežene porodice u svakom pojedincu podjednako razvijena, niti draga, niti urezana, u tome smo različiti. I koliko će je jedan par bit funkcionalan i koliko će strašno gledati na činjenicu idu odvojeno i na godišnje odmore zavisi od porodične kulture iz koje su kao deca iznikli – zaključuje dr Aleksandar Misojčić.