AKO JE VAŠE, ŠTO STE PALILI MARTA 2004? ALBANCI preuzeli BOGORODICU LJEVIŠKU! SPROVODE PROJEKAT POGROMA SRBA do kraja! VIDEO

Falsifikovanje i zloupotreba istorije, otimanje srpske kulturne baštine, pokušaj slamanja SPC…Sagovornici Kosovo onlajna su ovako ocenili pisanje „Kohe“ i tekst u kojem je predstavljeno da je „Bogorodica Ljeviška hram podignut u čast boginje Premte, izgrađena na temeljima paganskog dardanskog svetilišta.

Profesor Jovanović ističe i sledeće – „ako je vaše, što ste je palili marta 2004?“.

I daleko od toga da je ovo prvi put da se prave tekstovi u kojim se srpska kultura baština „otima“ i pretvara u neku drugu, da crkve i manastiri iz pravoslavnih „prelaze u katoličke“, na meti su pored Bogorodice Ljeviške bili i drugi hramovi širom Kosova.

Ne treba zaboraviti ni ostale pokušaje prekrajanje istorije, kao što je to bio slučaj sa spomen pločom srpskim vojnicima na groblju u Prištini, kada je u glavnoj ulozi bio francuski ambasador Gero.

Istoričar Stefan Radojković rekao je da je pokušaj da se crkva Bogorodica Ljeviška predstavi kao hram podignut u čast „boginje Premte“, brutalan fasifikat, ukazujući da taj trend kulturne aproprijacije nije incident, da je takvih stvari već bilo i da će ih biti još.

Radojković za Kosovo onlajn kaže da je problem u tome što se prištinska administracija prilično lagodno oseća u ovoj poziciji, i da to nije stvar loše interpretacije, već grubog falsifikata jer, dodaje, dardanske etničke crkve ne postoje.

„Dardanske etničke crkve ne postoje, nisu zabeležene u istoriji. Naravno Dardani kao ilirsko pleme jesu postojali i jesu istorijska realnost prvih vekova na Balkanu, to nije sporno, ali je sporno da vi falsifikujete nešto. To samo govori u prilog tezi da se oni komotno osećaju u trenutnoj konstelaciji međunarodnih odnosa i kako se oni reflektuju na Balkansko poluostrvo, konkretno na Zapadni Balkan“, naveo je on.

Radojković je podsetio da je prištinska administracija imala ozbiljnu medijsku kampanju kada je Srpska pravoslavna crkva objavila publikaciju „Hrišćansko nasleđe na Kosovu i Metohiji“, gde nema etničke odrednice.

„Oni su reagovali kada se ta knjiga, pošto je na engleskom i štampana je u SAD, našla u kabinetu jednog visokog zvaničnika EU, što samo govori da oni vrlo obraćaju pažnju na simboliku, identitet, na identitetsku i kulturnu aproprijaciju Kosova i Metohije koja kao geografski pojam i teritorijalni pojam pripada svim narodima koji žive na tim prostorima, dakle nije to nikakvo ekskuzivno pravo ni Albanaca, ni Goranaca, niti Srba ili bilo koga drugog“, dodaje.

Ono što još više podstiče prištinsku administraciju da rade takve stvari, kako je ispričao Radojković, jeste da su prethodnih 20 godina autori poput Noela Malkoma, Ane Dilelijo i drugih naučnika učestvovali u projektu kulturne aproprijacije, a često i falsifikovanja istorije.

Kako dodaje, dobijali su mnogo prostora u medijima što je trebalo na neki način da izgradi njihov kredibilitet.

„Na ovaj način oni sada dalje grade njihove pokušaje kao što je pokušaj da postanu članica Unesco što se neće desiti jer ako imamo bilo kakve indikatore kako bi se oni ponašali kao članica te organizacije, ovo nam je jedan od primera i Republika Srbija i SPC moraju da se suprotstave tim nastojanjima“, ističe.

Radojković navodi da je srećom po srpski narod, ali i čovečanstvo kao takvo, SPC, manastir Dečani i uopšte sveštenstvo i monaštvo eparhije raško-prizrenske više nego sposobno, i naviklo je na takve pokušaje prisvajanja.

Naglašava da su se pokazali i više nego dorasli tom zadatku da se suprotstavljaju tome, a da je potrebno više da Republika Srbija proaktivno deluje po uzoru na publikaciju SPC „Hrišćansko nasleđe na KiM“.

Smatra da je jedan od načina i da mediji reaguju na ovakve pokušaje prekrajanja istorije.

