BAJDEN BIO PRAVI JASTREB RATA ZAGOVARAO I KOPNENU INVAZIJU NA SRJ: Tramp je imao dijametralno suprotan stav, PARALELA odnosa prema globalnoj politici

Snimak u kome se pravi paralela između ova dva kandidata postao je viralan nakon što su ga portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova i direktor ruske svemirske agencije Roskosmos Dmitrij Rogozin objavili na svojim nalozima na Telegramu. .

Nakon ovog snimka pojavio se još jedan, na kome je bivši američki predsednik Donald Tramp  u jednom intervjuu takođe govori o bombardovanju Srbije devedesetih godina.

Tra

Tramp je upitan u intervjuu na CNN-u da li bi uradio ono što je i Klinton na Kosovu, na šta je on odgovorio:

„Ja bih to izveo malo drugačije, ali pogledajte haos koji su oni stvorili na Kosovu. Mislim možemo reći da smo izgubili vrlo malo ljudi, naravno, zato što imamo avione koji sa 75.000 metara visine bacaju bombe, ali pogledajte šta smo uradili toj zemlji i tim ljudima i smrti koje smo uzrokovali. Sada nije bilo gubitaka kod nas i saveznika, jer smo mi skroz gore u vazduhu sigurni u avionima. Ali u jednom trenutku morate da pošaljete trupe dole tako da niko ne bi mogao da ide preko granice i mnogo ljudi se slaže sa tim.“

Tramp je dodao da bombardovanje Srbije ne može nazvati uspehom.

„Sada da li bi još ljudi bilo ubijeno? Možda, možda i više, ali barem na kraju bismo imali mnogo manje smrtnih slučajeva i ne bismo imali haos i teror koji je sada tamo. Ja ne znam da li oni ovo smatraju uspehom, ali ja ga tako nikako ne mogu nazvati. Oni su zasuli bombama celu tu oblast, ne samo Kosovo. Tamo svi beže od bombi i niko ne zna šta se dešava, a smrtnih slučajeva ima na hiljade, rekao je Tramp.

Na snimku aktuelni predsednik SAD-a Džozef Bajden govori kako je baš on predlagao bombardovanje Beograda 1999. godine Bajden je govorio na sastanku Komiteta za spoljne poslove američkog Senata godinu dana pre nego što je NATO počeo bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, marta 1999 Tokom debate u Senatu o odobravanju rata, Bajdena su pitali zašto se usprotivio Zalivskom ratu 1991. jer je to učinjeno bez odgovarajućeg odobrenja Kongresa, ali je minimizirao zabrinutost u vezi sa Klintonovom željom da uđe u rat zbog Kosova. „Postoji velika razlika“, odgovorio je Bajden. „Razlika je u tome što je u centru Evrope, broj jedan. Drugo, ako Evropa zaista postane destabilizovana, mi smo duboko uključeni u stvari koje su daleko iznad onoga što sada postoji. Zatim je rekao da je pogrešio što nije podržao rat u Iraku 1991. godine. „Ispostavilo se da ima smisla kretati se u Zalivu“, rekao je Bajden, „i ja tvrdim da ima smisla da preduzmemo ovu akciju sada na Balkanu..

KRAJEM 1990-tih, Džo Bajden je nastavio da agituje za šire SAD. rata u bivšoj Jugoslaviji. U njegovim očima, SAD, Ujedinjene nacije i Evropa su stajale po strani i dozvolile da se genocid dogodi u Bosni. Bio je odlučan da ubedi Belu kuću i NATO da deluju agresivno kako bi se suočili sa onim što je optužio da je sledeća kampanja etničkog čišćenja Slobodana Miloševića. Tokom 1998-1999, Bajden je vodio upornu kampanju da proda Klintonovu administraciju i svoje kolege iz Senata o preventivnom bombardovanju Srbije, za koje je tvrdio da je neophodno da bi se sprečile operacije ubijanja i raseljavanja etničkog albanskog stanovništva na Kosovu. Bajden je rekao da će „cilj biti degradiranje [Miloševićevih] vojnih sposobnosti toliko značajno da neće moći da nametne svoju volju Kosovu, kao što to sada čini“.

