AMERIKANAC KOJI JE HTEO DA SPREČI RAT U JUGI: „Srbija je devedesetih bila najbitnija u SFRJ“

Za Bejkera se i danas može reći da je najvažnijii državni sekretar kojeg je imala Amerika. Pod njegovim spoljnopolitičkim vođstvom okončan je Hladni rat i počela je epoha za koju se verovalo da će doneti mir i prosperitet celoj planeti. Jedna od istaknutih Bejkerovih hladnoratovskih misija bio je pokušaj 1991. da nagovori tadašnje lidere jugoslovenskih republika da odustanu od cepanja zemlje i da ne uvedu zemlju u rat, ali u toj misiji nije uspeo. U intervjuu govori o tome zašto se to nije dogodilo, da li sada prisustvujemo kraju “posthladnoratovske epohe”, kakvi su dogovori pravljeni o širenju NATO, ali jasno ističe da je Srbija devedesetih bila najbitnija od svih republika bivše SFRJ.

Govoreći o svom putu u Beograd 1991. godine, on kaže:

KURTI NE PRETI SAMO SRBIMA: Na meti mu je ceo region!

– Moje sećanje je ovakvo: Amerika je upravo bila završila pregovore o miroljubivom kraju Hladnog rata. Imali smo ujedinjenu Nemačku, a to niko nije očekivao da će se dogoditi, ujedinjenu u miru i slobodi, i kao člana NATO, i sredili smo stvari sa ničim izazvanom agresijom Sadama Huseina na Kuvajt. Tako da, Sjedinjene Države su imale mnogo toga na umu u to vreme, a Evropljanima je bilo potrebno liderstvo, bio im je potreban lider u rešavanju problema na teritoriji bivše Jugoslavije. SAD su drage volje obezbedile Evropi liderstvo koje su tražili, oni su to prihvatili, ali nikad nisu bili potpuno ujedinjeni oko toga. Svi su se povukli sa svojih prvobitnih pozicija. Nemačka je podržavala Hrvatsku, Britanci i Francuzi su podržali Srbiju – navodi Bejker.

Na podsećanje da je predsednik Buš nekoliko puta rekao da neće podržati secesiju i da SAD nisu želele unilateralne poteze, Bejker kaže da su sve te države potpisale Helsinške sporazume u kojima piše „granice ne mogu da se menjaju osim kroz pregovore”. U vezi sa slanjem svog zamenika Lorensa Iglbergera u Beograd i navodima iz knjige Dajan Negroponte da je on bio deo „jugoslovenske mafije”, Bejker kaže da nije siguran šta je autorka mislila pod tim nazivom.

– Lorens je bio ambasador u Jugoslaviji i bio je veoma dobro poznat Miloševiću i Srbima, a Srbija je bila najbitnija od svih republika bivše SFRJ. Srbija je bila najveća, Milošević je imao lidersku ulogu, pa je naša ideja bila da bi bilo dobro da imamo nekog ko je poznavao Miloševića na čelu onoga što ćemo raditi u bivšoj Jugoslaviji – rekao je Bejker i dodao da još uvek ima svoju zelenu kravatu koju je je nosio tokom posete: Još uvek je nosim. Zovem je “kravata slobode”.

Kada je reč o pažljivom održavanju odnosa sa Rusima, Sovjetima u to vreme i značaju toga za okončanje Hladnog rata Bejker nalazi sličnost sa događajima današnjice.

– To je mnogo nalik ovome što se dešava danas. Mi naoružavamo Ukrajinu, i to radimo veoma pažljivo i sa dobrom procenom. Mi smo to radili na način da ne dospemo u situaciju da moramo da uđemo u rat sa Sovjetskim Savezom. Isti principi koji važe danas važili su i onda. Želeli smo da održimo ono što je u to vreme bio prilično dobar odnos sa SSSR. Nismo želeli da vodimo rat. Imali smo dosta ratova u prethodnom periodu, i nije nam bio potreban još jedan – naveo je Bejker. Na pitanje šta je govoreno o proširenju NATO u to vreme i tvrdnjama da se NATO neće proširivati na istok, on kaže: „To nije istina, rekao je Gorbačov i dodao da su Rusi dobili sve što im je obećano u tim pregovorima. Ševardnadze je takođe to rekao. To je narativ koji je proistekao iz priče koju je napisao jedan istraživač. Ali to nije istina. I danas većina ljudi shvata da to nije istina”, tvrdi bivši državni sekretar.

Ističe da su skoro 15 godina postojali dobri odnosi između SAD i Rusije kao naslednice bivšeg Sovjetskog saveza, ali su onda usledila delovanja Vladimira Putina.

– To je funkcionisalo. A onda je Putin ušao u političke probleme na unutrašnjem planu, i bio mu je potreban žrtveni jarac, i to je pronašao u Zapadu, u SAD i NATO. To se desilo. I sada on šalje svoje tenkove na teritoriju miroljubivog suseda, Ukrajine, i to nije u redu. To ne bi smelo da se događa između zemalja. Zato SAD šalje mnogo novca da naoruža Ukrajinu – kaže Bejker. Upitan kada bi taj rat mogao da se završi, on odgovara: „To je pitanje od 94.000 dolara. Da znam to, bio bih genije. Ne znam kako će da se završi, ali odlučnost ukrajinskog naroda je velika, oni rade dobar posao štiteći svoju zemlju, a mi radimo dobar posao pomažući im”.

Povodom mišljenja Henrija Kisindžera da su događaji na Bliskom istoku sada najveća pretnja za svetski poredak, Bejker kaže da ni sam nema sumnje da je to velika pretnja za svetski poredak.

– Ali je velika pretnja i ruska okupacija, ruska invazija na Ukrajinu. To je velika pretnja svetskom poretku. Postoji mnogo pretnji svetskom poretku. Tu je i agresivan stav Kine u Južnom kineskom moru. Sve ovo su veliki problemi koji stoje pred američkim političarima. Samo bih vas podsetio da su mnogi ljudi u prošlosti potcenjivali sposobnost i posvećenost SAD slobodi i demokratiji, i to su radili na svoju štetu. Ja verujem, možda sam subjektivan, pošto sam bivši ministar finansija i državni sekretar, ali verujem da Amerika to može da uradi, i da će uraditi, ako je potrebno – zaključio je Bejker u intervjuu za Institut za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope (IPESE).