„Ono što je potrebnije jeste to proaktivno delovanje, da se relevantne publikacije objavljuju na engleskom, ruskom, španskom, francuskom, svim svetskim jezicima i da se promovišu u diplomatskim centrima i važnim kulturnim svetskim institucijama poput Unesco. UN je jedan od foruma gde bismo mogli time da se bavimo i da naši naučnici kada se bave pitanjem KiM objavljuju na engleskom, što je sve više trend u našim naučnim institucijama, kao i da se razgovor o KiM svede na ono što je realnost, a ne na osnovu nekih projekata, u ovom slučaju Prištine i njihovih sponzora, koji pokušavaju da promovišu nezavisnost KiM, nezavisnost prištinske administracije, već da pričamo o etničkim grupama koje žive tamo i koje su njihove realne potrebe, pričamo o 2024. godini i da tamo imamo i druge etničke grupacije poput Goranaca koji su jako interesantni sa naučne strane, ali isto tako bismo mogli i da promovišemo i položaj tih etničkih zajednica koje nisu toliko u fokusu i da promovišemo dostignuća i naučnike koji se bave srednjim vekom“, ispričao je.

Radojković ukazuje da je problem prištinske administracije što između 4. veka nove ere i 11. veka ne postoji natpis ili dokument koji spominje bilo kakvu kovanicu poput „albansko“, „arbanaško“ i oni imaju problem da pokažu da to stanovništvo koje bi danas trebalo da je hrišćansko je albansko, a ne srpsko.

Navodi da Albanci koji žive na Kosovu, a koji su hrišćani katolici i uglavnom žive oko Đakovice i nemaju materijalne dokaze da potkrepe sve ove svoje tvrdnje.

„Ono što njima nažalost ide na ruku jeste to što živimo u postmodernom vremenu kada se često reč koja se kaže ili napiše uzima za činjenicu, a materijalni ostaci se prenebragavaju. To im generalno ide na ruku i konstelacija u međunarodnim odnosima gde su oni miljenici Brisela, Vašingtona, Pariza i Berlina“, dodaje.

Podsećajući na slučaj sa tvrđavom Novo Brdo, Radojković kaže da je i to deo iste slagalice, ali da je zahvaljujući istoričarima umetnosti, Novo Brdo dobro obrađeno u naučnom smislu i dokumentovano.

„Tu što se tiče naučne javnosti, međunarodne, lokalne, regionalne, nema nedoumica, tu mogu da kače kakve god hoće zastave, to nije bitno. Ono što mi treba da uradimo jeste da pojačamo našu kampanju zagovaranja naših interesa, zasnovanih na činjenicama, ništa mi ne treba da izmišljamo, mi nemamo potrebu da izmišljamo bilo šta, dovoljno je da svedočimo istinu koja je ne samo u zapisima i natpisima, već i u materijalnim dokazima i kod Bogorodice Ljeviške i Novobrdske tvrđave, to je sasvim dovoljno, ali moramo da se obraćamo na engleskom i drugim jezicima i jezikom koji briselska administracija razume“, kaže naš sagovornik.

Radojković navodi da za briselsku administraciju nije dovoljno samo prevesti, već mora biti u određenom formatu i određenim jezikom prezentovano.

„Moramo biti svesni da to nije razgovor dva istoričara umetnosti ili istoričara i arheologa, već istoričara i arheologa s jedne strane i tehnokrate i birokrate u Briselu s druge. To bi trebalo biti prezentovano na na primer 20, 30 stranica maksimum i da to bude kontinuirani napor kojim se bavimo instuticionalno i individualno, a SPC to radi po prirodi stvari“, zaključuje Radojković.

Istoričar Stefan Radojković rekao je da je pokušaj da se crkva Bogorodica Ljeviška predstavi kao hram podignut u čast „boginje Premte“, brutalan fasifikat, ukazujući da taj trend kulturne aproprijacije nije incident, da je takvih stvari već bilo i da će ih biti još.

Profesor istorije sa Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Luka Jovanović rekao je da se sve to radi u cilju slamanja SPC na Kosovu.

On je podsetio na izjavu manastira Visoki Dečani, gde su postavili pitanje da li imaju dokaza za to što tvrde.

„Naravno da takvih dokaza nema, jer takvi članci i pisanja se mogu naći samo u medijima. Začuđujuće je što je Koha u pitanju, kao jedna medijska kuća koja je objavljivala relevantne tekstove i zašto je ona dozvolila da se nešto svako piše. Postavlja se pitanje zašto ovako nešto ne može da se napiše i objavi u nekom naučnom časopisu.  Upravo zato što ne postoje naučni dokazi za to, ni pisani ni materijalni dokazi. Ono što smo mogli da vidimo zapravo treba vezati u širu priču koji vidimo u proteklih par meseci, a to je da se svaka crkva na KiM, na ovaj ili onaj način, poveže sa Albancima. Pre smo imali primere gde su pojedine crkve nazivali katoličkim, pa čak i albansko pravoslavnim. Ono što danas vidimo da oni vezuju za antiku, odnosno vraćaju se na onu staru priču, da su oni jedini autohtoni ovde i da su oni jedini gospodari svega na KiM, pa tako i kulturne baštine, bila ona rimska, vizantijska ili srpska, turska ili jevrejska“, ističe on.