Stav Beograda je bio da je angažovan u borbi protiv terorističkih pobunjenika, poznatih kao Oslobodilačka vojska Kosova ili OVK, i da je kritika bila propaganda i pokušaj podrivanja suvereniteta zemlje. Pošto su zapadne vlade počele javno da optužuju Miloševića za etničko čišćenje, Beograd je pronašao moćne saveznike u Rusiji i Kini da spreči rat koji su sankcionisale UN. Kosovo je u to vreme bilo pokrajina Srbije i mnoge nacije su situaciju smatrale unutrašnjim pitanjem i nisu bile voljni da intervenišu vojno. U.N. Generalni sekretar Kofi Anan bio je uznemiren, kako je verovao, višegodišnje kampanje represije Miloševićeve vlade protiv Albanaca na Kosovu, ali je upozorio da će jednostrano delovanje SAD i NATO bi predstavljao kršenje U.N. povelja. Bajden je rutinski osuđivao UN. i rugao se ideji da su SAD bilo je potrebno njeno odobrenje da preduzme akciju.

Do tada je postojao širok konsenzus unutar NATO alijanse da U.N. je smrtonosno propao u Bosni i snosio je odgovornost, posebno za pokolj u Srebrenici. Dok je Bajden redovno osuđivao Miloševića da priprema genocidni rat na Kosovu, on je ponovo jasno stavio do znanja da to nije bio njegov jedini motiv da zahteva vojnu akciju. „Hajde da nešto raščistimo, čini mi se na početku ovde. Nije bilo govora o SAD interesovanje ovde. „Govorimo o humanitarnim interesima — to daleko prevazilazi humanitarne interese“, rekao je Bajden u oktobru 1998. „Da sam predsednik, samo bih ga bombardovao, i to iskreno, i pozvao bih saveznike iz NATO-a.“

Do marta 1999. godine, Bajdenova kampanja za rat poprimila je izgled neminovnosti. „Mislim da ćemo uskoro bombardovati“, rekao je 19. marta. „Moramo da krenemo napred sa kampanjom bombardovanja.“ U.S. Lideri su bili oštro podeljeni po pitanju rata, a mnogi republikanci i šačica demokrata su mu se protivili. Bajdena i Klintona da prodaju rat javnosti i da dobiju podršku Kongresa. Ali Bajden, koji se ponosno hvalio svojim dosijeom u Zakonu o ratnim ovlašćenjima, zauzeo je drugačiji stav o ratu koji je želeo: „Možda, sa ustavnog stanovišta, [Klintonu] to ne treba“, rekao je Bajden uoči vazdušnih napada. . „Ali mislim da je to ustavno mudro i mislim da je politički neophodno. Odluku o odlasku u rat izrazio je velikim rečima. „U igri je cela naša politika u Evropi od kraja Drugog svetskog rata da promovišemo stabilnost i demokratiju“, rekao je Bajden. „Kredibilitet NATO-a je u pitanju. Mi smo Miloševića mnogo puta upozoravali da zaustavi svoju fašističku agresiju.

Krajem marta, Miloševićeva vlada je odbila da prihvati ultimatum da dozvoli da 30.000 NATO snaga uđe u Srbiju i efektivno okupira Kosovo. U predlogu se takođe navodi da snage NATO-a imaju pravo da se slobodno kreću po celoj zemlji, ne samo po Kosovu, i da će osoblje NATO-a „imati imunitet na sve pravne procese, bilo građanske, administrativne ili krivične”. Zahtevi su čak bili preveliki za bivše SAD. Državni sekretar Henri Kisindžer, jedan od najvećih ratnih huškača u SAD istorije. Kisindžer je kritikovao ultimatum, nazvavši ga „strašnim diplomatskim dokumentom“ i „provokacijom, izgovorom za početak bombardovanja“. Čini se da je Kisindžerova analiza bila tačna, kako se tada hvalio visoki zvaničnik Stejt departmenta da su SAD je „namerno postavio letvicu više nego što su Srbi mogli da prihvate“.

Na kraju, Bajdenov tabor je pobedio, postigavši neobavezujući glas u Senatu sa 58 prema 41 za podršku upotrebi vojne sile, uprkos činjenici da je Klintonova administracija odbila da se povinuje zahtevima Zakona o ratnim ovlašćenjima. U ukoru Bajdena i Bele kuće, Predstavnički dom je glasao protiv ratne rezolucije malom većinom od jednog glasa.

Dana 24. marta 1999. godine, ignorišući protivljenje UN-a. i značajan broj U.S. vlade, SAD počelo ono što će postati 78-dnevna kampanja NATO bombardovanja Srbije i Crne Gore u kojoj su civilni ciljevi redovno gađani, 16 medijskih radnika ubijeno kada je bombardovana TV stanica, a međunarodno zabranjene kasetne bombe korišćene, uključujući i na prepunoj pijaci, u napadima u kojima su ubijeni između 90 i 150 civila. Sjedinjene Američke Države. bombardovao i kinesku ambasadu u Beogradu, ubivši tri novinara