Naime za vreme Burskog rata u Južnoj Africi (1899-1902) beogradska štampa redovno je donosila izveštaje sa terena, a Srbi su još uvek pamteći turske zločine „navijala“ za Bure! Jedan od britanskih dopisnika iz Burskog rata bio je tadašnji mladi novinar Vinston Čerčil, kasnije premijer Velike Britanije, a u jednom svom članku, zbog tih simpatija Srba prema Burima osuo je „drvlje i kamenje po njima“.
Prema istorijskim podacima baš taj članak je na sav glas, veoma besan u jednoj tada poznatoj beogradskoj kafani pročitao mladi potporučnik Vojislav Tankosić, i tom prilikom se zakleo da će se osvetiti dotičnom novinaru: „Stoka jedna! Ako se tog Vinstona ikada dočepam, sve ću klevete da mu naplatim!“
Prema istorijskim predanjima Vinston Čerčil se godinu dana posle završetka Burskog rata Orjent ekspresom, od Carigrada preko Beograda, vraćao u Englesku. Voz je, navodno, u beogradskoj železničkoj stanici boravio nekoliko sati, pa je Čerčil odlučio da se prošeta gradom i malo osveži.
@balkanbiograf♬ Marš Na Drinu – Ansambl Urošević
Vest da je novinar koji je „pljuvao po Srbima“ u Beogradu i da se nalazi u jednoj od kafana sadašnje Knez Mihailove ulice došla je do Voje Tankosića, koji se odmah uputio ka kafani „Grčka Kraljica“.
Vojvoda Tankosić pronašao je Vinstona Čerčila u pomenutoj kafani gde ga je psovao i šamarao, kao i da mu je zapretio da će mu „ukoliko još jednom bilo šta tako napiše o Srbima odgovarati glavom“. Tadašnjeg novinara, kasnijeg premijera Velike Britanije od ljutog srpskog vojvode spasila je policija i otpratila ga do železničke stanice i smestila u voz!
Ova legenda je kasnije, dobila šire razmere, naravno na nivou teorije zavere. Čerčil je, navodo, upravo zbog ovog događaja mrzeo Srbe, naročito Ravnogorce, naslednike četnika kojima je i Voja Tankosić pripadao, pa je zato podržao Tita i partizane u toku II svetskog rata.
Vojislav Tankosić se rodio u selu Ruklada, nedaleko od Uba, kraj reke Tamnave u Valjevskom srezu. Neki autori navode da njegovi preci vode poreklo iz Bosne ili Krajine. Kao datumi njegovog rođenja navode se 11. i 29. septembar i 16. oktobar 1881 ili 1880. godine.
Porodica Tankosić se preselila u Beograd između 1888. i 1892. godine. Nastanili su se u kući u ulici Kralja Milutina br. 19, a Vojin otac Pavle otvorio je i s uspehom vodio kazandžijsku radnju negde u okolini Pozorišnog trga (današnjeg Trga Republike). Tek posle dolaska u Beograd, porodica je promenila prezime u Tankosić. Pričalo se da je to bilo iz straha od osvete ili u čast neke travarke Tankosave koja je Jovanoviće negovala i lečila za vreme jedne epidemije. Međutim, najverovatnije su to učinili u čast Vojine babe Tankosave, žene veoma cenjene i poštovane u zavičaju Jovanovića.
