KURTI SAMO PALI VATRU: Volfgang Petrič „delim stav Petkovića, ne verujem da se u Beogradu pripremaju bilo kakvi napadi na Kosovo“

Na pitanje da li Kurti koristi i stuaciju u Srbiji, posle izbora, kako bi Beogradu bile uvedene sankcije, odgovara da je po tom pitanju veoma skeptičan i da, kao diplomata koji uvek insistira na razgovoru, smatra da su sankcije uvek poslednje rešenje.

I NJIH NERVIRA: Tužilački savet Kosova pozvao Kurtija da se ne meša u rad

„Posebno u procesu dijaloga treba pokušati da se ne situacija ne eskalira sankcijama. To ne donosi ništa. Verujem da je važno pokazati da je EU spremna na to. Sada bih očekivao da Unija preduzme korake ka tome da se pregovara na tehničkom nivou o detaljima ZSO. U to bi trebalo snažnije uključiti i građane, jer Srbi koji će biti pogođeni time, treba da dobiju glas“, kaže Petrič i dodaje da je važno što EU u sve više zemalja pokušava da pospeši učešće građana, što je princip koji se premao uzimao u obzir u diplomatskom procesu i medijaciji.

Važno je da se uključe oni na koje se to odnosi, a to su pre svega Srbi, ali i kosovski Albanci.

Zato je, napominje, posebna odgovornost na Prištini.

„Trebalo bi sagledati šta funkcioniše na jugu Kosova, gde živi većina Srba na Kosovu. Sa juga se o Srbima čuje premalo, kako im je, kako žive, da li može od toga nešto da se nauči ili njihova sudbina i život poboljšati, i da li se to može uzeti u obzir u izradi ZSO“, smatra Petrič.

Povodom upada u Rajsku banju, u Banjskoj, i zaplene srpske imovine, apeluje na obe strane, a pre svega na Prištinu da se ne preduzimaju provokativni koraci, već da se pokuša da se deluje u dogovoru sa ljudima koji tamo žive.

„To je apel Prištini i važno je da se to desi. Ako Kosovo tvrdi da je država – onda mora da deluje kao država, u suprotnom i međunarodna zajednica će reći šta se dešava i da to ne funkcioniše. Veoma je bitno da se tu pokuša, a to bi trebalo EU i Lajčak više da naglašavaju, da razgovaraju sa ljudima na terenu i ne čine ništa protiv lokalnog stanovništva“, ukazao je Petrič.

Kada je reč o očekivanjima u vezi kosovskog pitanja u narednoj godini, Petrič navodi da će 2024. biti teška zato što slede dva važna izborna procesa, koji odlučujuće utiču na razvoj situacije na Kosovu – izbori za Evropski parlamenta i u SAD.

To znači da dva glavna aktera na Zapadnom Balkanu, posebno po pitanju Kosova, više meseci neće moći da donose političke odluke, pa će svi morati da pripaze da se naredne godine bezbednosna situacija ne promeni, pojašnjava on.

Jedino što može da se učini, na šta su reagovale obe strane, a Beorgad posebno, to je pojačanje pripadnika Kfora, dodao je Petrič, uveren da je to ispravan put.

„Moramo osigurati da sever Kosova, granica Kosova i Srbije bude efikasno nadzirana od međunarodnih snaga“, smatra on.

U političkim pregovorima, tokom 2024. ne vidi velike mogućnosti za napredak, do uspostavljanja nove Evropske komisije i imenovanja novog šefa diplomatije EU.

Mogućnosti za napredak, međutim, vidi u tehničkim pregovorima.

„Posebno eksperti mogu dalje pregovarati o pitanju ZSO. Oko tog pitanja već 10 godina nije bilo napretka, a tako ne sme da bude. Potrebno je napredovati na tehničkom nivou“, jasan je Petrič.

Odlučujuće je, kaže – šta će se desiti na izborima u SAD.

„Da li će doći do reizbora Džozefa Bajdena, ili sledi povratak Donalda Trampa. Obe stvari je teško sada proceniti, veliki su upitnici. Uveren sam da međunarodna zajednica mora da pripazi da ne dođe do vojnog sukoba“, dodao je Petrič.

Kada je reč o poruci specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka, da je kraj januara 2024. krajnji rok za formalizaciju sporazuma Beograda i Prištine, Petrič smatra da je to – ambiciozna najava.

„Razumem Lajčaka da on kao nadležni za dijalog insistira na tome. Ova godina nije bila veliki uspeh za medijaciju EU. Zato potpuno razumem i podržavam da se to učini. Realno gledano malo sam skeptičan. Ne znam da li to može uspeti imajući u vidu da prošle godine gotovo nije bilo napretka. Ako se to svede na tehnički nivo, ako se snažnije bave tehničkim pitanjma, na tom ekspertskom nivou može se nešto postići. Naravno da je jasno da poglavlje 35 sadrži kosovsko pitanje i da je njegovo rešenje preduslov za zaključenje pristupnih pregovora. Sigurno je da bi Beograd i Priština trebalo da postignu napredak“, rekao je Petrič, dodajući da se na primeru Bliskog istoka vidi kako problem koji dugo godina nije rešen vodi ka opasnom razvoju događaja.

Na Kurtijevu repliku Lajčaku da Ustavni sud treba da anaizira nacrt statuta ZSO i da bi on mogao da izraditi svoj predlog, te pitanje da li je cilj Prištine zapravo dalje odugovljačenje ispunjenja te obaveze, odgovara da je odugovlačenje politički motivisano, te da je Kurtiju sada teško, jer se našao u ekstremnoj poziji, pošto je prethodno rekao da ZSO neće biti.

„To ne može tako. Njegovi prethodnici pre 10  godina su to potpisali i potpisi vlada važe i za vlade koje slede. To je važan princip u međunarondom pravu. To mora i Priština da poštuje“, jasan je Petrič.