Jovanović tvrdi da je to pogrešan narativ koji ne vodi ničemu dobrom.

„Gospodin koji je napisao taj članak je jedna apsolutno nepoznata ličnost. Meni je bilo zanimljivo videti da je on sa zagrebačkog Univerziteta i kad uzmemo u obzir da je u Zagrebu radio jedno vreme dobar deo albanskih istoričara koji su se tamo obrazovali, i da je tamo upravo tu Katedru koja se bavila antikom, vodio i čuveni Zef Mirdita. On je stekao naučni ugled, ali je i sav svoj naučni ugled upotrebio u svrhu albanske nezavisnosti i pravljenja autohtone priče o Albancima. Ta priča narodski ’ne pije vodu’ i ne može se danas ni jedan narod vezivati za neki antički, a naročito se ne mogu Albanci vezivati za Ilire, Dardance i Autorijate, ni mnoge antičke narode koji su ovde živeli pre par hiljada godina, a koje su Rimljani pokorili i inkorporirali u svoj državni sistem“, dodaje Jovanović, podsećajući da su se Iliri asimilovali u Romeje.

On navodi da je manastir Bogorodica Ljeviška, kao i mnogi drugi hramovi koje je podigao kralj Milutin, podignut na starijim temeljima.

„Upravo je bilo i normalno da su narodi koji su primali hrišćanstvo te svoje paganske hramove pretvarali u hrišćanske. Ali, dokazati i tvrditi, kao što ovaj gospodin tvrdi u članku, da je Bogorodica Ljeviška sazidana na temeljima dardanskog paganskog hrama je izlišno. Postavlja se pitanje kako vi tvrdite da je dardanski hram, kako znate da je paganski hram, jer je možda neki drugi objekat u pitanju i da li ste vršili ahreološka istraživanja? Vrlo dobro znamo da nisu. Opet ću podvući, ovakvim pisanjima i ovakvim glupostima može da bude mesto samo u žutoj štampi, nikako u naučnoj literaturi jer ne postoji naučni časopis koji bi preneo nešto ovako“, tvrdi Jovanović.

Govoriti o tome i „stavljati šapu“ na Bogorodicu Ljevišku, kaže Jovanović, ima za cilj dva razloga.

„Prvi je: ’Ako je vaše, što ste je palili marta 2004?’. Drugo, ne može se pričati o tome da su hramovi građeni na temeljima paganskih svetanja, jer je o bilo normalno. Ne može se izvlačiti analogija da je taj hram nečije vlasništvo, ako je sagrađen na temeljima neke starije kulture“, ističe Jovanović praveći paralelu sa Notr Damom i galskog paganskog hrama.

Naš sagovornik smatra da treba reagovati svakog puta kada je ugrožena kulturna baština, sećanje jednog naroda i njegova prošlost.

„Možemo videti da su ovakve revizionističe namere uvek bile prisutne kada je dolazilo do značajnih promena. Meni je izuzetno indikativno zašto se sada krenulo da se udara na SPC, i to na različite načine. Kao da se traži model kako pristupiti odvajanju i krađi srpskih crkava i manastira na KiM. Imali smo primere, da li im prići sa strane katoličanstva, autohtonosti, islama ili nečega drugog, ali se još traži model i pitanje je šta će izneti na kraju. Svet je upoznat čija je kulturna baština, i to je ono što je Albancima glavni problem. Sada treba promeniti taj narativ i dovesti ga pod znak pitanja, u svrhu toga da bi se, kao što su neki stručnjaci izneli u javnost, došlo do slamanja raško-prizrenske Eparhije, da li do njene podele, ukidanja, ili pravljenja samostalne crkve. Možemo videti svuda gde je bila sporna teritorija Srba, dolazilo se do toga da je crkva koja je bila prva na udaru i da su, kao na primeru Crne Gore i Makedonije, udarali na crkvu i na ono do čega je narodu najviše stalo“, kazao je on.

Jovanović ističe da takve tvrdnje uvek treba demantovati i dići glas, ali treba tražiti pomoć Uneska i u drugim verskim zajednicima.

