DVE DECENIJE OD ŠIPTARSKOG KRVAVOG JURIŠA NA SRBE: U POGROMU, na oči KFOR-a ubijeno 28 ljudi, stotine POVREĐENO, uništeno preko 1000 crkava i manastira

Na današnji dan pre 20 godina dogodio se pogrom nad Srbima sa Kosova i Metohije, u kome je ubijeno devetoro Srba, stotine povređeno, oko 4.000 proterano, a uništeno je više od 1.000 kuća, crkava, manastira i svetinja.

Povodom dvodecenijske godišnjice Bezbednosno-informativna agencija (BIA) pripremila je publikaciju u kojoj je prvi put detaljno opisana kompletna rekonstrukcija svega što se dešavalo tog 17, 18. i 19. marta, kao i detalje o događajima koji su prethodili i koji predstavljaju plansko pripremanje za etničko čišćenje Srba 2004.

U publikaciji su korišćeni podaci koji su prikupljeni operativnim radom BIA, obaveštenja prikupljana od svedoka koja su sabirana u dužem vremenskom periodu, sudska dokumentacija i drugi relevantni izvori o pravoj prirodi ovog planskog i sistematskog napada na Srbe.

– Nastojanja albanskih ekstremista da Martovski pogrom Srba 2004. predstave kao spontanu reakciju Albanaca na nesrećni slučaj davljenja albanskih dečaka iz sela Čabra u reci Ibar, za šta su zlonamerno okrivljeni Srbi, predstavlja samo paravan prethodno dobro planirane i pripremane akcije etničkog čišćenja Srba sa KiM i uništavanja njihovog nacionalnog i kulturnog identiteta, tj. brisanja tragova njihovog vekovnog postojanja na tom prostoru – navodi se u publikaciji BIA.

Tajni sastanci

Kako se ističe, planovi albanskih ekstremista da izazivanjem opšte pobune preuzmu vlast u Prištini i u potpunosti etnički očiste pokrajinu od Srba donosili su se na tajnim sastancima koje su organizovali albanski ekstremisti.

– Po tom pitanju je održano više tajnih sastanaka na različitim lokacijama, a najznačajniji sastanci su održani u stanu Azema Sulje u Prištini, u naselju Pejton, gde su uz prisustvo političkog rukovodstva DPK, bliskih političkih partija i organizacija, kao i rukovodstva ŠIK, donete odluke o organizovanju pobune i Martovskog pogroma Srba. Posebno angažovanje na pripremi pobune i etničkog čišćenja Srba ispoljili su pripadnici ilegalne albanske službe bezbednosti ŠIK, koji su neposredno na terenu grupisali svoje članove po opštinama i animirali ektremiste da se u što većem broju odazovu rušilačkim demonstracijama i napadima na Srbe u njihovim domovima – navodi se.

Najistaknutiji teroristi

U oružanom napadu na Srbe bila je uključena i teroristička grupa koju je predvodio Ibrahim Keljmendi iz Peći, a kojoj su pripadali Agron Sulejmani, Fljorim Ejupi, Škumbin Mehmeti, Faik Šaćiri, Aljban Dizdari, Bedri Krasnići, Bajram Ismalji, Ćerim Keljmendi, Faton Sulejmani i drugi.

– Radi se o grupaciji ekstremista i terorista koja je organizovala i izvršila brojne zločine i politička ubistva na KiM nakon 1999, a po nalogu ekstremnog albanskog političkog krila – konstatuje BIA.

Početak pogroma

Povod za najveće etničko čišćenje Srba od 1999. bilo je davljenje trojice albanskih dečaka 16. marta 2004. iz sela Čabra. U kosovskim medijima su optuženi Srbi da su decu navodno pojurili uz pomoć pasa u reku. Ova lažna i orkestrirana vest bila je okidač za unapred osmišljenu i precizno dogovorenu reakciju Albanaca.

– Značajnu ulogu u kreiranju ove dezinformacije imao je Halit Berani iz Kosovske Mitrovice, aktivista Odbora za zaštitu ljudskih prava – navodi BIA. Više hiljada albanskih ekstremista je u podne 17. marta iz južnog dela prešlo u severni deo Kosovske Mitrovice. Koristili su automatsko i snajpersko naoružanje i ubili troje Srba, ranili preko 200, kao i 11 pripadnika francuskog kontingenta Kfora, koji su u obračunu ubili četvoricu albanskih ekstremista.

Organizatori napada

Organizatori napada na Srbe u severnom delu Kosovske Mitrovice bili su Ismet Hadža, bivši komandant vojne policije OVK za naselje Vaganica, njegov zamenik Nedžad Čubrelji, kao i Haki Mehmeti, Besim Čitaku, Ahmet Hiseni i Bekim Šuti, koji je dopremio oružje albanskim teroristima.

– U nasilju nad Srbima i uništavanju njihove imovine posebno je ekstreman bio Jetulah Dibrani, bivši pripadnik OVK, koji je inicirao i učestvovao u paljenju i uništavanju srpskih kuća u selu Svinjare. U ovom selu aktivnu ulogu imali su i Bedžet Šefki i njegov sin Begu – navodi BIA.

Selo Svinjare i Čaglavica

U selu Svinjare albanski ekstremisti su 18. marta od 12 do 13 časova napali meštane Srbe i tom prilikom zapalili veći broj srpskih kuća i pomoćnih objekata. Uz pomoć pripadnika UNMIK policije, meštani su iz zone napada premešteni u drugi kraj sela, da bi u 17 časova iz sela evakuisali žene i decu. Napuštene kuće Albanci su sistemski palili, a 20. marta Srbi su evakuisani u Zvečan. U selu nije ostao nijedan meštanin srpske nacionalnosti od ukupno 700, koliko ih je bilo krajem 1999.

– Albanski ekstremisti su, paralelno sa drugim aktivnostima, sinhronizovano započeli napade na Srbe u Čaglavici i okolnim srpskim selima, kao i u Prištini, Podujevu, Vučitrnu, Istoku, Đakovici, Prizrenu, Suvoj Reci, Lipljanu, Uroševcu, Vitini, Gnjilanu, Kosovskoj Kamenici i drugim mestima u kojima su živeli preostali Srbi. Jedni od najekstremnijih učesnika napada u Čaglavici bili su Sadik Ademi, Zumber Ademović, Isa Hiseni, Isa Bajrami, Emir Haljimi, braća Muharem i Abaz Salihu, braća Bekim i Bljerim Fazljiu – navodi BIA.

Kfor ne može da pomogne

Pripadnici Kfora su 23. marta u Gračanicu prevezli oko 200 Srba, koji su boravili u njihovim bazama u Prištini i Obiliću. Oni su 17. marta sugerisali Srbima iz Gračanice da se naoružaju i brane, uz obrazloženje da jedinice Kfora nisu u mogućnosti da zaštite njihove živote.

– Paralelno sa drugim ekstremističkim aktivnostima, 17. marta u vremenu od 12 do 13 sati, u kafiću „Pranvera“ u Podujevu, u vlasništvu Sameta Arifija, okupila se grupa od 20 do 25 osoba, koja je zatvorila kafić, a prisutni su obukli crne uniforme i podelili naoružanje, odakle su u crnim džipovima bez registarskih tablica otišli u dva pravca, jedna grupa u pravcu sela Kačandol kod Šalje Bajgorske u pravcu Kosovske Mitrovice, a druga u pravcu Podujevo-Vučitrn, na planinu Čičavicu, kako bi zaustavili kontrolne tačke, odakle bi nastavili oružana dejstva – navodi BIA.

Kako se navodi, u Podujevu su, između ostalog, potpuno uništili pravoslavno groblje, a prema svedočenju čeških vojnika Kfora, albanski ekstremisti su vadili kovčege iz grobova, rasturali kosti i lomili nadgrobne spomenike.

Slatina i Štrpce

U selu Slatina grupe albanskih ekstremista, među kojima su bili i sinovi nekadašnjeg lokalnog komandanta bivše OVK, palili su kuće i prebijali starije Srbe. Osamdesetogodišnji Srbin je izgubio oko kada je pogođen kamenom, a drugi starac je teže ranjen udarcem mačetom u glavu. Albanski ekstremisti su narednih dana opljačkali i spalili sve kuće.

U Štrpcu su u Martovskom pogromu smrtno stradali Stolić Dobri i njegov sin Borko, a kako navodi BIA, postoje osnovane sumnje da su to krivično delo izvršili pripadnici KPS Besnik Asani, Nedžmendin Isljami i Dževat Murtezi, te da je u tim ubistvima učestvovao i Heset Saljihaj.

Učestvovalo preko 50.000 Albanaca

Procene UN policije bile su da je u nasilju na 33 lokacije učestvovalo više od 51.000 Albanaca, a po procenama OEBS i Hjuman rajts voča, učestvovalo je čak 60.000 Albanaca.

Uhapšena su 163 lica osumnjičena za podmetanje požara, pljačku, ubistva i ostala krivična dela. Samo je 140 osoba pritvoreno nakon zločina, a ukupno ih je, do marta 2010, procesuirano tek 400. Većina je u sprovedenim krivičnim postupcima oslobođena, a onima koji su osuđeni izrečene su im simbolične kazne.

Ubijeni Srbi

• Slobodan Perić (3. 9. 1952)
• Dobri Stolić (19. 5. 1955)
• Borko Stolić (15. 9. 1982)
• Borivoje Spasojević (10. 11. 1941)
• Jana Tučev (27. 12. 1968)
• Zlatibor Trajković (21. 9. 1942)
• Dragan Nedeljković (oko 50 godina)
• Nenad Vesić (4. 7. 1950)
• Dušanka Petković (19. 1. 1934)

Činjenice Izveštaj UNMIK na dan 21. 3. 2014.

• 25 mrtvih, od čega 9 Srba i 16 Albanaca
• 867 povređenih civila
• oko 4.000 raseljenih Srba
• 100 policajaca UNMIK i KPS povređeno
• 57 pripadnika Kfora ranjeno
• 286 kuća spaljeno
• 80 kuća oštećeno
• 30 crkava spaljeno
• 11 crkava i manastira oštećeno
• 51 vozilo UNMIK spaljeno
• 55 vozila UN oštećeno
• 17 vozila KPS oštećeno
• 24 civilna vozila oštećena