„Apsolutno treba svaki put iznositi naučne dokaze i postavljati pitanje o naučnoj istini i da li postoje materijalni, pisani izvori za bilo koju naučnu tvrdnju“, poručio je Jovanović.

Istoričar Marko Marković ocenio je za Kosovo onlajn da je u pitanju još jedan vid zloupotrebe istorije u političke svrhe sa jasnim ciljem da se srpsko i hrišćansko kulturno naslađe predstavi kao albansko.

„U ovom slučaju jasan je napad na naše kulturno nasleđe sa dugoročnim ciljem, ako posmatramo sve ono što se dešavalo prethodnih meseci, a rekao bih čak i godina, nama stvara jednu jasnu sliku i jedan jasan cilj, ne samo albanske političke elite, već i stručne javnosti“, rekao je Marković.

Iz Visokih Dečana su, reagujući na tekst Kohe, saopštili da ne postoje konkretni pisani dokazi „o bilo kakvim dardanskim etničkim crkvama“ i da tekst pogrešno predstavlja istoriju crkve u Prizrenu, sa čim se slaže i Marković.

„Pozivam Albance koji tvrde suprotno, da pokažu pisane istorijske izvore koji potvrđuju njihove tvrdnje, da prikažu rezultate arheoloških istraživanja koja potvrđuju njihove tvrdnje, pa da na osnovu istorijskih izvora tumačimo prošlost ove hrišćanske bogomolje“, rekao je Marković.

Marković podseća da ovo nije prvi pokušaj prekrajanja srpske istorije.

„Cilj je jasan, ono što su radili za vreme okupacije osmanlije, koje su, recimo, Bogorodicu Ljevišku pretvorile u džuma džamiju, narodski rečeno, zbog toga što su se tamo molitve islamskih vernika obavljale u petak, pa zbog toga džuma, odnosno petak džamija, danas oni gledaju da zloupotrebe taj izraz kao da je to nešto drugo, što uistinu nije, i cilj je jasan, da to versko kulturno nasleđe srpskog naroda prisvoje“, rekao je Marković.

Podsetimo, iz manastira Visoki Dečani u reakciji na pisanje „Kohe“, naveli su da ne postoje konkretni i pisani dokazi o takvim tvrdnjama i da se u vreme hrišćanskih praznika podstiče etnička i verska mržnja.

„Nažalost, uprkos pozitivnom izveštavanju o pravoslavnom hrišćanskom Božiću na Kosovu i pozitivnim božićnim željama glavnih kosovskih političkih lidera, novinski portal Koha, nekada poznat po profesionalnom novinarstvu, sada je postao medij koji često objavljuje jednostrane, pseudo- istorijskih tekstova koji podstiču etničku i versku mržnju, posebno protiv Srpske pravoslavne crkve. Danas, na sam Božić, Koha je objavila članak koji grubo pogrešno predstavlja istoriju crkve Presvete Bogorodice Ljeviške u Prizrenu na Kosovu“, naveli su iz manastira na pltaformi „X“.

Oni su podsetili da je nekadašnju crkvu Panagije Eleouse – Bogorodice Ljeviške rekonstruisao u 14. veku kralj Stefan Milutin, koji mu je dodao značajne karakteristike, dajući mu sadašnju strukturu sa pet kupola, što je opširno dokumentovano u srednjovekovnoj i modernoj istorijskoj i umetničkoj literaturi, sa opsežnom listom izvora koji to potvrđuju.

Istakli su da je ova crkva u 17. veku pretvorena u džamiju, gde je korišćena za muslimanske molitve petkom i poznata kao Petka džamija. (ili Crkva Svete Petke – Šentje Prempte na albanskom) što upućuje da ovaj naziv nema veze sa prvobitnim imenom crkve već sa džamijom. A nakon balkanskih ratova 1912-1913 i oslobođenja od osmanske vlasti, crkva je ponovo pretvorena u crkvu, pronađene su mnoge freske sa srpskim natpisima i nastavlja da funkcioniše kao pravoslavna crkva i istorijsko sedište srpsko-pravoslavnih episkopa na Kosovu. .

„Štaviše, ova crkva je pretrpela velika oštećenja tokom masovnih nereda kosovskih Albanaca 2004. godine, kada su izgrednici uneli burad zapaljenog katrana, oštetivši srednjovekovne freske i crkveni zvonik. Istovremeno, sve ostale pravoslavne crkve u Prizrenu su spaljene i oskrnavljene. Većina crkava je od tada obnovljena. Od nereda, crkva je, zajedno sa drugim značajnim srpskim pravoslavnim objektima na Kosovu, uvrštena na listu Svetske baštine u opasnosti“, naveli su u produžetku.